Hvala.
Uz dužno poštovanje naše tradicije, ovde smo čuli dosta patriotskog poentiranja čime postoji opasnost da se tradicija i devalvira. Međutim, krivo sedi, pravo govori, zakonodavac je prema svima nama imao isti tretman, te jedan jedini odgovor na sve naše amandmane, bilo da su postavili opozicija ili pozicija, glasi: „Amandman se odbija. Predlog zakona izrađen je u skladu sa metodologijom izrade propisa. Odredba je jasna, precizna, definisana i nije potrebno dodatno pojašnjenje. Amandman ne utiče na suštinu materije koju Predlog zakona uređuje.“ Znači, svaki amandman je dobio isti odgovor, tako da ja sumnjam da su uopšte čitani ovi amandmani. Znači, sumnjam, nisam rekla da je to tačno, a ako nisu čitani to me veoma vređa i trebalo bi i sve ovde ostale kolege, naročito kad je ova osetljiva materija u pitanju.
Zaista mislimo da smo dali konstruktivan predlog što se tiče ovog člana 2. i da je tu trebalo uneti neke neophodne izmene. Znači, nismo ga brisali, nismo ga negirali,nego smatramo da je trebalo uvesti neke neophodne izmene.
Recimo, šta znači „mesto stradanja“? U definiciji „mesto stradanja“ kaže – jeste mesto i šira prostorna celina. Mi smatramo da to treba da bude njegovo neposredno okruženje, jer šira prostorna celina nije definisan prostor. Znači, to može da izazove razne zloupotrebe, recimo, kada su memorijalni centri u pitanju da zahvate mnogo veće oblasti nego što je to potrebno, da se tu zaštite i neke vikendice, kako već znamo da se to dešava u nacionalnim parkovima gde su najčešće memorijalni centri i zaista smatramo da to ne bi trebalo da se dešava.
Samim tim smatramo da bi trebalo što pre da se donesu podzakonska akta koja bi jasno definisala mesto stradanja, odnosno tu prostornu celinu koja se nalazi neposredno uz mesto stradanja.
Osim toga, imali smo primedbe na tačku 6) gde smatramo da, osim svega što je navedeno kao zaštita ratnih memorijala, bi trebalo da bude istaknuto da ne sme da dođe do prenamene. Znači, ne sme se desiti prenamena nekog objekta koji je ratni memorijal, jer ratni memorijal ne mora da bude samo skulpturalno delo, ratni memorijal ne mora da bude spomen ploča, ratni memorijal može da bude i objekat graditeljskog nasleđa i iz toga razloga smatramo da ne bi trebalo da dođe njegove prenamene i da to treba da bude jasno istaknuto u zakonu.
Takođe, u ovom članu u tački 7) se samo navodi da je za ratne memorijale i memorijalne centre potrebno uredno održavanje pristupnih puteva. To je veoma suženo nešto. Znači, mi moramo da održavamo apsolutno ceo taj prostor, internu saobraćajnu infrastrukturu, komunalnu infrastrukturu, jer su ratni memorijali nekada spomen česme, elemente opšte i ambijentalne rasvete i svih drugih objekata u okviru ograđenog kompleksa. Tu se postavlja pitanje – ko će zapravo brinuti, odnosno gazdovati sa tim centrima, odnosno objektima? Ko će voditi brigu o njima? Sve može da se definiše, sve može da se napravi, ali ukoliko se pravilno ne gazduje sa tim objektima, mi imamo veliki problem i to će otići opet u zaborav, kao i mnogi ratni memorijali iz prethodnog pitanja.
Znači, postoji tu čitav niz pitanja koja bi trebala podzakonska akta da reše. Mene interesuje zašto je u ovoj proceduri istaknuto kao nadležni organ, koji daje odgovarajuće dozvole… Jasno mi je zašto Ministarstvo građevinarstva, jer po difoltu ono donosi dozvole. Ne znam zašto je Ministarstvo energetike posebno izdvojeno u ovom zakonu, kao dodatno? Zašto to nije Ministarstvo zaštite životne sredine, šumarstva, jer se ratni centri i memorijali najčešće nalaze u tim područjima. Ako bih mogla da dobijem odgovore na ta pitanja, molila bih. Hvala.