E, sad lepo, pošto ćete sa ova tri zakona rešiti problem transplantacija, onda bi bilo dobro da Ministarstvo sklepa još dva, tri ovako predloga, pa da onda malo ovde se kao popriča o tome i da rešimo problem lista čekanja, da prestane da se čeka na pregled specijalista, ne znam, dermatologa, onkologa, oftalmologa, da se smanji malo broj godina za čekanje za operaciju katarakte.
Znate, mi smo danas slušali priču ovih naših kolega kao da ne žive u Srbiji ili kao da ne znaju nikog bolesnog u državi Srbiji. Mnogo je ovde problema, gospodo draga, koji nisu ni na domak rešavanja. Neko je rekao – ne leče se više deca SMS-om. Pa, nažalost, leče se. Naš predsednik je još pre dve, tri godine prvi govorio o tome na konferenciji i skretao pažnju ministru Lončaru da treba da se u našoj zemlji leče retke bolesti, da imamo lekare koji su to u stanju da rade, da mnogo manje košta da se nabavi ta odgovarajuća oprema nego što se tamo šalju pacijenti selektivno. Ko je taj ko će da kaže – ovaj sa retkom bolesti može da ide da se leči negde u beli svet, a ovaj ne može?
Znate, kad god smo u situaciji da neko mora da kaže da ovaj može, ovaj ne može, iskustvo nam je takvo da moramo da se pitamo šta je to što motiviše i što opredeljuje da neko može, neko ne može. Je li to lična veza, jesu li to pare, je li to veza sa onom tamo, pa gde se šalju ti ljudi na lečenje? Ima u raznim državama, u raznim klinikama. Da li je neko tamo negde napravio dil, pa baš tamo šalje ljude? Znate, sve što radite je pod velom sumnje i ne trudite se da nas ubedite u suprotno.