Hvala.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? Ne.
Reč ima Srbislav Filipović, povreda Poslovnika. Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Povređen je član 27, koji kaže da se predsednik Narodne skupštine stara o primeni ovog Poslovnika.

Molim vas da obratite pažnju na nastupe narodnih poslanika kako se obraćaju jedni drugima, pogotovo kako se ovo što je preostalo od te tužne opozicije, žalosne opozicije, kako se obraća članovima SNS i narodnim poslanicima iz naše poslaničke grupe.

Besmisleno za njih verovatno jeste podnositi amandmane, zato što mi sa svojim amandmanima hoćemo da pokušamo da damo neki doprinos da zakoni budu još bolji i da naravno kažemo se ono što je dobro i sve što je afirmativno urađeno u oblasti zdravstva u Republici Srbiji u prethodnih šest godina.

Za njih je potpuno besmisleno podnositi amandmane, ali nije besmisleno provoditi leto u Rimu i na popustu kupovati bunde. Sada je valjda zimska garderoba na popustu leti, pa im nije besmisleno da se brčkaju po plažama belosvetskim, ali je besmisleno da sede u Skupštini, besmisleno je da vode jednu pravu i argumentovanu raspravu. Za njih, naravno, nije besmisleno da pljuju i vređaju Aleksandra Vučića i SNS, a svaka čast Vladi Srbije koja izdržava sve ovo i koja ulaže desetine miliona evra i u nove kliničke centre, i u rekonstrukciju i obnovu stari i u Tiršovu 1 i 2 i u sve ono što činimo, i u novu opermu zahvaljujući koje se leče naša deca i naši roditelji. Zato, građani Srbije vrlo dobro vide ovo što sedi prekoputa nas i znaju to i da ocene na izborima. Hvala.

Hvala kolega Filipoviću.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? Ne.
Pravo na repliku Aleksandar Marković. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Svašta je prethodni govornik izrekao u pokušaju da nevešto odbrani svoju predsednicu, kako je već i sam rekao, Sandu Rašković Ivić, samo nije dao ključan odgovor na ključno pitanje, a to je – gde je Sanda Rašković Ivić svih ovih dana? Gde je ona? Gde je u četvrtak, gde je u petak, gde je danas? Šta je to važnije od sednice Narodne skupštine za narodnog poslanika koji prima platu koju plaćaju građani Srbije, i ta plata nije mala? Šta je to šta je preče? Gde je? Zašto krijete taj podatak? Šta je problem reći – nije tu, na odmoru je, na plaži je? Zašto je problem reći?

S druge strane, rekao je kako on nije dužan da polaže račune. Ne treba ona ili vi u njeno ime da polaže račune nama, bilo kome od nas, ona mora da polaže račune građanima Srbije koji su je i birali, ako su je uopšte izabrali. Ali, i da položi račune za još jednu važnu stvar, a to je što je promenila stranački dres u aktuelnom sazivu, u aktuelnom mandatu. Dakle, koliko znam, ona je izabrana na listi DSS ili Dveri ili tako nešto, a onda je promenila stranku da zastupa Vuka Jeremića. Da ima imalo morala, trebala bi da podnese ostavku, trebala bi da vrati mandat stranci na čijoj listi je izabrana, ali očigledno je da pitanje morala i Sande Rašković Ivić ne idu zajedno. Zahvaljujem.

Hvala, kolega Markoviću.
Povreda Poslovnika, Đorđe Vukadinović. Izvolite.

Član 104. koji se tiče i koji reguliše pravo na repliku. Ja se pitam samo, gospodine predsedavajući, šta treba da se izrekne ovde da bih ja dobio pravo na repliku. Ali, svejedno, dakle, povređen je ovaj član i obrazložiću vam zašto. Zbog toga što ovde nije tema prisustvo ili neprisustvo Sande Rašković Ivić ili nekoliko desetina drugih opozicionih poslanika, nego jedan zakon koji, pored niza dobrih stvari i strana, ima i nekoliko kontroverznih stvari koje su uznemirile javnost, ili bar izazvale dileme među građanima.

