Hvala.
Reč ima Aleksandra Tomić, pravo na repliku.
Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Maj 2012. godine 15,4 milijarde javni dug Srbije, decembar 2012. godine 17,7 milijardi. Ne možete da zadužite državu za taj dug i da kažete od maja meseca ja više ne odgovaram za taj dug iako sam podigao preko 208 kreditnih linija po kamatnim stopama od 8,3%.

Ne možete da kažete nisam odgovoran za ono što se dešava posle toga, vidite vi šta ćete sa tim, ali mi smo samo zadužili za 15,4 milijarde evra, a sva ona dugovanja koja se odnose na energetiku, na plate, na penzije, na gradove, lokalne samouprave, to negde stoji na drugim računima, to nije javni dug. Sve je to javni dug, samo što ste vi hteli da ga smanjite u tom krajnjem iznosu, niste hteli da budete krajnje odgovorni prema građanima Srbije i svim kategorijama i onda želite da skinete sa sebe odgovornost za sve ove godine od 2012. godine do danas. E pa, tako se ne vodi država i tako se ne vodi odgovorna politika. Hvala.

Hvala.
Po amandmanu, Marko Atlagić.

Poštovani potpredsedniče, meni je drago da su u ovom amandmanu konačno shvatili moji kritičari o čemu se radi. Ali, kako bi i shvatili, kada ne znaju, ponoviću još jednom, koji je zakon na dnevnom redu, obraćaju se ministru Šarčeviću, a nije iz njegovog resora.

Govornik koji je kritikovao došao je ovde pre sat vremena, umesto jutros u deset. Nije to problem ako to danas čini, nego njegove kolege to čine svakog dana. To se u narodu zovu, oni koji ne rade, ne obavljaju svoj posao – lezijedovići. To je narodni izraz. Da li su oni takvi ili ne, to će građani prosuditi i oni će dati konačan sud.

Nadalje, ponavljam radi građana Srbije, nikada nikog nisam uvredio. Kada kažem nekakav izraz, onda ga citiram. Sada imam par minuta vremena da demantujem ono što je kolega na neki način podvukao, doktor profesor. Znam na šta on aludira. Profesor, pa vređa, sad ću mu dokazati da ne.

Kralj stečaja, Saša Radulović, u jednom čuvenom listu 14. aprila 2011. godine, citat – naslov „policija češlja kralja stečaja“, 16. aprila gospodnje 2011. godine, kralj stečaja Saša Radulović ojadio šećeranu, sve naslovi, 25. aprila gospodnje 2011. godine kralj stečaja Saša Radulović otimao pare od žrtava prevare, 27. aprila gospodnje 2011. godine, naslov „uhvaćen stečajni fantom Saša Radulović“, 31. maja gospodnje 2016, naslov „stečajni upravniče Saša Radulović, bruko, koliko si maznuo para“ i podnaslov „stečajni upravnik Saša Radulović prvak, gle čuda, u kumovskim vezama, svoga kuma postavio za direktora BIP“.

Poštovani građani Srbije za svakog koga sam prozvao, zbog solidarnosti kolega da im ne oduzimam vreme pogledajte ovde, sve su citati, pune torbe i ovde. Za razliku od njih, ja ovde sedim čitav dan, beležim ono što oni rade i kako se izražavaju po štampi i po tviterima. Ono što radimo i ja i vi, ne možemo to sakriti, istorija sve izbaci. Ja kao čovek nauke istražujem ovo. Ustanite, demantujte me, biću srećan da me demantujete da ovo nije istina iza svakog od njih.

Prema tome, kada sam rekao da je jedan deo i nabrojio da su lezijedovići, u narodu se kaže za pojedince koji ne rade svoj posao, a ima iz ovih klupa nasuprot mene, o kojem je govorio narodni poslanik, poslanika koji su tri puta u godini došli, ne samo iz njegove stranke nego i iz drugih stranaka.

Gospodo, građani Republike Srbije, vi recite kako se ti pojedinci zovu. Naravno, lezijedovići. Prema tome, još sam jednom začuđen da čovek koji je završio ekonomiju, ne može pojmiti da Zakon o PIO, ako se penzije uvećavaju, delimično koliko toliko jačaju ekonomski sistem zemlje, a time, zna se kako, i vaspitno obrazovni sistem. Da li je moguće da to ekonomista ne shvata? Verovatno shvata, znam ja to dobro, ali njega nije bilo da sluša ovde, pa je pobrkao zakone i obraća se ministru Šarčeviću umesto ministru Đorđeviću. Ali, šta ćete, boli ga i ono kada sam rekao, citirao koliko je ko uzeo para iz bivših firmi.

Gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, završavam ovom rečenicom, uništili su našu prošlost, uništili su budućnost naše dece. Da su još ostali samo godinu dana na vlasti, uništili bi i naše korene. Hvala.

