Hvala gospodine predsedavajući. Iskoristiću ovo malo vremena koliko nam je ostalo da još jednom u ime poslanika SNS ponovim da mi podržavamo predložene zakone.
Kažem to u ime poslanika SNS iz jasnog razloga što su neki ovde očigledno željni toga da se bave nama i našim poslanicima, uzeli da verovatno u nekom ushićenju da im je dan apsolutno uspeo, prave analize koliko nas ovde sedi, a koliko njih i to zna se po pravilu, baš onih kojih retko kada ima. Mislim tu i na ove vedete čuvenog žutog preduzeća, koje su se pojavile na ovoj sednici, sa jednog dana zakašnjenja, čini mi se pravo sa nekog lepog putovanja, pa na tri minuta pred završetak prethodnog radnog dana. Oni se sada bave tim koliko nas ovde ima, kada i koliko. I naravno, njihove kolege koje su, koliko vidim po ovim društvenim mrežama izuzetno hrabri na tim svojim tviter nalozima, tamo vole da se bave tim pitanjima i našom poslaničkom grupom, samo eto, izgleda nestane te hrabrosti kada treba da se prozbori u Narodnoj skupštini.
Ne čuh ih nešto da su se tom temom bavili ovde, što se kaže u mikrofon. Šta je problem? Nije sigurno problem u hrabrosti i snazi argumenata. Ne zna se da li su hrabriji ili su snažniji argumenti. Ti ljudi su pominjali nas, pa za te ljude pre svega dobro da znaju, a građani to znaju, ne moram da im kažem. sve dok u ovim klupama sedi jedan jedini poslanik SNS bilo koji, jedan jedini, taj jedan mogao bi kompletnu tajkunsku, ljotićevsku koaliciju da nosi u zubima, tako da ne bojte se, uvek nas je više nego dovoljno, koliko god da se vas tog dana upristoji da dođe u Narodnu skupštinu.
Sada već jesu, za mnoge, čini mi se za oko 88% penzionera, a biće za sve, još jednom ponavljam, onog momenta kada mi ovaj zakon izglasamo. Zašto? Zato što će biti kao deo ukupnog rešenja, ne samo vraćanje nekih iznosa koji su bili smanjeni 2014. godine, nego će biti zadržana sva povećanja, kojih je bilo tri u međuvremenu, jel tako, 1,25%, 1,5%, 5%. I, kada čovek uzme pa izračuna koliko to iznosi prvo povećanje, pa onda procenat na procenat, i osnovicu za drugo, pa onda za treće na sve ono što je bilo u međuvremenu, dođe se do tih oko 13%. Ako nekima nije jasno o čemu mi pričamo, o tome pričamo.
Naravno, ne može biti jasno nikada, i kako god mi to objasnili onima koji su rešili da ne žele da im bude jasno. Dakle, onima koji su hrabri na ovim tviterima raznoraznim, po društvenim mrežama, koji dođu pa se pojave ovde na tri minuta, pred završetak radnog dana, njima nikada neće biti jasno iz jednog očiglednog razloga što ti ljudi prosto ne žele da im bude jasno. To su ljudi koji odbijaju da prihvataju bilo šta što je za ovu državu dobro, što je za ove građane dobro, samo zato što, eto, naopako, nema nikakve veze sa njihovim zaslugama. Oni su šta, kako mogu i umeju, pokazali.
Ono što postižu Aleksandar Vučić, SNS, Vlada koju mi podržavamo, ne mogu da podnesu, i to vam je cela istina, kompletna istina, ništa osim istine.
Kada se pominju dvostruki standardi, gospodo hrabri na društvenim mrežama, mislim tu na one koji vole da se s vremena na vreme izjasne ovako ili onako u smislu nacionalne pripadnosti, shodno onome što smatraju da im je korisno u datom trenutku, naravno. Dvostruki standardi, to su njihove reči. Licemerje, to su njihove reči, a sve na temu poštovanja Narodne skupštine. Nikada, nećete od nas videti taj nivo poštovanja Skupštine, kao što je onaj koji je svojevremeno pokazivao Dragan Đilas u Skupštini Grada Beograda, i kada je bio na mestu gradonačelnika, pa prostački psovao odbornike koji su, zamislite, imali neku reč kritike da mu saopšte. I, onda kada je bio odbornik, a nije se pojavljivao tamo, jer ga ništa nije zanimalo, ali je uredno primao naknadu svakog meseca, to nije nikada pogrešio da uzme, pa ni sada kada je, kao neki odbornik, a rekao sam vam već, sedi tamo i crta, čovek ubija vreme, prosto čini da, eto, tehnički nema neko razlog da mu kaže – ne dolaziš. Šta on radi, kako provodi vreme i kada dođe da li je to poštovanje, nek zaključi svako sam po svojoj pameti.