To gde je sada ovaj ili onaj poslanik, zaista kažem, nije tema za raspravu, niti ja u ovom trenutku znam. Znam da je gospođa Sanda Rašković Ivić bila uvodničar, da je ona govorila kao šef poslaničke grupe i govorila je na početku ove rasprave. Ali, zaista vam kažem, drage kolege, jel vi zaista mislite da treba neko da sedi i mazohistički sluša ove amandmane? Znači, ja ničim nisam uvredio niti dostojanstvo ove Skupštine, niti poslanika. Jedina reč koju sam upotrebio jeste i ponavljam je – da su amandmani besmisleni. To znaju i oni koji podnose, to zna i ministar.

Zato, pitam vas, koliko je usvojeno amandmana, drage kolege, koliko je usvojeno ovih vaših amandmana? Svi su odbijeni sa istim obrazloženjem, jer tome i služe, da samo malo skrenu pažnju sa centralne teme. Naši, moji, tri ili četiri amandmana su usvojena, naravno, ne ova ključna, za ključne stvari, nego koji su se ticali nekih pravno-tehničkih stvari. Dakle, mi smo podneli pet, šest ili sedam amandmana, od toga su četiri usvojena. Evo, vidite sad ko podnosi smislene amandmane, a ko podnosi besmislene amandmane.

Dakle, još nešto, ovde ima jako malo predstavnika opozicije i vrlo pristojno govore, čast nekim izuzecima, kada to nije tako. I vama je to teško i kolegama je to teško da progutaju. Pa, šta vi hoćete? A kad nema opozicije, onda kažu – što ih nema da sučeljavamo mišljenja? Kako da sučeljavamo mišljenje, kada na moju jednu blagu diskusiju, kritičku, i završavam time, krene deset reklamacija Poslovnikom i pusti još nekoliko replika. Hvala.

Hvala, kolega Vukadinoviću.
Vi ste zatražili da reklamirate povredu Poslovnika, imali ste pravo na repliku, ja bih vam dao, verujte mi. Pomenuti ste, ali ne mogu ja da vam ponudim, nego vi to da zatražite.
Povreda Poslovnika, Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 108, 109. i 103. Ne tražim da primenjujete meru iz člana 103. st. 7. i 8, priznajem, nekad bi je mogli primeniti i prema meni. Ali, opet ste dopustili reč „mazohizam“. Koga mi ovde mučimo? Evo, gospodin ministar je tu, zamislite da u Klinički centar Srbije ne dođe 20% medicinskih sestara danas na posao, da ne dođe 20% osoblja. Zamislite da u neku fabriku ne dođe 20% ljudi gde svako ima neki svoj zadatak i svako treba da ugradi po jedan deo.

Ja i Skupštinu vidim kao zbir radnih mesta. Politika je takođe neki proizvod koji treba da bude upakovan ne samo od strane vlasti, već i od strane opozicije, da se i njihove primedbe uzmu u obzir. Ja ne vidim da je mazohizam zato što smo mi predložili amandmane, pa oni treba da sede u sali i da stignu na red kao i mi. Koliko mi možemo da podnesemo amandmana, toliko mogu i oni. Ima konstruktivni deo opozicije koji to svoje pravo koristi i ima onih koji, kako to kaže moj kolega Atlagić, luftiguzaju negde po gradu. Dakle, velika je razlika između nas koji sedimo na svojim radnim mestima i onih koji to ne čine.

Takođe, ničim on nije zaslužio repliku. Na povredu Poslovnika, gospodine predsedavajući, ne postoji replika, dakle, to je mogao ukoliko je neka redovna diskusija bila, ali ja znam da je ovde bila serija povreda Poslovnika ukazanih tri ili četiri puta. Dakle, ne očekujem da o medicini čovek zna, kada on leči vlaškom magijom, dva krila slepog miša, jedna kresta od petla, dve dlake, jedna čačkalica, e, to je njegov domen u medicini. Hvala.

Hvala, kolega Rističeviću.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? Ne. Hvala.
U skladu sa članom 112. Poslovnika, određujem pauzu od jednog minuta i nastavljamo posle toga dalje sa radom. Hvala.
(Posle pauze.)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Ana Čarapić.
Da li neko želi reč?
Izvolite, koleginice Čarapić.