Hvala profesore Atlagiću.
Ja sada imam nameru da u skladu sa članom 27. prekinem ovaj deo rasprave. Stvarno, u poslednjih nekoliko diskusija se apsolutno nije odnosilo na temu dnevnog reda.
(Goran Ćirić: Replika.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr LJubiša Stojmirović.
Da li neko želi reč?
Strpite se, imaćete priliku u svakom slučaju. Ako niste imali danas pravo na repliku, ja stvarno ne znam, bilo je sigurno deset puta. Hvala vam na razumevanju.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik LJiljana Malušić.
Izvolite koleginice Malušić.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministri sa saradnicima iz ministarstva, dame i gospodo poslanici, kada govorim o penzionerima, govorim sa ogromnom dozom poštovanja, jer su oni podneli najveći teret reformi.

Ali, pre nego što krenem da iznosim, da obrazložim svoj amandman, ne mogu, ženska solidarnost mi ne dozvoljava, a da se ne osvrnem na rečenicu – mame su zakon. Mama su bile, mame su zakon i mame će biti zakon, ali mame su pre svega žene. Ovde sede žene, nama je povređeno dostojanstvo. Da li verujete da je za manje od godinu dana gospođa Maja Gojković bila zlostavljana, da je sada na tapetu naša premijerka gospođa Brnabić. Niko od žena sa ove strane, kojoj pripada opozicija, Željko Veselinović, mrsko mi je da mu ime izgovorim, jer reč koju je on upotrebio za našu premijerku, a to je silovanje, gospodo dobro zapamtite i dragi gledaoci, silovanje. Ogavna, neprimerena reč za parlament, koju nikada u životu neću zaboraviti. Niko od vas se nije ogradio od njega. To je sramota.

Stalno ovde, tu su novinari dan i noć, niko nije rekao – sramota me je što je takav čovek sa nama. Mene je sramota što sam čula tu reč. Naša premijerka nije fikus premijerka, nego je najbolja premijerka ikada. Naša premijerka nikada neće biti silovana. Šta to znači? Ko je sledeći na redu? Bila je prvo predsednika Skupštine, pa premijerka, pa sada mi poslanice, šta to treba da znači? Da li to znači da treba da imamo policijsku pratnju? Sramota je to. Laž je da se bilo ko oglasio.

Sada idem na svoj amandman. Hvala.

Prvo, odnos broja penzionera i zaposlenih je jedan prema pet. To nije dobro, nije dovoljno. Jedno udruženje penzionera je predložilo, da bi se popunio penzioni fond, oporezuje veći procenat bude oporezivanje osiguranika. To nije dobro. Meni se sviđa ministrov govor kada je rekao – nije dobro oporezivati već nešto što se oporezuje, naprotiv treba dovesti investitore, treba zaposliti mlade ljude, treba prekvalifikovati mlade ljude, što i radimo.

Setimo se samo pre pet dana, naš predsednik Republike gospodin Vučić, je bio u Kini, potpisao je masu sporazuma iz oblasti turizma i trgovine, i potpisao je tri izuzetno važna ugovora. Jedan vredan, za Basen u Boru, vredan milijardu i 400 miliona, znači kompletna revitalizacija jugoistočne Srbije. Zatim, drugi, vredan dve milijarde dolara, gradiće se industrijski centar, industrijska zona u Borči. Deset hiljada novih mesta i napokon revitalizacija Zrenjanina, investicija vredna milijardu evra. To je ono o čemu mi treba ovde da govorimo, a ne, evo ode moj kolega, nije mogao da izdrži moju kritiku, verovatno sam bila žestoka, ali radi se o ženskom principu, nisam mogla da izdržim.

Što se penzionera tiče, trudićemo se da se PIO fond napuni, uostalom već se puni. Godine 2012. država je dotirala sa 52% da bi naši dragi penzioneri dobili penzije, danas je taj procenat 32. Hvala.

Hvala koleginice Malušić.
Po amandmanu, Gorica Gajić. Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Ovaj amandman koleginice Malušić zahteva posebnu pažnju. Meni je žao što koleginica Malušić nije pročitala kako njen amandman glasi, pa ću ga ja pročitati – treba posebno da se osvrnemo na smanjenje socijalnih razlika.

Mi danas u Srbiji ne znamo ko je veća socijalna kategorija, da li penzioneri sa ovako niskim penzijama, pogotovo oni sa najnižim, da li zaposleni u realnom sektoru, pogotovo u privatnim kompanijama, stranim sa 200 evra plate, da li zaposleni u državnoj upravi i nekim lokalnim samoupravama koji imaju 20, 30 ili najviše 40.000 dinara, jer danas je sve socijalna kategorija ako ne zaradi makar za minimalnu potrošačku korpu, a svi znamo koji je to iznos.

