Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, mislim da današnja rasprava svih poslanika iz opozicije, izuzev gospodina Milisavljevića, pokazuje da postoji jedna očigledna namera da se sve u Srbiji kriminalizuje i da se sve u Srbiji dovede u pitanje. Da je to tako govori i tekst koji je objavljen u današnjem „NIN“-u. I, nemojte da vas čudi, dame i gospodo narodni poslanici, što se baš danas u Narodnoj skupštini Republike Srbije izgovaraju ovakve stvari o tome da je Aleksandar Vučić izdajnik, da hoće da proda KiM, da je ministar Lončar mesar, da je „doktor smrt“, da ćemo da izvozimo ljudske organe, itd.
Današnji „NIN“, inače „NIN“ izlazi u državi Srbiji koja je diktatorska, u kojoj ne postoji sloboda medija, u kojoj postoji cenzura, u kojoj se novinari hapse, pa nekima se, navodno, bacaju bombe, hoće da se otmu i odvedu u Rumuniju, itd, itd. Današnji „NIN“ kaže, između ostalog, - nije neka tajna da je Aleksandar Vučić u mladosti bio vatreni navijač „Crvene zvezde“, da je visio na šipci na Severu, pa i da je važio za žestokog momka, valjda otuda i taj sentiment prema huliganima sa tribinama, đavo bi ga znao. Samo što je tih dana vođa „Zvezdinih“ navijača bio Arkan, koji je komandovao svima šta i kako će se urlati i što je još važnije, kojim tonalitetom.
U međuvremenu, za ovih tridesetak godina mnogo toga se promenilo. Arkan više nije živ, nestala je zemlja koja je porodila jedinog srpskog klupskog šampiona Evrope, a Vučić je postao kaže – vođa navijača, samo je šipku zamenio predsedničkom foteljom, to piše današnji „NIN“. U diktatorskoj državi u kojoj Aleksandar Vučić, veliki diktator ne dozvoljava novinarima da pišu onako kako oni misle da treba da pišu. Kaže – možda bi sva ova patologija koja plavi javni prostor u Srbiji nekome i bila zabavna da nije toliko nekrofilna i jasno nas podseća ko su oni i kako prolaze svi oni koji imaju nešto protiv njihovih starleta, političkih i onih drugih, protiv tajnih ugovora i javne perionice para, sumnjivih investitora, digitalizacije septičkih jama, bestijalne pljačke lažnih doktora nauka, kičerajskih fontana i doslovno burazerske ekonomije. Ta maligna plitkoća vučićerske histerije samo je vrh decenijama preuzimanog narativa u Srbiji, kao velikoj i moćnoj balkanskoj, pruskoj, itd.
Onda se kaže za predsednika Republike da je vođa navijača i konstantno se u tekstu Aleksandar Vučić naziva ne predsednikom Republike, nego vođom navijača. Kaže – može biti da se vođa navijača opsetio mladalačkog sna o granici Karlobag, Ogulin, Karlovac, Virovitica koji bi samo da se ostvario, Luku Modrića, rođenog Zadranina i najboljeg igrača Svetskog prvenstva, čisto po geografskoj liniji, a Boga mi i konandnoj svrstao u srpski tim, pa bi Vučić umesto Hrvatske predsednice bio u poziciji da bude u mokroj majici, da Putina bez kišobrana, razume se, još jednom slaže da je cilj Srbije vojna neutralnost. Čudo jedno koliko za vođu navijača može da bude frustrirajuće kada njegovom timu pređe u naviku da gubi.
Zašto ovo čitam? Zato što je očigledno da se u Srbiji stvara atmosfera da u ovoj našoj državi ništa ne valja. Dakle, da pokušam da rezimiram. Predsednik Republike je vođa navijača, Milojko Pantić ga naziva vođom državnih razbojnika. To je onaj bivši sportski komentator. Ministar zdravlja nam je mesar i trgovac ljudskim organima. Investicije su sumnjive. Laže Vučić da se u Srbiji otvaraju fabrike. To je sve laž. Laže Vučić i o visini direktnih stranih investicija i domaćih investicija. Laže Vučić da su u poslednje dve godine otvorena u Srbiji preko 150.000 radnih mesta. Kriminalizuje se zakon o presađivanju ljudskih organa. Sada ćemo navodno da izvozimo ljudske organe. U zakon se stavlja nešto što u zakonu ne piše.
Čuo sam maločas – šta ako čovek izjavi da ne želi da se presade njegovi organi, pa onda neki organ uprave donese rešenje, izvinite, toga u zakonu nema. Obmanjujete javnost. Dovoljno je da čovek da usmenu ili pismenu izjavu da ne želi da se presade njegovi organi i time je stvar završena. Ne vodi se nikakav upravni postupak, ne vodi se nikakav upravni spor. Nema nikakve dileme da je čovek izjavio svoju volju da ne želi da se njegovi organi presade.
