Zahvaljujem.
Poštovane kolege, priča se nastavlja, naravno od ranijih zasedanja. Znamo svi mi ovde u sali, ali oni koji nas gledaju zapravo ne znaju ili možda previde o čemu se tu radi, javio sam se povodom ovog amandmana, mogao sam i povodom mnogih drugih, ali samo da vam skrenem pažnju na obrazloženje sa kojim je ovaj amandman odbijen, kao i svi drugi amandmani, gotovo svi drugi amandmani koje predlažu kolege iz vladajuće stranke. On kaže: „Ovaj amandman se odbija iz razloga navedenih u obrazloženju za odbijanje amandmana poslanika Sandre Božić na član 2. Predloga zakona“.
Kada pogledate obrazloženje, onda vidite ono što smo videli, čitali u ranijim zasedanjima kada su odbijani ovi, kažem, fiktivni ili fantomski amandmanima. Kolegama se to ne sviđa, ali oni jesu podneti, ne zato da bi bili usvojeni. Svako ko podnosi amandman on računa da će biti usvojen. Ovde se amandmani podnose zato da bi se trošilo vreme. U svakom slučaju kaže Vlada u odgovoru, ne moja Vlada, nego vaša Vlada, mada je ona zajednička, nažalost, odbija jer nije u vezi sa sadržinom člana 2. Predloga zakona. Dakle, amandman se odbija jer nije u vezi sa sadržinom člana na koji se podnosi. To važi i za desetine, tačnije stotine drugih amandmana, koji su po istoj formuli podneti i odbijeni.
Dakle, potpuno je jasno, samo što je sada, ranijih puta je prosto 100, 200, 300 puta ponavljana formulacija – odbija se, jer nije u vezi sa predlogom ili sa sadržajem člana tog i toga ili tog i tog zakona, a sada je nađena jedna malo elegantnija formulacija.
Dakle, prosto mogli smo skratiti ovu proceduru i ove dane i ove sate. Mi tri dana raspravljamo o amandmanima, u pojedinostima, a pri tome smo stigli do drugog člana na prvu tačku dnevnog reda. Do prosvetnih amandmana i amandmana na ovaj zakon o prosveti se neće verovatno ni stići.
Ponovo se ponavlja taj mehanizam. Rekao bih da je nepotreban, sedite i dogovorite se, predstavnici vlasti i opozicije, na kolegijumu. Čuo sam da se više puta proziva opozicija što nema ovde predstavnika opozicije i što ih ima malo. Ja vam kažem da ih neće biti ni toliko. Primetili ste da je bilo dosta predstavnika, samo polako, neće biti ni toliko na ovakvim raspravama i nije dobro što to, kako bih rekao, faktički bojkotuju, umesto da objave da bojkotuju ovakvu raspravu i mislim da bi možda to podstaklo vladajuću većinu da onda, možda, sednu i nešto se dogovore.
Kada je rasprava u načelu, onda kao što znate, bilo je predstavnika opozicije, bilo je rasprave, bilo je polemike, kvalitetnije ili manje kvalitetne, to je sada druga stvar, ali ovo da očekujete da neko sedi i da na neki način mazohistički sluša ove amandmane koji nisu amandmani koji su formulisani samo za to da bi se pričalo o uspesima vlasti, prosto to je mazohizam koji je nerealno očekivati od predstavnika opozicije, ja bih rekao i bilo kog narodnog poslanika koji drži do sebe.
Prosto, ponavljam, ovo je rasprava koja je suvišna na ovakav način i služi samo trošenju vremena, odnosno da se zaguši, da se ne čuje glas opozicije, kao npr. jučerašnja debata o Vladi, završavam time, gde su, sabrao sam, ukupno 16 minuta govorili predstavnici opozicije, od 180 koliko je stajalo na raspolaganju. Znači, 16 od 180 minuta, pa to je manje od 10%. Dakle, prosto to nije ravnomerna zastupljenost, čak i u ovoj proporciji, gde je predstavnika većine više, nemam ništa protiv da se njihov glas više čuje, nemam ništa protiv da je u medijima njihov glas dominantniji, ništa to meni ne smeta, ali nemojte u potpunosti gušiti glas opozicije, jer to nikada ne završi dobro. Hvala.