Hvala gospodine predsedavajući, gospodine ministre, državni sekretari, gospodo iz Ministarstva, ja mislim da kada govorimo, i to stalno ponavljam, o struci, politika treba da bude na drugom mestu.
Međutim, eto, malopre, čini mi se da je ministar malo nepotrebno iskočio kada je video neke sučeljene stavove, ali ne stavove zato što se mi ne slažemo sa zakonom, ne zato što mi smatramo da transplantacija ćelija, tkiva, organa nije dobra, onda je ministar počeo da nam objašnjava šta imamo na sajtu SPC-a, da li smo čitali zakon ili nismo čitali zakon, ali ja se ne ljutim. Uzavre kod nas Srba vrlo brzo krv.
Dakle, trebala bi sad meni da uzavre krv ako mi se kaže da je isto informaciona i pretpostavljena saglasnost. Pa ako je isto, a što menjamo? Ali ja razumem šta jedno, razumem šta je drugo, razumem korist donošenja zakona i upravo zbog toga Srpski pokret Dveri je na sve ove zakone podneo samo sedam amandmana. Sedam amandmana sa jednom jedinom željom da sumnje koje postoje, da li su sumnje kod nas ili su kod ljudi koji su nas delegirali da budemo ovde, to sada više nije bitno, ali sumnje postoje. Upravo smo pokušali da te sumnje odagnamo. Na koji način? Tamo gde je postojala mogućnost, da ne budem pregrub, pa stavljam pod duple navodnike neke trgovine, mi smo tamo predlagali dvostruko ili trostruko veće novčane kazne da bi odagnali sumnju da to može da se desi.
Nismo naišli na odaziv, vaše je pravo, da ne bi postojala negativna motivacija, nego da bi motivacija bila pozitivna u smislu da ljudi pristupaju ovom hrišćanskom, ljudskom i najvećem delu, da davanjem svojih organa produže život nekome koji treba da bude iznad njih, predložili smo da ti ljudi za života imaju benefite ne samo u zdravstvenom sistemu, nego i u drugim sistemima. Opet nismo naišli na adekvatan odgovor. Složićete se da ovo nisu loše teme.
Kada sam jutros pitao na Odboru za zdravstvo zašto je etički odbor, evo dajem sad odgovor kolegi iz DS, ne sumnjamo mi u kvalitet ljudi koji sede u etičkim odborima, niti smo pomislili da to sumnjamo, ali da li vi sumnjate da u Srbiji nema korupcije? Ja ni u to ne sumnjam.
Dakle, hajde da ostavimo to, ali mi tu izbacujemo staratelja, nekoga ko je 20 godina nekoga ko je hendikepiran, negovao, gledao, živeo, disao sa njim i kažemo – To je Porodični zakon, njega smo obrisali. Pa ne valja Porodični zakon.
Hoćemo li se složiti da to nije logično, nije ljudski nije humano, koju god hoćete reč mogu da tražim? I to smo isto predložili, dobio sam obaveštenje, član 146, nisam znao kako izgleda Porodični zakon, imam pravo da ne znam, nisam sveznalica, ja sam običan narodni poslanik, seo sam u kancelariju i piše, zadnja stavka u tom zakonu, ali nije sad samo zakon ono što je humanost i nije naša sumnja zato što ne volimo ovo da radimo, nego naša sumnja je iz želje da ovo bude maksimalno dobro, da jedan kadaver spase ili produži život za četiri osobe.
Obično je koleginica Bukvić pričala u prvom delu sednice o finansijskim troškovima dijalize, šta nam to donosi i naravno da smo svi za to, samo smo imali jasnu nameru da ove sumnje koje se mogu javiti razagnamo, da ljudi zbog toga, to nama može da nam se svidi ili da nam se ne svidi, to se dešava u zemlji Srbiji, dešavalo se, znate? Pa sad kada ja čujem, kaže – Nije se dešavalo u Srbiji; hajde sada opet da se vratim na početnu zluradost. Pa i Kosovo je Srbija, da li se tamo dešavalo?
Verovatno smo čitali „Srce Johanovo“, hoće li neko da mi objasni da je logično da su Rokfeleru sedam puta presadili srce? Baš je njemu sedam puta, baš to srce odgovaralo ili je bilo nešto drugo po sredi. E to su te sumnje.
Ja sam zdravstveni radnik, naravno da iz sve snage ovo podržavam, naravno da svakome produžimo život ako je nečiji život nažalost u situaciji da više ne može da traje, ali je primarna ideja Srpskog pokreta Dveri i moja lično bila u ovom smislu i u ovom smeru okrenuta.
Dakle, možda još nije kasno, ministar na to ima pravo, da razmisli da u toku sednice kada dođu te tačke dnevnog reda, ti amandmani, podignemo te novčane kazne. Sve mi išlo to puta dva. Smanjićemo sumnju da tu ima mogućnosti neke trgovine, a neću da budem teoretičar zavere i sa ovim ću završiti da bih ostavio još malo vremena za nešto drugo, da u nekoj situaciji kada neko treba da odluči, ne može da se pojavi neko pa da kaže – Znaš, odluči ovako dobićeš to.
Predviđeno je u zakonu da doktori na najmanju sumnju koji član to stopira, video sam mnoge pozitivne stvari i zato ja hvalim ovaj zakon, ali ne možete mi uzeti pravo da ono što u njemu vidim, da bi možda po mom mišljenju bilo bolje na ovaj ili onaj način ne kritikujem. Hvala.
