Nastavite, molim vas.

Hvala lepo.

Moram da ukažem ponovo na jedan loš običaj koji je ovde postao svakodnevni običaj, a to je da se insistira na jedinstvenom pretresu, odnosno zajedničkoj raspravi o stvarima koje nemaju nikakve veze jedna sa drugim i samo neko ko je pod teškim uticajem psihoaktivnih supstanci može da poveže u jedinstveni pretres tri zakona koja su iz oblasti medicine, jedan zakon koji je iz oblasti atomske energije, izbor sudija i izbor članova nekih skupštinskih tela. Nema nikakvog razloga za tako nečim.

Evo, čak i tri dobra zakona iz oblasti medicine, bez obzira što je predlagač Vlada Srbije, a predlagač u Vladi Srbije je kontroverzni ministar zdravlja, nema nikakvog razloga da to stavljate u isti koš i da se time dalje degradira rad ovog parlamenta. Bilo bi dovoljno i vremena i želje i jednog pravilnog odnosa prema predlozima zakona, kad bi to bila rasprava koja je normalna, a to znači da se o svakom zakonu vodi pojedinačna rasprava ili eventualno da se vodi jedinstven pretres o grupi zakona koji imaju nekakve veze jedno sa drugim. Nema nikakve veze, psihoaktivne supstance i atomska energija, ne dao Bog da ima bilo kakve veze, a kamoli sudije i zatvorske sankcije.

No, prvo o sudijama. Naravno da je predlog koji je došao takav da poslanici ni vlasti, ni opozicije ne mogu da utiču na njega. Ja mogu samo da verujem ili da ne verujem, da dam poverenje ili ne onima koji su predložili i unapred sam spreman da dam šansu budućim sudijama i da oni potvrde da su oni dobar predlog za funkcije koje treba da preuzmu i da vrate obraz i poverenje u srpsko pravosuđe. Svedoci smo svi da tu ima svega i svačega, da imamo presude koje su nekompetentne, da imamo presude koje su očigledno pod političkim pritiskom, da imamo presude koje nemaju nikakve veze sa pravom.

Svako ko mi kaže da je to uvek bilo – tačno je. Uvek je bilo takvih stvari, samo što su to nekada bili izuzeci i incidenti, a danas to sve više postaje pravilo i ja mislim da treba poštovati onih 60, 70% sudija koji rade ozbiljno svoj posao, a 30% sudija bi trebalo da bude gonjen zbog onoga kako rade svoj posao i siguran sam da ćemo se složiti oko toga i sa gospodom koja su danas tu da predlažu ove sudije.

Poslednji primer za to je presuda za pobunu JSO (Jedinice za specijalne operacije) nekadašnjeg MUP-a Srbije.

(Aleksandar Martinović: Da li je to tema dnevnog reda?)

Ima sve veze sa dnevnim redom, pošto je uveden običaj od pre par meseci da može da se priča o bilo čemu.

(Aleksandar Martinović: Ne može tako da se priča.)

Stvarno, kolega Živkoviću, vratite se na temu.

Vraćam se na temu.
Znači, sudije, kandidati za sudije koji su predloženi na ovoj sednici bi trebalo da se razlikuju od onih koji su doneli sramnu odluku o oslobađanju očigledno krivih za pobunu JSO. O tome će biti i neki drugi…. (Isključen mikrofon.)

Kolega Živkoviću, ja stvarno moram da vas prekinem.
Mi nismo ovde da komentarišemo sudske odluke i nemamo na to pravo. Pustite sad molim vas i JSO i sve sudske odluke unazad, dajte da govorimo danas o ovoj temi i o veoma važnim zakonima koje imamo na dnevnom redu.
Kakve veze sad ima JSO i sudska presuda?
Nemojte ništa da mi objašnjavate, samo govorimo o temi.

