Normalno, kao što i ja imam isto pravo da reklamiram članove za koje smatram da su povređeni.
Na vas apelujem, kao na predsedavajućeg da vodite računa, da je ministar Lončar došao u Narodnu skupštinu Republike Srbije kao gost i na poziv naš, da obrazlaže i odgovara na pitanja, ne da se uđe u neku borbu i da se nešto tamo spominje što ne stoji. Dovoljno jasno obrazlaže ministar Lončar da to svima treba da bude jasno, a jasno je odavno. Razumem opoziciju i opozicione kolege koji svejedno žele afirmaciju preko malih ekrana i onda i tamo gde ne postoji baš ništa, nađu nešto.
U svakom slučaju gospodine ministre, ja vam čestitam na ovom radu, velikom zalaganju. Mnogo je urađeno i čestitam na onome što sam jutros čuo, da će novih 39 miliona investicija biti uloženo u Klinički centar Srbije i da ćemo ubuduće imati ne samo Niš, Srbiju, nego i Novi Sad i Kragujevac. Hvala.

Hvala.
Da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o povredi? (Ne)
Hvala.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Živan Đurišić.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, podneo sam amandman na član 3. Predloga zakona o ljudskim ćelijama i tkivima koji glasi – humanističkim karakterom ovog zakona, podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na razvoj medicinske zaštite.

U članu 3. ovog Predloga zakona dato je značenje pojmova i izraza koji se koriste u ovom zakonu, a sve u cilju boljeg i pravilnijeg razumevanja i primene ovog zakona. Oblast ljudskih ćelija i tkiva do sada je bila uređena Zakonom o transplataciji ćelija i tkiva, kao i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona. Ovaj zakon je samo delimično usaglašen sa evropskom regulativom u ovoj oblasti koja je važila u vreme njegovog donošenja.

Primenom ovog zakona utvrđena je potreba da se poboljšaju i preciziraju uslovi organizacije i poslovi u oblasti ćelija i tkiva za primenu kod ljudi, kao i nadzor nad obavljanjem posla u ovoj oblasti, na teritoriji Republike Srbije.

Donošenjem ovog zakona stvoriće se uslovi za promociju davalaštva i podizanja svesti građana o značaju davanja, kao i organizovanja posla u oblasti ljudskih ćelija i tkiva, čime će se uz poštovanje principa sledivosti, zaključno sa najcelishodnijom primenom u svrhu lečenja unaprediti kvalitet pružene zdravstvene zaštite u skladu sa savremenim standardima medicinske nauke i prakse, a u skladu sa propisima EU u ovoj oblasti.

U danu za glasanje, glasaću za ovaj predlog zakona, kao i za sve ostale zakone koji su na dnevnom redu ovog zasedanja. Hvala.

Hvala.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik prim. dr Branimir Rančić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani ministre, poštovani gosti iz Ministarstva, poštovana gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 161. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine Srbije, na Predlog zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, koje je podnela Vlada, podneo sam amandman na član 3. ovog zakona. U članu 3. dato je značenje izraza koji se koriste u ovom zakonu, čime se dodatno definiše razumevanje ovog zakona.

Naime, data je definicija ćelije, ali bih je ja dopunio i ta definicija suštinski ne bi promenila definiciju iz zakona, ali mislim da bi bila sveobuhvatnija, citiram: „Ćelija je osnovna gradivna, odnosno strukturalna i funkciona jedinica žive materije i najmanje organizovani oblik u kome postoji život (jednoćelijski organizmi)“. Kao što vidite, moja definicija koju sam citirao se samo delimično razlikuje od ove definicije u zakonu.

Takođe, data je definicija tkiva koja kaže: „Tkivo označava sve sastavne delove ljudskog tela koji su sačinjeni od ćelija“. Ja bih tu definiciju dopunio tako što tkivo predstavlja morfološki slične ili različite ćelije koje se udružuju i kao takve mogu da ostvaruju specifičnu funkciju“ (postoje četiri vrsta tkiva: epitelno, vezivno, mišićno i nervno tkivo). U pauzi, u hodniku, me ljudi pitaju – kako je to krv tkivo? Ja im kažem – krv, da, to je tkivo i to je jedino tečno vezivno tkivo.

Matične ćelije su gradivni temelj našeg organizma, uspešno obavljaju i regenerišu sve ćelije i tkiva.

