Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz ministarstva, ja sam podnela amandman na član 2. da bih pojasnila kako sveukupni razvoj Republike Srbije utiče na smanjenje socijalnih razlika.

Kad smo kod socijalnih razlika, naime, Republike Srbije može da se ponosi, jer je od 2012. godine do 2018. godine, zahvaljujući dobroj politici gospodina Aleksandra Vučića, našeg predsednika, otvoreno preko 70 kompanija, zaposleno preko 150.000 ljudi. Na taj način upošljavanjem, a u konkretnom slučaju, pošto danas govorimo o PIO fondu, o smanjenju, ukidanju zakona, uplaćivanjem poreza i doprinosa se smanjuju socijalne razlike. Šta to znači? Odnos broja penzionera i zaposlenost u Srbiji poslednjih godina gotovo je izjednačen. Prema najnovijim podacima Fonda PIO za 2017. godinu taj odnos je bio jedan prema jedan i po. Zahvaljujući ovakvoj politici, zahvaljujuću upošljavanju, sigurna sam da će za pet do 10 godina ovaj odnos biti čak jedan prema tri.

U Srbiji danas živi milion 1.720.435 korisnika penzija i 2.583.557 osiguranika. Ono što je vrlo bitno i što treba istaći je da smo pre četiri godine doneli Zakon o umanjenju penzija, jer je Srbija zaista bila pred bankrotom, i to nisam rekla ja, nego MMF. To je bila za nas izuzetno teška odluka. Sada smo odlučili da taj zakon ukinemo i da dodatno povećamo penzije, iako pred nama nisu nikakvi izbori, to treba znati.

Naime, nedeljama smo radili na tome i odlučili da penzije povećamo od 8,8 do 13,3% i penzioneri u Srbiji su pokazali strpljenje i veru i zato treba da budu nagrađeni. Ne samo to, to su ljudi koji su sve stvorili u ovoj Republici Srbiji, dali su doprinos za bolji život i zaslužili su izuzetno dobre stvari.

Tako ćemo mi, 13,3% dobiće svi penzioneri, njih milion. Treba još naglasiti da 60% penzija, da, milion ljudi će dobiti 13,3% povećanja, nekome je to smešno, to je živa istina i nikada u životu neće imati veće penzije, s obzirom, da je inflacija bila samo 1,5 do 2%.

Može se još mnogo toga govoriti, ali nemam vremena. Hvala.

Zahvaljujem.

Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Nataša St. Jovanović.

Da li neko želi reč? (Da)

Reč ima narodni poslanik Nataša St. Jovanović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, saradnici iz ministarstva, kolege narodni poslanici, penzioneri su veoma važni za Republiku Srbiju i ulažu se ogromni napori da im se omoguće najbolji uslovi.

U Srbiji danas živi skoro dva miliona penzionera, gde je odnos penzionera i radno sposobnog stanovništva, kao što je moja koleginica rekla, jedan i po prema jedan, s obzirom da je u prošloj godini registrovano 1.723.435 korisnika penzije i 2.583.557 osiguranika.

Obećali smo da ćemo ukinuti Zakon o smanjenju penzija kada se zemlja finansijski stabilizuje i to u pravo činimo, jer mi naša obećanja ispunjavamo. To nije politikanski potez, već realnost. Stekli su se uslovi, jer su republičke finansije stabilne, sprovedena je fiskalna konsolidacija, a u toku je restrukturiranje privrede i značajno je unapređeno poslovno okruženje.

Naš predsednik Vučić je veliki državnik, iako je Srbija mala zemlja i po broju stanovnika i prostorno, ali je veliki čovek na rečima i delima. Prvenstveno on, velikim ličnim zalaganjem, ali i svi ostali koji slede njegovu politiku, tu prvenstveno mislim na našu predsednicu Vlade, na naše ministre, su uspeli da privuku rekordan broj stranih direktnih investicija u 2017. godini. U 2017. godini se Srbija našla na listi top 15 zemalja u Evropi po stranim direktnim investicijama, a posredno njih je otvoreno više od 20 hiljada radnih mesta. Po visini javnog duga, već u januaru 2019. godine će se Srbija naći među 10 zemalja sa najnižim javnim dugom. O tome mi treba da pričamo, a ne o kritikama. Hvala.

Zahvaljujem koleginice Jovanović.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Marko Parezanović.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Marko Parezanović. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Osnovni cilj mera štednje i fiskalne konsolidacije iz 2014. godine jeste bio oporavak naših javnih finansija. Najveći problem sa kojim smo se tada suočavali bio je izuzetno visok budžetski deficit koji je u 2011. godini bio negde oko 150 milijardi dinara, u 2012. godini 191,9 milijardi dinara. Takav javni dug doveo nas je u situaciju da moramo da se zadužujemo u inostranstvu, da drastično podižemo naš javni dug koji je 2008. godine bio negde oko 29%, 2012. godine već 60% sa tendencijom rasta, u jednom trenutku, kao što znate, došao je i do 78%.