Kada govorimo o republičkoj Skupštini, nećete od nas čuti da pretimo predsedavajućem, nećete od nas čuti da psujemo ženu koja je predsednica Narodne skupštine, a sve su to vaša fantastična dostignuća. Nećete od nas čuti da ljude nazivamo, znate već šta ste nam sve lepo govorili, i konju, i đubre i stoko, itd, bilo je tu fantastičnih stvari kojima samo vrhunski pristojni, najbolje moguće odgojeni ljudi mogu da se pohvale. Takve primere poštovanja Skupštine, kada govorite o licemerju, kada govorite o dvostrukim standardima, od nas niste videli niti ćete videti.
Kada govorimo o tom licemerju i tim dvostrukim standardima, vanredno hrabri, i ovi koji dođu pa se bave SNS u vremenu od dva minuta za reklamiranje Poslovnika, kao i ovi koji se bave SNS na društvenim mrežama, ne nađoše, verovatno od silne zauzetosti, od tolike vrednoće, vremena da na tim mrežama na kojima se nama bave, osude ovo. Svog predsedavajućeg Željka Veselinovića. Nisu imali kad, morali su mnogo da se pripremaju za ovu sednicu, ili u ovim trenucima kada su rešili da se nama bave, ne stižu zbog toga da se bave ovim. Ovo je, ako slučajno ne razumete o čemu mi pričamo ovde, ovo je poziv na silovanje, ovo je odvratno, ovo je užasno, ovo je pristojnom čoveku neprihvatljivo. Jel nemate vremena ili hrabrosti za šta, da se ovim pozabavite malo?
Dok su vam ovo predsedavajući lideri, oni su vam slika i prilika. Kada vi govorite, ovo lice građani Srbije vide. Kada vas gledaju, ovo prepoznaju. Ovo ste vi i vaše vrednosti dok sami ne odlučite da nije tako. Dajte nam razloge da verujemo da ste odlučili da nije tako.
Koje smo mi probleme rešavali? One probleme sa državnom kasom za koje naravno, nije mogao ni da očekuje niko, da su se mogli izbeći. U državi, u društvu u kojoj su vrhunski eksperti, fantastično pristojni i stručni ljudi, koji sada znaju sve o svemu, ostavili stotine hiljada ljudi na ulici, stotine hiljada ljudi bez posla. Pobegoše ovi neki koji su i danas voleli ovde da pričaju o tome kako je ponižavajuće raditi za 250 evra ili koliko su već rekli, a vrhunski je šta? Dostojanstveno kada se živi, ne sa 250 evra, nego sa nulom. U stanju su da potcene svaki posao, a ljude su slali da šta? Dostojanstveno potraže nešto za jelo na smetlištu. Je li to bilo mnogo bolje? Je li to bilo mnogo lepše?
Hoće da komentarišu plate. Ne smeju da kažu kolike su bile prosečne plate u njihovo vreme. Ne smeju, jer će se ispostaviti da su bile manje nego danas. Ne smeju da kažu ni za penzije ništa, jer će se ispostaviti da su u istoj vrsti problema i tu. Minimalna zarada, kolika je bila? Danas, pazite tu besmislicu, vedete, veliki lideri iz ovog tajkunsko ljotićevskog skupa, ansambla, šta su, ne znam, kažu, oni će se postarati, ma samo da pobede, da minimalna plata u Srbiji, sada vam citiram reči, verujte ovo je bukvalno ovako rečeno: „Minimalna plata u Srbiji ne može biti niža od prosečne“. Da li je video to neko da negde postoji, da u nekoj državi minimalna plata bude jednaka prosečnoj plati, a bukvalno je tako rečeno? To jedino u nekoj zemlji koju su oni osmislili, u kojoj baš svi, šta god radili, gde god bili, koliko god staža imali imaju identična primanja. Svi, stalno, svuda. Tako jedino može, koliko sam ja uspeo da razmislim o toj statistici, minimalno jednako prosečno.