No, da se ja vratim na penzionere. Gospodine ministre, i obrazloženje u ovom predlogu zakona, kao verovatno i ostala obrazloženja od 2002. godine do danas, kada smo pet puta menjali Zakon o PIO, a sve sa ciljem ne bismo li konačno i temeljno reformisali penzioni sistem. Na žalost, mi se ni posle 16 godina nismo pomakli sa početne pozicije kada je u pitanju temeljna reforma i finansijska održivost penzionog sistem, a samim tim pravna i socijalna sigurnost i za sadašnje penzionere, i za mnoge od nas. Nadam se da ćemo jednog dana svi biti penzioneri.

Na žalost, mi ne možemo reformom da nazovemo smanjenje penzija 2014. godine, kada smo bez volje i pitanja penzionerima, smanjili penzije njima i rekli – da, to je kategorija, treba da podnese najveći teret fiskalne konsolidacije.

Naši penzioneri su četiri godine kreditirali budžet Republike Srbije i sve nas, a da sada kroz ove izmene i dopune zakona, za koje opet kažemo da su reformski, kažemo da ćemo im povećati penzije. Nećemo im povećati penzije, hajde prvo da im vratimo ono što smo im oduzeli. Mi iz DSS se pre svega zalažemo da im vratimo ono što bi oni imali kao penzioneri, da su ove četiri godine primali usklađene penzije sa određenim parametrima. Kad im vratimo, tek onda možemo da razgovaramo o tome da li ćemo i za koliko da im povećamo penzije.

Svakako, da bismo imali i da bismo faktički sačuvali socijalnu sigurnost penzionera, moramo da razmišljamo i o tome na koji će način budućim penzionerima da se usklađuju penzije. Mi ne možemo da prenebregnemo. Nismo svi stručnjaci za penzioni sistem, ali ne možemo da prenebregnemo mišljenje i činjenice koje su izneli ljudi iz Fiskalnog saveta, koji su zato tu da ukažu na pozitivne ili negativne tendencije kada su u pitanju neki predlozi zakona i sistemi koji nas se tiču.

Sada ne znamo po kojim će se modelima obračunavati buduće penzije. Stavljene su u diskreciono pravo Vlade Republike Srbije da odlučuje kada će se penzije povećati, koliko će se povećati i da li će se uopšte povećati, sve u zavisnosti od toga koliko to budžet Republike Srbije može da podnese. I isto tako, to je sad jedna socijalna kategorija, a dajte da ih ne tretiramo više socijalnom kategorijom, e to je sad u kontekstu ovih socijalnih prava i socijalne jednakosti, dajte da odvojimo šta je penzija, stečeno pravo, ono što su naši penzioneri zaradili radeći 40 godina, od onog što se zove socijalna kategorija, a što će sada kroz taj penzioni dodatak opet biti u nadležnosti Vlade da im isplaćuje ili ne isplaćuje.

Gospodo ministri, vi to sada možete da branite kao mogućnost, eto, fiskalna konsolidacija je uspela, suficit je u budžetu, penzioneri su zaslužni što je do suficita došlo i hajde da im se odužimo. Nemojte da oni zavise sada od vas kao vladajuće strukture, zakon će ostati. Ako se vlast promeni, ponovo će zavisiti od politike, od izvršne vlasti, od neke nove političke strukture na vlasti i stalno će biti u stavu da li će ili neće biti po volji građanima jer su, jelte, njih milion i 700 i te kako značajno biračko telo. Do tada nemojte da se zanosimo nekim reformskim zakonima, dajte da ozbiljno i temeljno razmotrimo reformu penzionog sistema, ne bi li ona bila održiva, da nađemo modalitet. Nemojte da naše penzionere držimo u statusu građanina pokornog. Hvala.

Hvala.
Pravo na repliku, LJiljana Malušić. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Meni se čini da gospođa ima izuzetno kratko pamćenje.

Setimo se privatizacija, pljačkanja ove države. Za vreme vladavine DSS, mislim da je gospođa bila u toj stranci, vršene su najveće pljačke u zemlji od 2000. do 2008. godine, 590 preduzeća je opljačkano, ogoljeno, pa tako ogoljeno vraćeno državi, pod jedan. Zaboravila je uvažena gospođa da je 2008. godine otpušteno 400 hiljada ljudi, 400 hiljada ljudi je ostalo bez hleba. Pa, ko će da uplaćuje u PIO? Nezaposlenih 27% do 2012. godine.

Dolaskom Srpske napredne stranke na vlast taj procenat se drastično smanjuje. Godine 2018, dolaskom ino kompanija, otvoreno je 70 novih fabrika, zaposleno preko 150 hiljada ljudi koji uplaćuju doprinose i poreze u PIO fond, pa kako ćemo da revitalizujemo PIO fond ako ne tako? Kako? Sivom ekonomijom? Ne, nego na ovaj način. A dotirano je bilo 2012. godine 52% iz budžeta. Da stavimo prst na čelo da vidimo ko je kriv za ovo. Znači, nije adresa SNS, nego koalicija dosovska vlast i gospođa koja je bila u DSS. Hvala.

(Gorica Gajić: Replika.)