Hvala.
Na član 1. amandman je podneo poslanik Radoslav Cokić.

Poštovana predsednice, poštovani ministri, dame i gospodo kolege poslanici, postoje ljudi koji znaju samo da troše iako je to potpuno nerealno, postoje političke partije i pojedinci koji uopšte ne znaju kako se dolazi do sredstava i kako se budžet puni, a spremni su da potroše ono što ne postoji, ono čega nema.

Mi smo takve upravo zamenili sa vlasti, da bismo popravili stanje u ovoj zemlji koje je bilo posle njih katastrofalno. Da se ne vraćam ponovo na Smederevsku Palanku, odakle sam ja, i da vam pominjem probleme koje smo tamo zatekli, potpunu pustoš, a od tih ljudi čujemo kako penzije treba povećati. Odakle povećati penzije? Iz kojih to izvora povećati penzije?

Penzioneri su podneli teret. Ni jedan protest od strane penzionera nismo čuli. Danas kada imamo daleko bolju uposlenost ljudi, kada imamo realne osnove da povećamo penzije, mi to i činimo u mogućnosti kako nam to Fond dozvoljava i budžet koji u ovom trenutku dotira penzioni Fond sa 30%, a znate da je učešće budžeta bilo 60%.

Mnogo od infrastrukture je urađeno zahvaljujući Aleksandru Vučiću. Infrastruktura je potrebna da dovedemo investitore. Dovođenjem investitora, tamo gde još nisu došli, uposlićemo i one građane koji ne rade i smanjiti učešće budžeta u isplati penzija. To je način na koji se radi, kako treba da se radi i da se troši samo ono realno što je zarađeno.

Ja očekujem da u narednom periodu, kažem, pored mnogo investitora koji su došli u velike gradove i u neke manje, i tamo gde još uvek nemamo investicija, dođu investitori. Imamo i ravnomerni razvoj ove zemlje i, kažem, realno možemo da isplaćujemo veće penzije. Kakve to veze ima sa budžetom i stabilizacijom budžeta? Normalno, penzioneri će taj novac da potroše u ovoj zemlji i on će makar delom da se vrati u budžet Srbije. Hvala.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Živan Đurišić.

Poštovana predsednice, poštovani ministri sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO, kojim se vrše izmene u članu 12. važećeg Zakona o PIO tako što se dodaje novi stav koji glasi – ovim zakonom podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na jačanje i unapređenje pravosudnog sistema.

Članom 12, postojećeg zakona, propisano je ko su sve osiguranici samostalnih delatnosti, a u stavu 2. ovog člana navedeno je da radom, u smislu stava 1. tačka 2) ovog člana, smatra se i predstavljanje i zastupanje privrednih društava od strane njihovih osnivača, odnosno članova na osnovu upisa u registar nadležne organizacije.

Predloženom izmenom i dopunom člana 12. stav 2, do sada važećeg zakona o PIO, precizira se da se radom smatra i predstavljanje i zastupanje privrednih društava od strane njihovih osnivača, odnosno članova na osnovu upisa u registar nadležnih organizacija. Na ovaj način se ova norma usaglašava sa odredbama Zakona o privrednim društvima.

Izmene i dopune Zakona o PIO donose se u okviru započete reforme ovog sistema radi daljeg uređenja i stvaranja uslova za dugoročnu ekonomsku održivost penzionog sistema, koja će obezbediti pravnu sigurnost i odgovarajući socijalni položaj sadašnjih i budućih generacija penzionera.

Usled pozitivnih kretanja u ekonomiji zemlje i finansijskom stanju budžeta Republike prestaje potreba za primenom Zakona o privremenom uređenju načina isplata penzija, tako da se zakon ukida zaključno sa 30. septembrom 2018. godine, onako kako je to predsednik Aleksandar Vučić i obećao prilikom donošenja ovog zakona koji je u tom momentu bio neophodno potreban radi konsolidacije budžeta i finansijskog stanja.

U danu za glasanje glasaću za ovaj zakon, kao i za ostale zakone koji su na dnevnom redu ovog zasedanja. Hvala.

Hvala.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Krlić.

Hvala, gospođo predsednice.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, amandman ima za cilj da podstakne finansiranje ustanova kulture, što svako povećanje plata i penzija utiče na poboljšanje životnog standarda, a trebalo bi da utiče i na kvalitet života. Značajna podrška kulturi, složićemo se svi, jeste popravljanje kvaliteta života i životnih uslova.

Kako u ovom setu zakona o kojima raspravljamo je i zakon o potvrđivanju Konvencije Saveta EU o kinematografskoj koprodukciji, izdvajam film kao deo kulture, nadajući se da će srpski film uz nova finansijska ulaganja značajno napredovati, što ovom amandmanu daje smisao. Konvencija ističe sledeće – da je sloboda izražavanja temelj svih principa, ali i da je različitost u kulturi, takođe u Evropskoj konvenciji veoma važno mesto. Evo prilike da i oni koji su proevropski i oni koji su protiv evropskog puta glasaju za ovaj zakon.

Moramo biti svesni da je film veoma važno sredstvo kulturnog i umetničkog izraza, sa značajnom ulogom u očuvanju slobode izražavanja i kreativnosti, što treba podržati, ali uz veliku dozu opreza. Mora se čuvati nacionalno dostojanstvo i ne smeju se trošiti sredstva građana Srbije na projekte u kulturi koji brukaju naciju i državu.

Najnoviji primer filma „Teret“, Ognjena Glavonjića, plaćen sredstvima građana Srbije, u najružnijem svetlu pokazuje Srbe kao zločince i zlostavljače nevinih albanskih civila na Kosovu i Metohiji u vreme kosovske pobune. Ne znam da li ste imali prilike da vidite film ili pročitate scenario, ali radi se o transportu tzv. civila ubijenih na Kosovu od strane srpskih snaga koje se seju od Kosova do Vojvodine. Sama najava filma, hvaljena jedino u Đilasovim i Šolakovim medijima, govori o tzv. istinitoj priči o srpskim zločinima nad nevinim albanskim civilima u vreme NATO bombardovanja. Znači, bombardovanje nije zločin, kao i oni koji ga sprovode, zločinci su oni nad čijim glavama padaju bombe. Ako je ovo izraz umetničke slobode, kreativnost je onda mazohizam, a naravno bolesni sadizam ovog Veselinovića Željka, verovatno herojsko delo.

Poslaniče, molim vas da se vratimo na temu, molim vas.

Mislim da je tema.

(Narodni poslanik Maja Videnović dobacuje.)

(Balša Božović: Poslovnik.)

Recite. Nemojte mi vikati i nemojte mi dobacivati.

Nije dokazano da se radi o civilima, kao što nije dokazano da se radi o srpskoj vojsci i policiji i najbolji komentar ovog filma dao je jedan gledalac, koji glasi – brate Glavonjiću, javi gde se izdaje država, hoću i ja da uzmem neke pare. Nadam se da je komentar dovoljan.
Konvencija Saveta Evrope u kinematografiji – da, ali po cenu prekrajanja istorijskih činjenica i ugrožavanja državnog i nacionalnog suvereniteta i dostojanstva – ne i nikada, posebno ne za naše pare.