Hvala, koleginice Janošević.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Jovica Jevtić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Bojan Torbica.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Krsto Janjušević.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite, kolega Janjuševiću.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministre, uvažene kolege, usvajanjem ovog Predloga zakona sve penzije u odnosu na nivo iz 2014. godine, a pre Zakona o privremenom smanjenju, će biti veće od 8,4 do 13,3%, sa tendencijom i daljeg rasta.

Šta je sigurnost za dalji rast? Pronaći ćemo deo razloga, a ja ću pričati o tim razlozima, na pravcu Koridora 11, na ubrzanim radovima auto-puta Beograd-Čačak, na proleće nas očekuje i početak radova na deonici Preljina-Požega. Tih 30,9 kilometara nastavka na Koridoru 11 mnogo znači za taj deo zapadne Srbije, za Zlatiborski okrug. Razloge ćemo naći na Koridoru 11 i u industrijskoj zoni u Čačku, gde je „Forverk“ započeo svoju veliku investiciju sa hiljadu novih radnih mesta, a onda u Požegi najveća investicija u namensku industriju, pa onda neophodnost proširenja slobodne zone u Užicu, razvoj turizma u Zlatiborskom okrugu, proširenje industrijske zone u Priboju.

Razlozi za sigurnost u povećanje penzija su i u rekonstrukciji pruge Beograd-Bar, u delu pravca Resnik-Valjevo, 77,6 kilometara. Dakle, mi iz zapadne Srbije u tom periodu pod nekakvom žutom vlasti smo pre mogli dočekati da negde proradi vulkan, nego da proradi neka kompanija ili da proradi asfaltna baza za neki kilometar auto-puta. Zahvaljujem.

Hvala, kolega Janjuševiću.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Branko Popović.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima Branko Popović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, dopunom ovog člana stavom koji sam predložio dodatno se definiše Predlog ovog zakona.

Jedan od strateških ciljeva u oblasti zdravstva je i obnova Univerzitetske dečije klinike u Tiršovoj, kao i izgradnja nove bolnice Tiršove 2. Za rekonstrukciju ove ustanove Vlada Republike Srbije je uložila 7,5 miliona evra, a obezbeđeno je i dodatnih milion evra za nabavku najsavremenije opreme i aparata.

U narednom periodu praviće se studija izvodljivosti o izgradnji nove dečije bolnice, a država je obezbedila 54 miliona evra za realizaciju ovog strateškog projekta.

Istovremeno, iz budžeta Srbije je samo u prvoj polovini ove godine izdvojeno više od tri miliona evra za lečenje dece i odraslih u inostranstvu, kao i 17 miliona evra za lečenje retkih bolesti.

Država je osnovala budžetski fond za lečenje oboljenja, stanja ili povreda koje se ne mogu uspešno lečiti u Srbiji još 2014. godine i do danas je na lečenju u inostranstvo upućeno preko dve hiljade dece i u te svrhe je plaćeno oko 23 miliona evra.

Nastavak ulaganja u sve zdravstvene ustanove u vidu izgradnje novih domova zdravlja i bolnica, rekonstrukcije i adaptacija postojećih objekata, nabavka najsavremenije medicinske opreme i aparata, zapošljavanje mladih zdravstvenih radnika i ulaganje u njihovo stručno usavršavanje, potvrda su strateškog opredeljenja Vlade Republike Srbije da razvojem zdravstvenog sistema doprinosi sveukupnom razvoju države, a time i boljem životnom standardu svih njenih građana. Zahvaljujem.

Hvala kolega Popoviću.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Žarko Bogatinović.
Izvolite kolega Bogatinoviću.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministri sa saradnicima, i ovog puta želim da izrazim zahvalnost svim penzionerima koji su imali razumevanja za svoju državu onda kada je bilo najteže i merama štednje omogućili bolju budućnost našoj zemlji.

Budućnost Srbije i kraj iz koga dolazim je svakako poljoprivreda. Na poljoprivredu, jednu od glavnih grana privrede, leskovački kraj se u velikoj meri oslanja, svesni činjenice da je za opstanak našeg sela neophodno da poljoprivredni proizvođači ostanu na svojim imanjima i da ih održavaju, država Srbija i grad Leskovac ulažu značajna sredstva kako bi im pomogli.

Primera radi, kroz projekat elektrifikacije polja, Leskovačkom kraju, uloženo je 65, 6 miliona dinara. Izgrađeno je preko 37 kilometra elektro mreže i 220 gazdinstava u pet sela gde smo dobili mogućnost navodnjavanja na struju što je ekonomski znatno isplativije.