Sad vidite koliko je to besmisleno, sad vidite koliko je to prazno, pa i onda da razumete sve ostalo što smo mi čuli na ovoj sednici. Na primer, da će biti manje penzije kada mi ovo usvojimo, iako su 8 do 13% veće. Zašto? Kažu - zbog inflacije. NJihova računica kaže da inflacija od oko 2% godišnje, u periodu od četiri godine, je manja od 13. Znači, njima je naravno 8 manje od 13. Zašto? Zato što je njima, kako beše, i milijardu i 200 miliona jednako 400 miliona. Za Grad Beograd su nas ubeđivali da fenomenalni rezultat Dragana Đilasa od milijardu i 200 miliona duga nije to, nego je 400, i tako vrteli za sve živo što im na pamet padne.
Sa takvim problemima mi smo opet morali da se izborimo i nismo od toga bežali. Nismo od toga bežali, mi smo se time ozbiljno bavili, pa otuda i 170 hiljada novih radnih mesta u poslednje tri godine, otuda i smanjena stopa nezaposlenosti sa njihovih sjajnih 25% na danas ispod 12%, 11,9%, otuda i smanjen javni dug, a sve to, dame i gospodo, ima puno veze sa onim što mi radimo na ovoj sednici i sa ovim merama.
Dakle, da podsetimo, oni koji su probili zakonski okvir od 45%, digli javni dug u onoj nezadrživoj spirali, jer su se pod tim uslovima zaduživali da to nijedna država ne bi mogla da podnese, gurnuli preko 50 sa ciljem da ide preko 60, 70, 80%, a mi smo, eto, kojima nikako nisu zadovoljni jer ne mogu da se porede ničim dobrim, jer nikakav rezultat da stave naspram našeg nemaju, mi smo nekako uspeli da to ipak zaustavimo da ne ide preko 80, kao što su svi na ovom svetu prognozirali. Pa smo ga spuštali, danas spustili ispod nivoa Mastrikta, ispod je 60%. To je takođe dobra vest koju bi bilo lepo podeliti sa nekim ko je u stanju da se raduje dobroj stvari za sve ljude u ovoj zemlji. Nažalost, oni sa druge strane sale to očigledno nisu. To se smanjuje dalje i videćete, biće to ispod 50% i imaće to opet puno veze sa ovim što mi radimo danas i drugim dobrim merama.
Nisu mogli nikada da konkurišu ni ovom rastu od 4,9% sada na šestomesečnom nivou, nikada. NJihovih minus 3,1 ne može da se poredi sa plus 4,9. Nije moglo ni sa, koliko je već bilo, bilo je preko dva i oko dva godišnje, i tada im je to bilo malo. Ali, opet, njihov minus tri, nije mogao da se poredi sa nečim što je plus. Sada, kada je za jedan, jedan i po posto bolji od najboljih prognoza koje smo dobili početkom godine, besmisleno je uopšte pokušavati da se sa nama raspravlja na te teme.
Te probleme smo mi rešavali, još jednom dame i gospodo, i evo, kao što možete da vidite iz ove rasprave, uspevali smo da ih rešimo na dobar način. Posledica jeste da mi imamo suficit u budžetu drugu, treću godinu za redom, da mi imamo odakle da izdvojimo za ove mere koje ćemo usvojiti, odnosno da kada prestane sa važenjem Zakon o privremenom načinu isplate penzija, država to može da podnese, da država to može da nosi, da ne bude ništa ugroženo, da ne bude uneta nestabilnost u naš sistem i naravno da povećava dalje.
Nikada nas niste čuli da kažemo ni po ovom pitanju ni po bilo kom drugom – i sada tačka, posao je završen i nema više o čemu da se priča i nema ko čemu dalje da se nada, nikada. Ni kada smo govorili o standardu radnika, ni kada smo govorili o potrazi za novim rednim mestima, ni kada smo govorili o povećanjima u prosveti ili gde god želite, pa ni kada je reč o penzijama. Ideja je vrlo jasna i to su ovde prisutni ministri lepo obrazložili, da povećavamo dalje. Bogu hvala, da se protegnemo koliko smo dugački, da ne bude to više na račun budućnosti bilo čije u ovoj zemlji, da ne bude tako da sutra mora da ga neko vrati, a da ga ostavite u neprilici da ne zna ni odakle, ni kako i da se onda sruši sve.
