Hvala.

Samo trenutak, završavam.

… i onda ćemo da pričamo dalje.

Da prestanu da pričaju o Africi, jer ako žele da nas podsete na Afroamerikance Željka Veselinovića, nema potrebe. Ovo…

Hvala. Trideset sekundi sam vam produžio.

…Ovo niko u Srbiji da zaboravi ne može… (Isključen mikrofon.)

Reč ima narodni poslanik Aleksandra Tomić, izvolite.

U želji da se dopadnete vašim novim šefovima, šaljete političke poruke vrlo opasne građanima Srbije. Te opasne političke poruke govore o tome da je PIO fond vlasništvo jedne političke stranke. To verovatno polazite od sebe, jer ste PIO fond smatrali vlasništvom DS, kad ste vi bili na vlasti. E, pa, velika je razlika između nas i vas.

Znači, ono zbog čega sve međunarodne finansijske institucije su dale svoje mišljenje o tome kako se vode finansije i kako se vodi budžet Republike Srbije pod vođstvom Aleksandra Vučića i SNS upravo su ekonomski parametri, a ne politički. Zbog toga i daju ove rezultate i to građani prepoznaju i na izborima će pokazati kako daju podršku upravo SNS zbog ovakve političke platforme. Hvala.

Hvala koleginice Tomić.
Pravo na repliku, Goran Ćirić.

Opet pominjanje DS i često se ovde pominje istina i jedan ozbiljan pristup, mislim da smo čuli od jednog kolege poslanika da je potrebno, naravno, otvoriti široku raspravu o Zakonu o PIO fondu i tražiti rešenja koja će ga učiniti zaista održivim. Na ovakav način i ovakva rasprava sigurno ne doprinosi sve većem poverenju u PIO. I o tome treba razgovarati.

Treba razgovarati i o, uzimajući u obzir podatke, jednostavne podatke, znamo i sami da je prosečni život u Srbiji za muškarce 72 godine, za žene 78 godina, da je sada ta starosna granica 65 godina i da se zbog održivosti razmišlja o povećanju te granice, koja će se moguće pomerati i ka 67 godina. I kada vidite da u Srbiji u perspektivi imamo situaciju da će se penzije isplaćivati prosečno pet godina za muškarce, a da će se uplaćivati 40 godina doprinosa, naravno da treba razmišljati o motivaciji ljudi za uplaćivanje doprinosa u PIO fond. Četrdeset godina uplaćivati, pet godina biti korisnik. Koliko je to održivo? To je tema za nas u ovoj Skupštini. Na koji način učiniti održivim PIO fond? To su teme.

Tema je onda i način na koji donosimo sistemska rešenja koja lome ovako velike sisteme. Kada donesemo zakon, kada izglasate ovde zakon o privremenom smanjenju plata i penzija, doći ćemo do situacije da nam veliki broj mladih obrazovnih ljudi koji treba da doprinose u najvećem delu uplatama u PIO fond, odlaze iz Srbije 40.000 njih godišnje, za četiri godine 160.000. Gde je perspektiva tog fonda? To su teme za nas.

Sistemska rešenja koja su donošena u ovoj Skupštini upravo smanjuju poverenje i to je ključna opasnost za sve nas. Svima je nama interes da nađemo rešenja pre svega u podizanju poverenja u ovaj državni fond i naravno da treba razmišljati i o uplatama i formiranju i privatnih penzionih fondova, jer ova rasprava tome, nažalost, nije doprinosila.

Hvala.
Aleksandra Tomić, pretpostavljam povreda Poslovnika?
(Aleksandra Tomić: Replika na repliku.)
Nemam mogućnost. Nije pomenuo ni šefa stranke, niti vas.
Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đurić. Izvolite.
Imate tri minuta i šest sekundi.

Hvala.

Evo, ja bih da pričamo o budućnosti i da nam se predstavnici vlasti izjasne da li u toj budućnosti nameravaju da vrate umanjenja koja su učinjena tokom važenja privremenog zakona, odnosno da nam potvrde da neće da vrate ta umanjenja onako kako su se izjasnili na Odboru pozivajući se na član 4. privremenog zakona. Jer, ako neće da vrate ta umanjenja, onda ovo sada nije vraćanje penzija, kako se to promoviše, nego je to samo prestanak njihovog daljeg umanjivanja.

Ustavni sud je rekao da penzija jeste imovina i da je njihovo umanjivanje ravno uzimanju jedne sobe u nečijem stanu. Ustavni sud je smanjivanje penzija prihvatio pod uslovom da se radi o privremenoj meri u vreme krize. Držimo da tih kriznih uslova više nema, obzirom da se Vlada hvali postignutim ekonomskim rezultatima, a i ovaj privremeni Zakon o umanjivanju penzija se ukida.

Ako se umanjenja učinjena tokom važenja privremenog zakona ne vrate, onda ta uzimanja od penzionera više neće imati privremeni karakter nego će zadobiti trajni karakter i da se zaključiti da će onda biti neustavna.

Mi znamo da su tokom važenja privremenog zakona vršene i određene korekcije penzija naviše, ali to zapravo je bilo samo neko smanjivanje umanjivanja, da to tako nazovemo. LJudi su, na kraju krajeva, dobijali manje nego što su trebali dobijati da privremenog zakona nije bilo.

Mi smo zato predložili model kako to da se uradi. Podneli smo u petak Narodnoj skupštini predlog zakona da se utvrdi razlika za svaki mesec za svakog penzionera onoga što je trebao dobiti da privremenog zakona nije bilo i onoga što je stvarno dobio, da se za svaki mesec svakom penzioneru ta razlika o kamati 3% godišnje od dana kada je umanjenje učinjeno do, mi predlažemo 1. januara 2019. godine, da se sve to onda isposabira i da se proglasi javnim dugom za koji će se izvršiti emisija dinarskih obveznica sa rokom dospeća od pet godina i isplatom u 10 šestomesečnih rata, sa unapred obračunatom kamatom od 3% od prvog januara kada bi krenula prva rata obveznica, do 31. decembra 2023. kada bi one konačno dospele.

Sada, zašto je ovo važno? Zato što Litvanija je kao članica EU penzije umanjivala od 2010. do 2013. godine i kompletan iznos učinjenih umanjenja, negde 247 miliona evra je vratila u naredne tri godine, vratila.

Kod njih je bio manji iznos u pitanju. Oni inače finansijski bolje stoje pa su mogli za tri, mi možemo za pet godina. Oni su članice EU, mi smo kandidat, vladavina prava mora važiti i za naše i za njihove penzionere jednako, osim ako ne mislite da su naši penzioneri gori od litvanskih. Mi mislimo da nisu, a da li je naša vlas gora od litvanske evo prilike da se to pokaže. Hvala.