Danas je naš javni dug pao na negde oko 58% sa tendencijom da će početkom 2019. godine biti ispod 50% što je izuzetno ozbiljan rezultat koji čak ni najveći optimisti nisu očekivali i u tom smislu Srbija će biti u visini javnog duga među najrazvijenijim zemljama EU.

Što se tiče budžetskog deficita, o kome sam govorio na početku, recimo, u 2017. godini imali smo suficit budžeta od 33,9 milijardi dinara, što je za skoro za dve milijarde evra bolji rezultat nego u 2012. godini. Recimo, 2012. godine stopa inflacije iznosila je 12,2%, dok se poslednje tri godine kreće negde između 1,2 i 3%. Vrednost nacionalne valute nam je na praktično istom nivou kao što je bila i 2012. godine, dakle, bez većih padova.

Takvu situaciju sa javnim dugom pre svega možemo da zahvalimo rastu našeg BDP-a, rastu naše ekonomije i svi oni koji kritikuju dolazak velikog broja stranih investitora, otvaranje novih radnih mesta, treba da znaju da su ti strani investitori pre svega obezbedili znatno veći izvoz za našu zemlju, jer su imali svoje tržište i najbolji primer za to je „Železara“, gde smo spasili 5.000 radnih mesta, a danas je „Železara“ jedan od najvećih izvoznika za našu zemlju.

Zahvaljujem, kolega Parezanoviću.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik prim. dr Vlado Babić.
Reč ima narodni poslanik Vlado Babić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvažena gospodo ministri, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, penzioni sistem u Srbiji zasnovan je na principu osiguranja. Poslednje izmene i dopune Zakona o PIO bile su izuzetno restriktivne, ali ta je restriktivnost bila zaista neophodna jer je sačinjavala sastavni deo paketa fiskalne konsolidacije koji je dao pozitivne rezultate. Ti rezultati su i omogućili planiranje daljih izmena i dopuna zakona, pošto su u praksi uočeni njegovi negativni efekti na određene grupacije penzionera, ali i na potrebu efikasnijeg rada penzione administracije.

Zbog toga, nove izmene i dopune Zakona vezane su pre svega za promene načina obračuna visine prevremene starosne penzije za osiguranike kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, tzv. beneficirani radni staž, tako da se penali računaju za svakog konkretnog osiguranika posebno. Svi koji imaju maksimalni stepen uvećanja staža, tzv. 12/18, moraju imati bar dve trećine radnog staža provedenog na poslovima koji se mogu podvesti pod ovu kategoriju uvećanog radnog staža, sa maksimalno sniženom starosnom granicom od 50 godina. Do dostizanja finansijske održivosti sistema PIO, penzije će se usklađivati prema propisima koje uređuje budžet i budžetski sistem.

U cilju smanjivanja broja privremenih rešenja, od sada će se moći i pre navršetka kalendarske godine izdati rešenje o penziji, a ujedno se uvodi i rok od tri godine oročavanja trajanja rešenja o privremenim penzijama, u slučaju nepostojanja svih potrebnih dokumenata i podataka za donošenje konačnog rešenja. Nakon tri godine Fond PIO će ih proglasiti kao konačne, a to znači da se više neće dešavati da korisnici penzija godinama, neki čak i do kraja života, primaju čekove po privremenoj odluci.

Uvodi se i nadležnost Poreske uprave koja će vršiti kontrolu naplate doprinosa za socijalno osiguranje, tako da će penzioneri primati penziju u odnosu na visinu i dužinu plaćanja doprinosa. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Babiću.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Dragana Kostić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Dragana Kostić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministri, narodni poslanici, građani Srbije, sigurno da danas ne bismo bili u situaciji da govorimo o penzijama i povećanju penzija da naš predsednik Aleksandar Vučić ne radi permanentno na otvaranju novih radnih mesta i ulaganjima u našu zemlju. Svedok ovih mojih reči je svakako i današnje otvaranje nove fabrike u Nišu, i sutra, znači u dva dana, naš predsednik otvara dve nove fabrike u Nišu, što je veoma značajno za jug Srbije. Danas se otvara austrijska firma „Cumtobel“, svetski lider u proizvodnji rasvete, koja će zaposliti 350 radnika, a u narednih tri do pet godina zaposliće do 1.000 radnika.

Sutra naš predsednik u Nišu otvara drugu fabriku „Imi“, filipinska kompanija za proizvodnju auto-delova, koji su uložili 30 miliona evra u izgradnju objekata od 14.000 kvadrata. Oni će zaposliti oko 1.500 radnika, što je veoma značajno za jug Srbije, od toga biće zaposleno 500 inženjera koji će prosečnu platu imati oko 1.000 evra.

Ovo je potvrda da je naš predsednik sve što je obećao ispunio, za razliku od prethodnih predsednika koji su samo bili jaki na rečima, a slabi na delima. Da su ostali na vlasti, ono „žuto preduzeće“, danas bi sigurno penzije bile samo misaona imenica. Hvala.

Zahvaljujem, koleginice Kostić.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Borka Grubor.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Borka Grubor. Izvolite.