Hvala doktore.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Žarko Bogatinović.
Izvolite kolega Bogatinoviću.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, u Opštoj bolnici Leskovac razvoj gastroenterologije, posebno digestivne endoskopije ili endoskopije organa za varenje počinje davne 1984 godine. Prvi edukator za lekare iz oblasti digestivne endoskopije u bolnici Leskovac bio je prof. dr Tomislav Tasić, a kasnije i poznati gastroenterolog prof. dr Bojan Malovski koji je pored ostalog radio endoskopsku metodu vađenja kamenca iz žučnih puteva i značajno doprineo edukaciji kadrova iz oblasti gastroenerologije.

Uzlazni trend razvoja gastroenerologije u ovoj bolnici nastavio se sa povratkom doktora medicinskih nauka, Saše Grgova, sa subspecijalizacije iz gastroenerologije 1994, godine i posebno nakon njegove edukacije na Univerzitetu Šiga, kraj Kjota u Japanu. Doktor Saša Grgov, načelnik službe interne medicine i rukovodilac edukacionog centra Opšte bolnice Leskovac, uveo je više vrhunskih endoskopskih metoda u rutinsku kliničku praksu i posebno radio na formiranju endoskopskog tima baveći se edukcijom drugih lekara.

Pored toga, međurutinske endoskopske intervencije, koje se obavljaju u Opštoj bolnici Leskovac, spada endoskopska hemostaza ili saniranje krvarećih promena u digestivnom traktu najsavremenijim metodama, čime je izbegnuta kod većine pacijenata hirurška intervencija, koja je u mnogim slučajevima rizična zbog lošeg opšteg stanja pacijenta.

S obzirom na izvanrednu saradnju vrhunskog endoskopskog tima dr Saše Grgova i isto tako vrhunskog laparoskopskog hiruškog tima dr Predraga Ivanovića, hirurga iz Opšte bolnice Leskovac, planira se u skorije vreme dovođenje novog pristupa endoskopskog uklanjanja većih tumora sa lateralnim širenjem u debelom crevu pod laparoskopskom kontrolom. To obezbeđuje dodatnu sigurnost u radu, a benefit za pacijente je uklanjanje ovih tumora, bez resekcije tog dela debelog creva, odnosno očuvani integritet creva.

Sve u svemu, poštovani ministre, sve ovo što sam izneo prethodnih dana i danas, navodi da Opšta bolnica Leskovac staje rame uz rame sa kliničkim centrima Srbije, a sve naravno uz veliku pomoć Vlade Republike Srbije i Ministarstva zdravlja, na čijem ste vi čelu. Zahvaljujem.

Hvala kolega Bogatinoviću.
Ne smem puno da hvalim Leskovac, drugi će da me kritikuju.
Idemo dalje.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ustanovama koje pružaju zdravstvenu zaštitu svaka pomoć u vidu saradnje, podrške, donacije ili projekta je neophodna, jer će samim tim biti adekvatnija i zdravstvena zaštita.

Podsetila bih na 1. jun ove godine, na skup na kome su uručeni ugovori o dodeli sredstava po osnovu odlaganja krivičnog gonjenja. Dodeljeno je 130 ugovora. Dom zdravlja u Nišu dobio je 13.200.000 dinara po Projektu „Nabavka digitalnog rendgen aparata“. Ova donacija doprineće unapređenju kvaliteta pruženih usluga, ali će doprineti i povećanju bezbednosti u radu zaposlenih.

Ono što sam još želela da istaknem jeste svest građana Niša. Tačnije, građani sa teritorije opštine Medijana prepoznali su značaj i izglasali da je DZ neophodna još jedna nabavka UZ aparata koji je obezbeđen iz sredstava nagradne igre „Uzmi račun i pobedi“, gde je gradska Opština Medijana zauzela drugo mesto.

Zdravlje stanovništva jedan je od prioriteta ne samo na lokalnom, već i na regionalnom i na nacionalnom nivou. Da nije uspeha na lokalu i zalaganja ministra zdravlja i zaposlenih u Ministarstvu zdravlja, ja svakako ne bih mogla da iznosim činjenice koje pokazuju visok nivo razvoja našeg zdravstva. Ja vam, ministre, želim da tako nastavite i dalje. Hvala.

Hvala koleginice Žarić Kovačević.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Marko Zeljug.
Izvolite kolega Zeljug.