Danas, zbog ozbiljnog i odgovornog odnosa prema državi te uspešne politike koju zaista predvodi Aleksandar Vučić, SNS i naši partneri sa kojima zajedno formiramo Vladu Srbije, mi to možemo da uradimo. Dakle, zbog toga će penzije biti veće za sve penzionere, veće nego ikada, između osam i 13% i neće to biti vraćanje na stanje iz 2014. godine koju su neki priželjkivali, a mi rekli da ne može, jer bi to značilo da za sve one kojima je povećavano u međuvremenu, da treba da se za toliko sada smanji. Rekli smo – tako neće biti. Vidite Predlog zakona, tako zaista neće biti. Sva povećanja zadržaće se, i dalje kada se povećavanja budu dešavala, opet u skladu sa onim koliko smo u stanju da se kao država protegnemo, bez da bilo šta ugrozimo i narušimo, biće povećanja za sve.
Tačno je, najveći su teret izneli naši penzioneri. Besmisleno je podsmevati se poruci predsednika države Aleksandra Vučića da im svi dugujemo zahvalnost, besmisleno je. Mi to razumemo jer mi te ljude zaista srećemo svaki dan, a ovi koji su u stanju da sebi opet dozvole taj luksuz da pričaju da neće SNS nijedan kokošinjac moći da napravi, i time pokazuju koliko tragično nikad ništa ne znaju, oni ne razumeju te ljude, oni te ljude ne sreću i oni ne znaju ni koliko je značajno što su ti ljudi izneli, a ni zbog čega ti ljudi uporno baš Aleksandra Vučića podržavaju. Raspitajte se malo za koga glasaju penzioneri u ovoj zemlji i biće vam jasno koliko su dobri argumenti na toj drugoj strani, odnosno koliko ih samo nema i koliko im niko ne veruje, a kako stojimo mi, za koje tvrde da smo od njih lošiji, samo, eto, nekako opet za inat ispostavi se znamo ko je Milutin Milanković kada nas neko pita ili ko je Ilija Garašanin, na primer, nekako se omakne pa to znamo.
Što se tiče priče o otimačinama, oni koji su otimali, ako osećaju grižu savesti, mogu da se javno pokaju i mogu da se obrate uvek isključivo samima sebi. Oni koji su otimali i tim neodgovornim odnosom doveli državu u situaciju da je bila prinuđena da preduzme određene mere, ako zaista misle, iskreno misle da nešto još treba da se vrati, oni treba da se obraćaju sebi. Imaju odakle da vrate, samo ako žele. Ima, na primer, i Dragan Đilas, videli ste već šta je prijavio od imovine. Videli ste kada je to stekao u međuvremenu. Uostalom, da vam ne pričam to ja, čitao sam vam reči Boška Obradovića. Zna čovek, zna iz prve ruke, a ko će znati, ako ne desna ruka Dragana Đilasa kada je ovaj to stekao, odakle i koliko je to samo veliko. Ukrstite to sa prijavljenom imovinom i videćete, ima se tu na gomili. Zna se i za Vuka Jeremića. Onoliko su pisali po štampi, pa je na kraju morao da prizna – pa jeste, to je toliko. A da mu izvučete jednu reč objašnjenja, a zašto, zbog čega, od koga ste vi to dobili i za koju vrstu usluga, nema šanse. Nema šanse, to jedino ako onaj Patrik i kako se ostali zovu, ako oni neku reč kažu na tu temu, pa mi saznamo nešto više. Ili se otkrije na one načine koje Jeremić nije mogao da predvidi. Možda neko ko bude znao nešto o poslovima, kako beše, katarske ambasade u Berlinu otkrije informaciju. Do tada Vuk Jeremić ćuti ko zaliven, a da ima milione na gomili – ima. To da sakrije nije mogao, morao je to da prizna.
I tako idemo redom. Mogli bismo mi od lidera do lidera, od jedne do druge vedete te tajkunsko-ljotićevske koalicije. Ali, šta to govori? Ako su zaista iskreni, ako zaista ozbiljno misle da bilo šta treba poravnati, oni bi trebalo da to urade iz tih sopstvenih sredstava, odnosno uslovno govoreći sopstvenih. To su, naravno, sve sredstva koja suštinski pripadaju građanima ove zemlje, pa ako žele da ih vrate, kao što pričaju o vraćanjima, sigurno su više nego dobrodošli.
