Zahvaljujem, predsedavajuća.
Dame i gospodo, drugarice i drugovi, ja bih postavio nekoliko pitanja Vladi Republike Srbije, tačnije Ministarstvu pravde.
Mene interesuje u kojoj fazi se nalazi priprema izmena i dopuna Zakona o sudijama, posebno čl. 38. i 39. koji se odnose na platne grupe, kao i člana 44. istog Zakona kojim se određuje potrebno radno iskustvo za izbor sudija. Izmene i dopune ovog zakona koje me zanimaju direktno bi se odnosile na usklađivanje statusa sudija prekršajnih sudova sa sudijama sudova istog stepena u Republici Srbiji.
Podsetio bih da su prekršajni sudovi počeli sa radom 2010. godine, da je Zakonom o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštva obrazovano 45 prvostepenih prekršajnih sudova i Prekršajni apelacioni sud.
Sudije ovih sudova sude vrlo složene predmete iz oblasti sprečavanja nasilja u porodici, nasilja na sportskim priredbama, oblasti javnog reda i mira, bezbednosti saobraćaja, korupcije, carinskih prekršaja, povreda budžetskog sistema, deviznog poslovanja, poreza, prometa eksplozivnih materija i u još mnogim drugim oblastima i u svom radu primenjuju oko 300 različitih zakona i blizu hiljadu podzakonskih akata.
Dakle, dosadašnjim zakonskim promenama, sudije ovih sudova su stekle sve pripadajuće obaveze, stekle status sudija, svoje obaveze jako marljivo ispunjavaju, jer u proseku sudije za prekršaje u Republici Srbiji mesečno rešavaju oko 130 predmeta i ako čak i norma koja im je propisana od 60 predmeta mesečno uopšte nije mala. Ovakva norma, a pogotovo ovaj broj rešenih predmeta, zahteva izuzetno ozbiljan, temeljan rad, posvećenost i znanje, ali ono u čemu nisu ravnopravni sa svojim kolegama sudijama su statusna prava koja pripadaju njihovim kolegama sudijama iz tog stepena.
Ne bih da podsećam na ono što je meni najmanje bitno, a to je da je između ostalog ovo i deo Nacionalne strategije reforme pravosuđa koja je doneta za period 2013/18. godina, da je preuzeta obaveza usklađivanja sa propisima EU i usklađivanja sa evropskim i svetskim standardima. Ovo je čisto samo podsećanje kako ne bismo izgubili korak u zaokruživanju sudskog sistema Republike Srbije, jer priznaćete da je pitanje sudijske plate zaista pitanje garancije nezavisnosti u obavljanju sudijske funkcije.
Naravno da je nesporno da je sve ovo moralo da se uradi još 2010. godine, a to što sada o ovome razmišljamo upravo dokazuje da dosmanlijski režim, koji je u to vreme bio na vlasti, nije ni interesovalo, niti zanimalo nezavisno i samostalno pravosuđe. Pored ovoga, o tome postoje bezbrojni dokazi i činjenice, od toga da su podobnost sudija utvrđivali po kafanama polupismeni polikanti u Vlasotincu, da su čak napismeno sa pečatima DS dostavljali obaveštenja i utvrđivali da je osnovni kriterijum za sudije, koji će biti razrešeni, to što nisu poslušni i podobni.
Ne bih o toj sramoti cele Srbije koja se desila 2009. i 2010. godine, jer pored svih objektivnih razloga, ovo je samo još jedan od razloga više da se nadam da ću ovim pitanjem dati doprinos i podstrek da se izjednačavanje materijalnog statusa sudija za prekršaje sa sudijama drugih sudova uskoro nađe pred poslanicima Narodne skupštine. Hvala.