Molim vas, kaže koleginica da ću sad da vam objasnim. Ja, naravno, neću to ni da pokušam, jer teško da biste shvatili ako do sada niste shvatili.
No, da se vratimo na ove zakone koji se tiču o zdravstvu. Bez obzira, rekoh, na kontroverznu prošlost ministra, ja ću da pohvalim ova tri zakona. Oni su došli sa zakašnjenjem, slažem se sa nekim kolegama, ali za to nije kriva ova vlast ili nije samo ova vlast. Tako da, da taj deo odstranimo. Mislim da je sve vezano za ta tri zakona, da su to zakoni koji jesu, naravno, prepisani iz onih društava, iz onih država gde je to bolje rešeno, ali tu ja ne vidim ništa loše. Naprotiv, prepisivanje dobrih primera treba da postane pravilo, a ne da to bude stvar za neko zgražavanje.
Jedan od tih zakona se bavi donorstvom. Mislim da je dobro da smo prešli na ovaj sistem, ako usvojimo zakon, a glasaću za njega. Pretpostavljena saglasnost za donorstvo, mislim da je dobro rešenje koje ne umanjuje nikakva ljudska prava. Ko neće da bude donor, nakon svoje smrti, može pre toga da na način koji je opisan u zakonu uradi pred radnje koje će sprečiti da njegovi organi budu deo neke dalje procedure i tu nema nikakvih problema. Mislim da je značajno da time stvorimo jedan veći fond donora i njihovih, da ne ulazim u medicinsku terminologiju, ali da se stvore bolji uslovi da što više ljudi mogu da budu korisnici donora.
Naravno da je dobro napraviti kampanju u tom smeru. Naravno za tu kampanju nije dobro kada se pojavljuju slike ministra zdravlja sa šefovima nekih klanova. Pošto očigledno aktuelna vlast potpuno kontroliše masu medija u Srbiji, bilo bi dobro da ti mediji, da ta kontrola nad tim medijima bude sad iskorišćena za pozitivnu kampanju o donorstvu. Prema tome, pozovite ovaj „dezinformer“, kako se zovu ove druge novine, ružičaste televizije, srećne televizije… (Isključen mikrofon.)

Kolega Živkoviću, još jednom vas stvarno molim, nema potrebe da vređate medije, ni „Informer“, ni ružičastu televiziju, niti bilo koga, pogotovo ne ministra ovde koji je došao da odgovara na pitanja, koji je veoma korektan čovek i stručnjak i nema potrebe da ovo pravite u parlamentu.
Biću stvarno prinuđen, ako nastavite tako, i moraću da vas opomenem u skladu sa Poslovnikom.

Dakle, nisam znao da vi štitite neke medije, ali dobro. To je sad očigledno i ja vam čestitam na toj humanoj ulozi koju ste sami sebi dali.
Znači, ponavljam, ako vlast već kontroliše medije koje je prepoznao predsedavajući, onda bi bilo dobro da se zloupotreba tih medija iskoristi jednom u dobre svrhe, a to je da vode jednu pozitivnu kampanju, a to je kampanja da donorstvo bude pozitivna stvar i da naše društvo ima pozitivan odnos prema tome. Mislim da bi to bilo jako dobra stvar i da bi doprinela da mnogi ljudi koji imaju probleme, čije zdravstveno stanje, čija bolest može da bude rešena nekom transplantacijom, da se to prevede u praksu i da imamo više koristi od ovog zakona, nego od toga da će on biti samo donet kao jedan tekst. Mislim da je to jako dobro.
Ponavljam, ta tri zakona su dobra, za sudije ćemo glasati. Ova Konvencija o atomskoj energiji je jako dobra, posebno što je potpisana u vreme SFRJot, a evo sad se to produžava na neki način. Nemam nikakve primedbe na taj deo, ali metodološki je loše kako vodite sednice, kako ih zakazuje u ovom slučaju.
Nekoliko dobrih zakona, nekoliko dobrih odluka će biti pod mrljom toga da su zgurani u isti lonac i kuvane na način koji nije dostojan vrednosti koje ti zakoni i te odluke treba da donesu našem društvu.
Ako mogu da dobijem priliku da pitam ministra nešto, nije baš najbliže temi, ali nije ni tako daleko, a to je pitanje Torlaka, pitanje statusa direktora Torlaka. Tamo je gospođa Vera Stojiljković koja je bila direktor od februara 2013. godine do 2017. godine javila se na novi konkurs koji je bio tada raspisan, ali niko nije izabran već godinu dana, godinu i po dana po tom konkursu, a gospođa Vera Stojiljković je ponovo v.d. direktor Torlaka. Voleo bih da mi kažete – kakvog ima smisla u vraćanju poverenja u zdravstvo, u državu da imamo godinu i po dana nakon završenog konkursa v.d. stanje direktora neke državne institucije? Ili je pobedila na tom konkursu, a bilo bi normalno da jeste jer je i pre toga bila direktor, pa znači da ispunjava uslove konkursne ili ako nije, onda ne može nikako da bude ona v.d. direktor. Ovako imamo stanje koje je neobjašnjivo.
Siguran sam da vi imate objašnjenje za to pitanje. Hvala.

Hvala.

Hvala vama, predsedavajući.