O zdravstvu ću da pričam sa gospođom koja ga je pomenula kada bude došla sledeći put, ali ako poželi sama da ikada da dobar doprinos situaciji u našem zdravstvu, i to je više nego dobrodošlo, evo, na primer, onih 30-ak miliona dinara kampanjskog novca koji su podelili ona i ostali koji su imali firme, ali ona je imala preduzetničku radnju na svoje ime, mogu slobodno da vrate državi Srbiji i ja sam uveren, država će umeti da ih uloži na pravi način, kao što je umela u akceleratore, sanitete, sigma noževe i ostale dobre stvari koje su unapredile situaciju po pitanju zdravlja naših građana.
Na ovom zakonu i na do sada izvedenom zajedničkom poslu treba čestitati, ako smo pošteni, treba čestitati, pre svega našim penzionerima zbog toga što su učestvovali punog srca, zbog toga što su dali nemerljiv doprinos da danas našoj zajedničkoj kući bude bolje. Treba dalje čestitati i svim drugim građanima Srbije na činjenici da prilike u našoj ekonomiji zaista jesu ovakve kao što smo sada izneli, i na tom odličnom rastu i na smanjenju duga i na smanjenju nezaposlenosti i na preko 170.000 novih radnih mesta i na činjenici da rastu penzije, ali rastu i plate, raste i ta minimalna zarada, dakle, na svim dobrim stvarima koje smo teškim, ozbiljnim i odgovornim radom napravili treba čestitati.
Treba čestitati i velikim političkim genijima Draganu Đilasu, Bošku Obradoviću, Janku Veselinoviću, Vuku Jeremiću, Borku Stefanoviću i svim ostalim velikim liderima, mislim da ih ima 10, ne mogu sve ni da ih zapamtim, na tome što su rešili da nam pokažu svoje pravo lice i svoje sistem vrednosti. Ovi brutalni pozivi na silovanje, ovo iživljavanje jeste njihov sistem vrednosti dok ih ovi i ovakvi ljudi predvode. I ako su rešili da pred Srbijom pokažu ko su i šta su stvarno, pa i na tome treba čestitati, to je neka iskrenost, je li tako. Između ostalog, što su priznali da Aleksandra Vučića, kako to reče visoki funkcioner stranke Vuka Jeremića, pročitaću vam tačno kako glase njegove reči: „Vučića na izborima da pobedimo ne možemo. Preko 60 funkcionalno nepismenih građana je tu i oni će do kraja ostati njegovi vernici. Milošević nije izgubio na izborima, već revolucijom, ja sam zagovornik pobune naroda, doći će taj trenutak“. Gospodin Gajić, ako se gospodinom nazvati može.
Dakle, što su priznali kakve su njihove namere, što su priznali da na demokratskim izborima u fer utakmici nemaju šta da traže i što svaka priča o puču, svaka priča o vojnoj hunti, o fizičkoj odmazdi ima očigledno svoju neku institucionalnu zaleđinu u glavama tih ljudi. Videli ste šta im je sistem vrednosti na primeru njihovog Željka Veselinovića, a evo na primeru Gajića i njima sličnih vidite i šta su im namere i šta su im metode. Ali, treba čestitati na ovome. Treba čestitati, jer nema puno ljudi na planeti, ako te okvire posmatramo, koji su u stanju da ovako nešto glasno izgovore. Tako da, za sve te stvari svaka čast, stvarno su vrhunski primerci u pitanju.
Na kraju treba čestitati, dame i gospodo, svima koji su predstavljali ovu dobru politiku i dobre rezultate koje je postigla Republika Srbija. Nije to, po pravilu lak posao, ali da znate, taj posao je posao koji nas čini ponosnim. Jednog dana mi ćemo imati na šta da pokažemo iza sebe i taj trag biće nešto što ćemo moći da pokažemo onim generacijama koje dolaze iza nas, a oni koji su se u tom periodu kada smo se mi tim poslom bavili nalazili na drugoj strani, neka razmisle šta će imati da pokažu onima koji će iza njih doći. Za Srbiju je snaga te razlike više nego jasno, ona je to pokazala puno puta, pa pokazuje to i danas i na svakim narednim izborima, nemojte da se brinete oko toga.
Gospodo ministri, na samom kraju, čestitke i vama na odličnim predlozima, kao i uvek.
