Nisu to vaše sekunde, to su sekunde Narodne skupštine, vi niste Narodna skupština.

Ja, to nisam ni rekao, ne razumem vas, zaista.

Rekli ste - gledao sam u vaše sekunde. Kakve su to vaše? To su sekunde građana Srbije.

Vreme, na koje ste imali pravo za povredu Poslovnika, je li tako, je dva minuta. Vi ste govorili tri.

Ja nisam gledao u vaše sekunde, to su sekunde ovoga parlamenta.

Kolega Šaroviću, prestanite više da budete advokat DS, znaju oni sami da se brane.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Zvonimir Stević.
Da li neko želi reč?
Kolega Steviću, izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO, kojim se menja važeći član 12. zakona. Amandmanom se predlaže i brisanje tačke 1. u članu 12. važećeg zakona, jer je deklarativnog sadržaja.

Iskoristio bih priliku da kažem da ove izmene i dopune Zakona o PIO predstavljaju još jedan korak u započetoj reformi penzijskog sistema. Ono što je važno da penzijski sistem ne treba i ne može biti na štetu penzionera koji su svojim radom zaslužili penzije od kojih mogu da žive, da se leče, da treće doba, u kome se nalaze, provode u što optimalnijim materijalnim uslovima.

Istovremeno treba imati u vidu da je naš penzijski sistem, koji je klasičan sistem obaveznog osiguranja, istovremeno oslonjen i na načelo solidarnosti, što znači da sadašnji zaposleni svojim doprinosima za PIO obezbeđuju značajan deo penzija sadašnjim penzionerima. Nažalost, odnos zaposlenih i penzionera još uvek nije toliko dovoljan da bi Fond PIO mogao sam da servisira penzije.

Nedostajuća sredstva za penzije se obezbeđuju iz budžeta Republike. Dakle, penzioneri su i do sada dobijali redovno svoje penzije, ali ovoga puta Vlada je zahvaljujući budžetskom suficitu i dostignutoj marko-ekonomskoj stabilnosti obezbedila uslove za ukidanje umanjenja penzija, što je pre četiri godine uvedeno kao nužna mera zbog zatečenog budžetskog bilansa.

Ovaj zakon je, kako smo čuli u raspravi osnova za dalje povećanje penzija i stabilizacije penzijskog fonda. Ali, znamo svi da je osnovni uslov za još veće penzije povećanje broja zaposlenih. Ono što je dobra vest jeste da razvojna politika naše Vlade u poslednje četiri godine daje dobre rezultate, da se povećava broj kapitalnih i drugih investicija, da je sve veći broj stranih investitora zainteresovano za ulaganja u našoj zemlji, i to ne samo u tekstilnu industriju, i u IT tehnologije, u poljoprivredu i mnoge poslove, već i u bazične grane naše industrije, da pomenem samo Bor i Železaru Smederevo, gde su nam strateški partneri kineske kompanije. Naravno, i mnoge druge strane i domaće investicije doprinose da se stopa zapošljavanja stalno povećava, što je i jedina zdrava osnova za dalji rast penzija i promenu odnosa broja zaposlenih i broja penzionera. Trenutno na jednog zaposlenog dolazi 1,5% penzionera. Ovaj odnos se menja na bolje i u korist penzionera i u korist zaposlenih.

Ono što želim da istaknem, da su naši penzioneri, naša najstarija populacija, tokom proteklih godina podneli značajan deo tereta ekonomskih reformi, koje su bile nužne kako bi privreda Srbije oživela i bili nadoknađeni prazni hodovi i posledice nezakonitih privatizacija i prisvajanja društvene i državne imovine, prostim rečima rečeno, za male pare. To je osiromašilo i privredu i građane koji su zbog privatizacije ostajali preko noći bez posla i doživljavali da njih i njihovu decu izdržavaju stari roditelji, penzioneri.

Na sreću, taj period je iza nas i verujem da će Vlada svojim daljim merama, kao i penzijski fond, svojim radom i svojom poslovnom politikom uspeti da za naše najstarije građane obezbede dostojanstveno treće doba. Kroz realizaciju velikih investicionih i infrastrukturnih projekata s pravom se očekuje još intenzivniji ekonomski razvoj naše zemlje kroz povećanje broja zaposlenih, a time i kroz finansijsko jačanje Fonda PIO koji će moći da servisira još veći obim penzija.

Poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati Predlog izmena i dopuna predloženih zakona, kao i Predlog međunarodnih sporazuma. Hvala.

Saglasno članu 27. i članu 87. stav 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18 sati, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akta iz dnevnog reda ove sednice.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
Da li neko želi reč?
Koleginice Jovanović, izvolite.

Tražili smo brisanje ovog člana, gospodine ministre, zato što smatramo da celokupno rešenje o načinu usklađivanja penzija nije dobro i ja bih rekla da je ovo ad hok zakon koji stvara ogromnu dozu nesigurnosti kod penzionera.

Od ne samo političke volje, nego aktuelnog ekonomskog trenutka zavisiće visina penzija u budućnosti, i to nije dobro, a koliko je licemerno sa druge strane pokazuje činjenica da ovakav indeks povećanja nije u skladu sa onim čime se vi hvalite. Ako svakoga dana čujemo od Aleksandra Vučića, od Ane Brnabić, od vas, od novog ministra finansija, od narodnih poslanika SNS, kako imamo veliki progres u društvu, rast BDP, otvaranje novih radnih mesta, odlično punjenje državnog budžeta. Kako je onda moguće da u tom odnosu ne učestvuju penzioneri u svemu tome. Zar to nije nepravedno prema penzionerima?

Znači, kada je bilo teško, e, hajde sada ćemo da se oslonimo na vas, uzećemo vam taj deo, što je nepovratno, a sada kada su navodno takvi rezultati, vi pribegavate tome da samo u onom trenutku koliko vi to hoćete, povećavate penzije, a ne na način na koji će to u budućnosti da garantuje. Kad se promeni Vlada, da li su to cene troškova na malo, da li je to rast prosečnih zarada, jednostavno morate da poslušate ono što vam govorimo od početka.

Nemoguće je, gospodine ministre, da mi imamo pravedno društvo, a da najviša penzija bude 7,5 puta veća od najniže. Vi govorite o proseku, i malopre ste rekli to je 211 evra, i nemam sada vremena da vam pravim digresiju koliko je šta koštalo, da počnem od osnovni životnih namirnica, preko lekova, pre nekoliko godina i sada, ali pođite od toga da mnogi ljudi u Srbiji primaju tek 14.300 dinara, a ne 211 evra. Šta ćemo onda da ponudimo tim građanima kao rešenje? U aktuelnom trenutku ima para, pa daćemo vam na kašičicu, a za budućnost, niko ništa da im obeća.

Po amandmanu, narodni poslanik Aleksandra Tomić. Izvolite.