Danas ponovo čujemo jednu monstruoznu optužbu, verujte mi, ja se naježim kada čujem da u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ministra zdravlja nazivate mesarom i trgovcem ljudskim organima. To su monstruozne optužbe. Ne znam da li ste vi svesni svojih reči.
Sa druge strane, ne mogu da se otmem utisku jednog visokog stepena licemerja. Zlatibor Lončar je danas mesar, trgovac ljudskim organima i doktor smrt, ali doktor Zlatibor Lončar je bio dobar, i nije bio doktor smrt, i nije bio trgovac ljudskim organima, kada je predložio vašeg dojučerašnjeg kolegu, narodnog poslanika Milovana Bojića da bude direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje. Što tada niste rekli – pa neću da mi doktor smrt predlaže direktora Instituta, pa, neću da mi taj čovek predlaže direktora Instituta, trgovao je ljudskim organima, slikao se sa zemunskim klanom itd. Ne, vi imate dvostruke standarde, kada treba vaš kadar da bude direktor, dobar je ministar zdravlja, nije se slikao za zemuncima, nije trgovao ljudskim organima, nije bio doktor smrt. Odjedanput čovek postaje monstrum. Dakle, čovek je monstrum, trguje ljudskim organima, kasapi ljude, nudi organe građana Republike Srbije nekome u EU.
Dakle, ovde smo čuli najmonstruoznije moguće optužbe protiv Zlatibora Lončara. Naravno, sve to je deo jedne sveopšte kampanje koja se vodi, ne protiv vlasti u Srbiji, što je u demokratskim sistemima legitimno, ovde se vodi kampanja protiv države Srbije i to na svim poljima, na političkom polju, na ekonomskom polju, na vojnobezbednosnom polju, evo, sada i na zdravstvenom polju.
Moram da kažem jednu stvar kao pravnik onima koji to ne znaju, kaže – ko je vlasnik organa umrlog lica? Umrlo lice nije vlasnik više ničega. Po Zakonu o nasleđivanju, citiram Zakon o nasleđivanju: „Nasleđe se otvara smrću čoveka“, tako piše u Zakonu o nasleđivanju. Dakle, čovek kada umre, tog momenta nije više vlasnik bilo čega, pa nije vlasnik ni svojih organa. A, ako je protivan tome da se njegovi organi presade drugom čoveku, on za života može da da usmenu ili pisanu izjavu da to ne želi, i ne vodi se nikakav upravni postupak, i ne vodi se nikakav upravni spor, niti bilo koji organ uprave o tome donosi bilo kakvo rešenje.
To što govorite, ne pište u zakonu, to je u funkciji plašenja građana, to je u funkciji kriminalizacije srpskog zdravstva. Da stvar bude još gora, vi vodite kampanju, ne protiv Zlatibora Lončara, vi vodite kampanju protiv maltene, svih lekara u Srbiji. Svi su korumpirani, namerno će hteti da ubiju ljude, namerno neće hteti dobro da ih leče da bi trgovali njihovim organima itd.
S druge strane, slušamo svakoga dana priče kako nam lekari odlaze iz zemlje. Kako to da su ti lekari dobri za Nemačku, za Švedsku, za Dansku, za Švajcarsku, a u Srbiji su kasapi, mesari, doktori smrt, ubijaju ljude, ne leče ih kako treba? Kaže - građani nemaju poverenja u zdravstveni sistem? Ko je to merio?
(Vjerica Radeta: Ko je merio da ima?)
Pa, merili su na izborima, gospođo Radeta, i 2012. i 2014. i 2016. i 2017. godine, sve je bilo na proveri. Vi kada idete u kampanju, vi idete u kampanju sa političkim programom, deo političkog programa je i šta ćete da uradite u oblasti zdravlja. Građani su rekli, između ostalog, i da Zlatibor Lončar dobro radi svoj posao. Lončar je, između ostalog, kao deo tima Aleksandra Vučića, dobio podršku građana na tim izborima. Ubedljivu podršku.
Ovo želim da kažem bez namere da se mešam u medicinske teme, ja nisam leka i neću da pričam o stvarima koje ne znam. Završio sam pravni fakultet, ali ovo što čujemo danas u Narodnoj skupštini, i danas i prethodnih dana, me neodoljivo podseća na jednu dobro organizovanu atmosferu u kojoj sve u Srbiji treba da se prikaže u najmračnijem mogućem svetlu.
