Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dubravko Bojić.
Da li neko želi reč? (Da.)

Hvala.

Moj amandman se odnosi na brisanje stava 2. člana 2. ovog predlog zakona. Dobro je što ukidate ovaj zakon o privremenom umanjenju penzija, ali ja imam jednu rezervu koja nije samo moja lična dilema, a to je da li je Vlada Republike Srbije dobro procenila ekonomski opseg ove mere, tako da se ne desi da se za šest meseci ili godinu dana ponovo imamo neke restrikcije, što bi imalo nesagledive posledice za PIO.

Moramo biti svesni da se životi miliona ljudi prelamaju u ovoj oblasti. Penzija je ekonomska i socijalna kategorija ali i stečeno pravo svakog od 1.700.000 penzionera i dobro je što sticajem povoljnih okolnosti ukidate ovaj zakon iz 2014. godine.

Kao nešto na čemu posebno insistiramo, mi poslanici SRS, to je da se odnos, tj. razlika između najnižeg i najvišeg iznosa penzija smanji i ujednači, jer se na tom odnosu u stvari i najviše ogleda ekonomska i socijalna podeljenost srpskog društva.

Moram da se složim sa kolegom Marijanom Rističevićem koji obično kaže za sebe da je poljoprivrednik, ja bih rekao intelektualac poljoprivrednog tipa, a to je i da poljoprivrednici imaju pravo na dostojanstvenu penziju. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.
Da li neko želi reč? (Da.)

Dame i gospodo, pričamo već pet dana na ovoj sednici Narodne skupštine i čuli smo nekoliko puta ovde zahvalnost penzionerima zbog toga što su im smanjene penzije, jer su oni na to pristali tobože da bi nam bilo bolje.

Moraću da vas podsetim na jedno izlaganje na jednom skupu gde je većina poslanika ovde prisutnih je bila tada prisutna, a to je kada je predsednik aktuelne Republike rekao pred izbore 2014. godine u zemunskoj hali „Pinki“. Kaže ovako – Bolje sa naše grbače da se skida nego da se diraju stečena prava penzionera. Sa predstavnicima međunarodnih institucija rekao sam da uštede mogu u budžetu da se naprave kroz smanjenje broja službenih putovanja ili automobila, smanjenje plata u javnom sektoru većih od 60.000 dinara, ali da uštede ne mogu da se prave u oblasti penzija. Penzije ne dam da se diraju, kada bismo u ta prava dirali ne bi napravili problem samo penzionerima nego i državi.

Sada valjda aktuelna Vlada pokušava da reši ovaj problem koji je napravljen, ali nismo videli za ovih više od šest godina vlasti SNS da se uradilo nešto povodom ovoga što je Vučić rekao, što bi moglo da se protumači – bolje sa naše grbače da se skida na ljude koji su funkcioneri i neki koji su postavljani na neka mesta koji imaju basnoslovno velike plate.

Daću par konkretnih predloga vezano za uštede u javnom sektoru i u budžetu Republike Srbije kako ne biste više dolazili u situaciju, a ovim zakonom kada bude stupio na snagu moći ćete već i na sednici Vlade da se dogovorite odmah koja će biti visina penzije i kakva je sudbina penzionera, nećete morati ni da dolazite u Skupštinu.

Pre svega, imate platu guvernera Narodne banke koja je viša od 5.000 evra. Da li je normalno da plata guvernera bude 5.000 evra u Srbiji, gde je prosečna plata ispod 400 evra? Imate platu Ombudsmana, koja je isto otprilike te visine, možda neku stotinu manje, dok su plate sudija, ministara i narodnih poslanika četiri ili pet puta manje od tih plata.

Imate nenormalna davanja za nevladin sektor. Pazite, Vladino finansiranje nevladinog sektora. To je contradictio in adjecto. Kako može neka nevladina organizacija da se finansira od Vlade? Ali, umesto da povedete o tome računa, nije najveći problem to što se te nevladine organizacije finansiraju iz našeg samo budžeta, mnogo veći novac dobijaju iz budžeta drugih država i stranih vlada, ali kako se objašnjava taj trošak? Zašto se sredstva opredeljuju za tu namenu?

