Hvala.

Samo da završim rečenicu i po Poslovniku imam pravo…

Imate dva minuta kada je replika u pitanju. Završite rečenicu.

Evo da završim ovu rečenicu. DRI je utvrdila, utvrdila komisija i u štampi tri dana iza toga Dragan Šutanovac zvani „zgrabinovac“, ništa nisam gospodo narodni poslanici izmislio, već ono šta je ko radio od ove gospode.

Hvala profesore Atlagiću.
Evo da damo priliku i Goranu Ćiriću. Pravo na repliku, pa se vi javite opet po amandmanu, naravno. Izvolite.

Evo u dva minuta, trojica poslanika i prosto kratki odgovor, još jednom potvrda od pomenutog profesora doktora o seriji uvreda za svoje kolege i one koji su u sali i one koji nisu u sali. Nikada od mene niste mogli da čujete bilo kakvu uvredu prema bilo kome od poslanika ili poslanica u ovim klupama.

To što sam postavio pitanje o diplomama i o znanju, valjda je sasvim logično da svako od nas zna kako mu se zvao diplomski rad ili maturski ili bilo koji rad, jer je to nešto što ostaje za sva vremena onima koji su uložili makar desetine sati truda oko takvog rada, a kamoli i malo više od toga.

Ako me pitate kako se zvao moj maturski ili diplomski rad, evo, reći ću vam, znam ga napamet u toku dana i noći.

(Aleksandar Martinović: A ko to ne zna?)

Pa, bivši predsednik Republike Srbije, Tomislav Nikolić, na to pitanje nije znao da da odgovor, niti je dao javnosti odgovor na kom fakultetu je studirao.

Dakle, postavio sam pitanje i ministru prosvete o odnosu prema svojim kolegama koji su davali nemušta objašnjenja o tome gde su studirali, u kom periodu, koje smerove i doktorate, verodostojnost doktorata onih koji su ih ovde prikazali i koji se kite tim titulama.

Ali, ono što ste vi pokazali, pokazali ste u suštini kakav je odnos prema ljudima koji rade u državi u javnim preduzećima, jer ste postavili to pitanje. Pa, naravno da je logično i ljudi i iz pozicije i iz opozicije rade u državnim sistemima. Zar mislite da je pristup bilo kom državnom sistemu moguć i poželjan jedino ljudima koji su članovi stranaka na vlasti? To u stvari pokazuje o tom pristupu i tom pitanju.

Što se stana tiče, koji se pominjao, jedan sam od retkih direktora Pošte koji nije dobio stan, nego je podigao kredit, otplaćuje taj kredit i naravno da otplaćujem sa izazovima kakve imaju i svi ostali ljudi u Srbiji.

Hvala, kolega Ćiriću.
Doktor Aleksandar Martinović, izvolite.

Evo, jedna vrlo kratka replika, u stvari, jedno pitanje.

Ako je, gospodine Ćiriću, normalno to što vi kažete, ja zaista mislim da je normalno, dakle, da je svakom građaninu Republike Srbije potrebno omogućiti pristup državnoj službi, kažite da li je u vaše vreme bilo moguće da predsednik poslaničke grupe bilo koje opozicione partije, evo, pošto ste sada maločas spominjali bivšeg predsednika Republike, Tomislava Nikolića, on je u to vreme bio predsednik poslaničke grupe SNS u vreme kada ste vi bili na vlasti, da li je bilo moguće u to vaše demokratsko vreme, evropsko vreme, građansko vreme, da Tomislav Nikolić bude u Narodnoj skupštini predsednik poslaničke grupe SNS i da istovremeno bude specijalni savetnik generalnog direktora JP „Pošte Srbije“ ili bilo kog drugog javnog preduzeća u Srbiji za platu od 150.000 dinara?

Navedite mi, molim vas, jedan primer u periodu od 2008. do 2012. ili od 2000, pa do 2008. godine, da li je takvih primera u Srbiji bilo, dakle, da neko u Skupštini Srbije bude šef opozicione poslaničke grupe i da bude specijalni savetnik direktora „Pošte“, „Elektroprivrede“, „Telekoma“ ili neke druge državne kompanije.

U vaše vreme to nije bilo moguće i to nije bilo normalno, ali je to normalno u naše vreme i kao što vidite, Srbija, pa vi ste očit primer, nije zemlja neslobode, nije zemlja u kojoj nema demokratije. Naprotiv, Srbija je zemlja demokratska, Srbija je zemlja u kojoj nema partijskog zapošljavanja, a najbolji primer za to ste vi, gospodine Ćiriću. Vi ste najbolji udžbenički primer kako treba da izgleda jedna demokratska i pravno uređena država. Čovek je protiv režima, ali zato radi u državnoj kompaniji za 150.000 dinara.

Hvala, kolega Martinoviću.
Gospodine Rističeviću, vi ste se javili. Po kom osnovu? Odustajete. Dobro. Hvala.
Goran Ćirić, pravo na repliku. Izvolite.

Da, direktno ste me pitali.

Pitanje je jasno i ja ću ga proširiti i na period od 2000. do 2004. godine i 2008. do 2012. godine za koju ste postavili pitanje, kada sam nosio odgovornost za dva velika sistema. Jedan je bio grad Niš od 2000. do 2004. godine, drugi „Pošta Srbije“ od 2008. do 2012. godine.I ponosan sam na rezultate u tom periodu i za jedan i za drugi sistem, a posebno na ljude sa kojima sam sarađivao. Možete da proverite, i za to imate potvrda i na ovim našim sednicama Skupštine Srbije, kada su bivši direktori u „Pošti Srbije“ ovde sada u velikim sistemima i koji dobijaju priliku i koji su dobili priliku u „Pošti“, bez bilo kakvog pitanja kog su političkog opredeljenja, samo na osnovu svojih sposobnosti.

Svako ko radi u velikim sistemima, neću pominjati imena, vi to znate, i u MUP, i u Agenciji za razvoj elektronske uprave, neću o njima govoriti, dolazili su upravo ovde, zajedno sa sadašnjim ministrom i predstavljali zakone, i to proverite i to ćete se uveriti. Ali, ja iz korektnog odnosa ne pominjem imena i prezimena, jer nemam taj pristup, ali ću vam upravo reći. Lako ćete proveriti, ali ću vam upravo reći, svako ko nosi odgovornost za veliki sistem, za čitavu državu, mora da zna da u nekom procentu i u tim javnim sistemima rade ljudi koji su različitih političkih orijentacija. Ako sečete pojedine delove tog sistema, gubite deo energije i znanja u tom sistemu. Ja sam toga bio svestan, jer sam znao da tada i u to vreme DS možda je imala 30% podrške ili 20% ili 40% u nekom periodu, ali 60% biste odsekli ukoliko biste angažovali samo ljude iz svog političkog okruženja.

Zato su dobijali šansu svi oni najsposobniji. I za to imate sijaset potvrda. A, proverite sami, ja ne lažem, lako je proveriti i proverite ovde one koji su sedeli u ovim klupama i koji su branili neke od zakona.