Sada se vodi kampanja protiv lekara, vodi se kampanja protiv ministra zdravlja, ima pojedinih usijanih glava u opozicionim redovima koji vode kampanju protiv fabrika. Danas nam kažu da ne treba presađivati ljudske organe, pre su nam govorili da ne treba da otvaramo fabrike, šta će nam radna mesta, šta će nam investicije iz Nemačke, šta će nam investicije iz Turske. Hajde da zabetoniramo Srbiju, da je konzerviramo, da je stavimo u jednu veliku teglu i da ona bude narednih 300 godina onakva kakva je danas. Ne, mi želimo Srbiju da promenimo, da Srbija bude bolja, da Srbija ide napred. Niko nije govorio, i to je takođe jedna velika obmana, kada ste čuli od Aleksandra Vučića – Srbija će ući u EU 2025. godine? Nije rekao nikada, niti je rekao bilo ko od ministara u Vladi Srbije, niti je rekao bilo ko od narodnih poslanika, rekao je – težimo da uđemo u EU zato što težimo tom tipu društva, a da li ćemo ući u EU to ne zavisi samo od nas, to zavisi od EU, to zavisi od unutrašnjih prilika unutar EU.
Jedini ko je licitirao sa datumom ulaska u EU, bio je Boris Tadić. Godine 2004. je Boris Tadić rekao, i to mu je bio jedan od glavnih aduta u predizbornoj kampanji – ako ja pobedim, Srbija ulazi u EU 2007. godine. U kampanji za predsedničke izbore 2008. godine tvrdio je da ako on pobedi Srbija ulazi u EU 2012. godine. Ni od jednog predstavnika SNS niste čuli da Srbija ulazi u EU 2025. godine. Težimo tome da naše društvo u svim oblastima društvenog života, pa i u oblasti zdravstva, prilagodimo standardima koji važe u EU. To je ono što je mnogo važnije od formalnog članstva u EU.
Mi hoćemo iznutra da poboljšamo stvari u Srbiji, da naši poljoprivrednici, da naši lekari, da naši profesori uživaju one benefite, one povlastice, one privilegije, onaj standard koji imaju ljudi i EU. Kada ćemo ući u EU formalno, pa dopustite, to nije stvar samo Srbije, to je stvar i same EU.
Sve države članice EU moraju da vam ratifikuju ugovor o pristupanju EU. Znači, tu nema nikakvih dilema da ulazak u EU ne zavisi samo od Srbije, ali nije to bitno, nisu bitne godine, bitno je da uradimo sve što je do nas da Srbija bude bolje mesto za život, da nam se između ostalog i građani bolje i efikasnije leče.
Imam poverenja u srpske lekare, ja imam poverenje u srpske medicinske sestre, ja imam poverenje i u srpskog ministra zdravlja i ne bi mi palo na pamet da čoveka, koji je ministar zdravlja u Republici Srbiji, nazovem doktorom smrt, da mu kažem da je trgovao ljudskim organima samo zato što je to rekao Velimir Ilić. Mislim, to je nešto što je krajnje apsurdno i krajnje besmisleno.
Vama, gospodine ministre, želim da kažem da razumem vašu poziciju. Nije lako slušati ovoliku količinu, ne samo neznanja, ne samo nepoznavanja onoga što piše u Predlogu zakona, jedne, ja ne znam kako to da na zovem, ali patološke mržnje koja se pokazuje ovde prema vama. Evo, mi poslanici SNS učinićemo sve da vam boravak u Narodnoj skupštini i borbu za ovaj Predlog zakona olakšamo, glasaćemo za ovaj Predlog zakona zato što mislimo da je dobar, zato što mislimo da je human i zato što vodimo računa o još jednoj ljudskoj dimenziji, a to je o dimenziji ljudskih prava bolesnih ljudi.
Vi stalno govorite o ljudskim pravima umrlog lica. Čovek kada umre više nema nikakvih prava i nikakvih obaveza, ali šta ćemo sa bolesnim ljudima koji su živi, a imaju šansu da se izleče? Imaju šanse da se izleče bolesna deca, bolesni muškarci, bolesne žene, na kraju krajeva, da nas ima više u Srbiji, da smanjimo stopu mortaliteta. Hajde da govorimo o ljudskim pravima bolesnih lica. Mislim da Predlog zakona ide u korist ljudskih prava bolesnih lica. Lakše će bolestan čovek kome treba nečije srce, nečiji bubrezi, nečija jetra da dođe do tih vitalnih organa ako usvojimo ovaj predlog zakona, nego ako ga ne usvojimo.
Dakle, vodimo računa o ljudskim pravima bolesnih ljudi, a o ljudskim pravima, nažalost, umrlog čoveka ima ko će da se stara. Oni koji veruju u Boga znaju ko se stara o mrtvima, ali hajde mi da se postaramo o živimo, da mi ne radimo Božji posao, neka Bog radi svoj posao, a mi ljudi da radimo naš ljudski posao. LJudski je posao lekara, pre svega, ali i nas narodnih poslanika da učinimo sve da bolesnom čoveku pomognemo i da onome ko je bolestan omogućimo da bude zdrav.