Opet ću da citiram Aleksandra Vučića. Kaže – penzije su stečena prava i ne dam niko da ih dira. Znate, kada nekom povredite pravo, način zaštite tog prava svaki čovek može da dobije na sudu tužbom. Šta će se desiti za naše reforme, za naše mere štednje, za našu fiskalnu konsolidaciju ako penzioneri odluče da više ne veruju ovakvim predizbornim obećanjima i krenu u zaštitu svog prava na sudu, da im se vrati ono što im je uzeto? Kako će onda izgledati taj naš rast i naše reforme i naša ekonomija, koja je valjda, sad smo čuli, druga u Evropi?

Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik LJiljana Mihajlović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Neđo Jovanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Vesna Nikolić Vukajlović.
Da li neko želi reč?
Koleginice Nikolić Vukajlović, izvolite.

Hvala.

Način na koji vi želite da sačuvate penzioni fond je stvarno sramotan za ovu zemlju i za ovu državu i za samog predsednika države, a i sve nas. Zašto? Zato što sve ono što ste trebali da uradite i što je trebalo da Vlada uradi, nije uradila. To podrazumeva sledeće – da je ministar poljoprivrede radio svoj posao, on bi podigao poljoprivredu i mi bismo imali veliko učešće u BDP-u od poljoprivrede; da je ministar za lokalnu samoupravu radio svoj posao, on bi mogao umnogome da spreči krađu na nivou lokalne samouprave; da je ministar privrede radio svoj posao, mogao je da učini mnogo štošta na razvoju malih i srednjih preduzeća, da su vam koordinaciona tela radila svoj posao, pre svega mislim na Savet za borbu protiv korupcije, ne bismo imali gubljenje milijardu evra godišnje i da ste sve to vi kao Vlada radili, naravno da ne biste došli do ovog sramnog načina usklađivanja penzija, odnosno neusklađivanja penzija i zastoja povećanja penzija od sada pa ubuduće.

Ova dva ministra koja sede ovde su najmanje za to kriva, jer ministar za socijalna davanja i za socijalnu politiku, naravno, nije mogao da utiče na rast BDP-a, već je samo čovek tu da pravilno raspodeli ono što ima. Znači, ova Vlada, ako je apsolutno nesposobna, apsolutno nestručna i svi ministri koji su u njoj, čast izuzecima, bi trebalo da se zapitaju šta u stvari rade. Vi jedino što znate, to je da čekate Aleksandra Vučića da dovede bilo kakve firme spolja, da proba bilo kako da dopuni taj penzioni fond, a vi da se time na taj način nekako hvalite i da ga na vrlo nestručan način branite sve ovo vreme. Ja da sam na njegovom mestu, ja bih rekla – hvala lepo, nemojte me braniti. Hvala.

Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Sandra Božić.
Da li neko želi reč?
Koleginice Božić, izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministri i kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u okviru sveobuhvatne rasprave koju smo imali priliku da čujemo ovih dana o Predlogu novog zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, čuli smo i razloge za donošenje izmena i dopuna ovog zakona, koji proizilazi iz potrebe daljeg uređivanja sistema penzijskog i invalidskog osiguranja, a u okviru započete reforme ovog sistema.

Zahvaljujući efikasno vođenoj ekonomiji i stabilnosti svih parametara monetarne politike, kao što su suficit treću godinu za redom, inflacija koja je ispod 2%, smanjenom javnom dugu, smanjenju nezaposlenosti ispod 12%, što predstavlja istorijski minimum u poslednjih 25 godina, mi smo danas u situaciji da nadalje reformišemo penzioni sistem i omogućimo našim najstarijim sugrađanima povećanje penzija.