Pored navodnjavanja na struju, ovim poljoprivrednim proizvođačima kroz projekat elektrifikacije polja omogućeno je grejanje plastenika u zimskom periodu, kako bi što ranije plasirali svoje proizvode na tržištu.

Resorno ministarstvo za 2018. godinu izdvaja značajna sredstva za nastavak elektrifikacije polja. Pored poljoprivrede, Leskovac postaje i vrlo značajan industrijski grad, inostrane kompanije zapošljavaju blizu 5.000 Leskovčana, a zahvaljujući velikom angažovanju gradonačelnika Leskovca, doktora Gorana Cvetanovića sve veći broj stranih kompanija se interesuje za otvaranje svojih fabrika u naš grad.

Tome je doprinela i kupovina imovine „Jugoekspresa“ iz sintetike za koji grad Leskovac izdvojio ukupno 70 miliona dinara. Vlada Republike Srbije za adaptaciju zgrade sintetike izdvojila 185 miliona dinara. Vrlo brzo tamo će se useliti turske kompanije „DŽimsi“ sa kojim će zaposliti još tri stotine radnika. Zahvaljujem.

Hvala, kolega Bogatinoviću.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Snežana Petrović.
Da li neko želi reč?
Snežana Petrović, izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministri i poštovane kolege narodni poslanici, podnela sam amandman na član 3. predloženog zakona kojim se vrše izmene u članu 20. Zakona o PIO i dodaje novi stav 2. koji glasi – da se odredbama ovog zakona podstiče sveukupni razvoj Republike Srbije sa osvrtom na poresku odgovornost.

Da je uvođenja reda u poreskoj politici i te kako važno za ekonomski stabilnost zemlje, potvrđuje se i novinama koje donose izmene i dopune Zakona o PIO.

Naime, u izmenama i dopunama Zakona o PIO, predložen je i prestanak ovlašćenja Fonda da prinudno naplaćuje neuplaćene penziono-invalidske doprinose onima koji su sami obveznici uplate i doprinosa obustavom trećine penzije.

Tako se uvodi red u nadležnosti institucija, jer je za kontrolu naplate tih doprinosa nadležna Poreska uprava po predloženim izmenama navedeni korisnici penzioni ček primaće prema uplaćenim doprinosima, jer će se visina penzije utvrđivati u skladu sa dužinom i visinom plaćanja doprinosa. Novina su i kod smanjenja broja privremenih rešenja fonda u načinu obračuna, a poslednje godine penzijskog staža.

Naime, do sada je poslednju godinu staža bilo moguće obračunati tek po isteku godina i kada Republički fond za statistiku objavi prosečnu godišnju zaradu u Srbiji, pa je Fond morao da donosi privremena rešenja o visini penzionog čeka.

Od naredne godine uvode se oročenost od trajanja privremenog rešenja na tri godine upravo zbog nepostojanja podataka za donošenje konačnog rešenja u visini penzionog čeka korisnika penzija. Na ovaj način obezbeđuje se veća pravna sigurnost penzionera. Zahvaljujem.

Hvala, koleginice Petrović.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
Da li neko želi reč?
Izvolite, kolega Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, mere fiskalne konsolidacije nisu cilj samo same po sebi. Naime, kada je donet Zakon o umanjenju penzija 2014. godini, nama je trebalo vreme da oporavimo privredu, otvorimo fabrike i nova radna mesta i na taj način obezbedimo sigurno finansiranje penzionog fonda i funkcionisanja države. Kada smo to govorili 2914. godine u ovoj istoj sali, bivši režim nas je optuživao da najbrutalnije lažemo, da ćemo da štampamo novac, da ćemo dalje da zadužujemo zemlju, da ćemo da povećavamo nezaposlenost i da ćemo i dalje da smanjujemo penzije.

Danas je predsednik SNS i predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić je otvorio jednu fabriku u Nišu koja treba da zaposli 1.100 ljudi.

Sa tih 1.100 novih radnih mesta znači i bolji život za 1.100 porodica u Srbiji, znači da se razlikujemo od bivšeg režima koji je zatvarao fabrike, a mi ih otvaramo, znači da Srbiju vodimo na onaj način kao što smo to obećavali u izbornim kampanja i da će Srbija sasvim sigurno izaći iz finansijske ekonomske krize u koju nas je uveo bivši režim.

Sa prestankom važenja Zakona o ograničenju penzija, penzioneri u Srbiji će imati veće penzije nego ikada i svake godine će biti veće i veće, ne zato što državu prodajemo, ne zato što se zadužujemo, ne zato što štampamo novac, nego zato što otvaramo fabrike i nova radna mesta iz kojih isplaćujemo i penzije i plate.