Za ovako dobre ekonomske rezultate i pokazatelje upravo je Vlada Republike Srbije, a posebno predsednik Srbije Aleksandar Vučić najzahvalniji penzionerima koji su podneli najveći teret fiskalne konsolidacije i neophodnih restriktivnih mera i reformi. Osnovni cilj reformi ovog sistema je stvaranje uslova za dugoročnu ekonomsku održivost penzijskog sistema koja će obezbediti pravnu sigurnost i odgovarajući socijalni položaj sadašnjih i budućih generacija penzionera, što u prethodnom periodu nismo imali.

Nepovoljan odnos broja osiguranika i broja penzionera i stalni trend pogoršanja ovog odnosa doveli su do deficita u poslovanju Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, a povećanje penzija je bio instrument u predizbornim igrama Demokratske stranke, koja je na taj način ozbiljno ugrozila i opustošila budžet Republike Srbije, ostavljajući neizvesnom isplatu penzija, ali i plata. Prethodni sistem nije bio prilagođen promenama u demografskom kretanju društva i bio je preizdašan u odnosu na ekonomske mogućnosti države, u najvećoj meri to se odnosi na previše i neopravdano ostvarenih prava na invalidsku penziju, iz čega je proizašla pošast sa kojom smo se takođe u prethodnom periodu izborili, a nasledili kao gorući problem, a to je korupcija u zdravstvu.

U cilju iznalaženja rešenja kojim će se postići pravilnost unutar sistema, ali i sama održivost istog, zahtevala je restriktivnije izmene zakona u 2014. godini.

(Predsedavajući: Privodite kraju, koleginice Božić.)

Restriktivnost tog zakona je bila neophodna jer je činila sastavni deo paketa mera finansijske konsolidacije koje su dale pozitivne rezultate. Nadalje, do dostizanja finansijske održivosti sistema penzijskog i invalidskog osiguranja penzije će se usklađivati prema propisima kojima se uređuje budžet…

(Isključen mikrofon.)

Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Milena Turk.
Da li neko želi reč?
Koleginice Turk, izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na 2. član Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, kako bi se dodatno definisao tekst ovog člana, ali poseban akcenat stavio na ono što je danas u Srbiji realnost, a to je ekonomska stabilnost, konsolidovane finansije i jedan stabilan model održiv finansiranja penzija koji danas planiramo.

Ono što je danas planirano je svakako moguće iz realnih sredstava i realnih prihoda jer smo to ostvarili na osnovu ušteda i na osnovu reformi i odgovorne politike Vlade Republike Srbije koja je vođena i koja je dovela do ušteda i do planova koji su, naravno, u skladu sa postignutim rezultatima.

Politika stabilnosti koju vodi Aleksandar Vučić i SNS dovela je do toga da smo mi sada jedna stabilna zemlja, povoljna destinacija za ulaganje koja je jasnu poruku poslala investitorima da je ovde jedna pogodna situacija i da smo spremni za razvoj i oporavak naše privrede, koja je godinama unazad bila urušavana i koja se sada oporavlja.

Ukoliko govorimo o rezultatima, brojke ne lažu, jasni pokazatelji su ako pogledamo 2008. godinu da je tada deficit u budžetu bio minus 47,5 milijardi, 2009. godine minus 92,6, 2010. godine minus 102,9 milijardi, 2011. godine minus 135,8, 2012. godine minus 213 i takav pad je bio sve do 2013. godine, minus 200,9 milijardi dinara, međutim, mi 2016. godine prvi put ostvarujemo jedan ozbiljan pomak, imamo minus 7,9 milijardi, onda 2017. godine plus 33,9 milijardi. Mi u 2018. godini sada beležimo rezultat od plus 40 milijardi.

Sve su ovo rezultati jedne odgovorne i posvećene politike koju vodi Vlada Republike Srbije. Uštede koje su ostvarene su, naravno, sada dovele do toga da mi možemo da planiramo na realnim osnovama povećanje penzija i da prosto oni koji su najveći teret reformi i ušteda podneli sada konačno osete boljitak i povećanje tih svojih primanja.