Pošto niste bili uopšte u parlamentu. Kada ste došli dali ste sebi za pravo da govorite o čemu god hoćete jer vas je mrzelo da budete tu kada se govorilo o tome. Treće, vi obmanjujete javnost i kažete – ja i moje kolege. Ja ne vidim ko je vama kolega ovde u parlamentu, iz opozicije nema nikog jer sve zajedno mrzi da dođu ovde u parlament i da vode raspravu po amandmanima, a ne po predlogu zakona u celini. Mi smo tu raspravu završili i treći dan raspravljamo o amandmanima.

Ali, moje vreme teče, gospođo Gojković.

Nemojte me prekidati. Pa, ne može vreme da se koristi tako kako ko hoće, jer mi nismo kafić, mi nismo pijaca, mi smo parlament. Govorićete o amandmanima ili ne možete da trošite vreme na šta god vama padne na pamet. Možda je tako bilo za vreme Dragoljuba Mićunovića, ili kasnije, ali za vreme mog predsedavanja ima da se govori o amandmanima i tačka. Znači, to što pokušavate da uradite ne prolazi.

Gospođo ja na vašem mestu…Molim vas oduzeli ste mi vreme.

Nikome ja ne oduzimam vreme, vi oduzimate građanima Srbije vreme.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Linta.
Izvolite. Morate se prijaviti pre nego što vam dam reč, jer ne vidim poslanike ako se ne prijave. To niste učinili do sadašnjeg trenutka. Znači, morate se prijaviti da biste dobili reč, a Đorđe Vukadinović se prijavio unapred.

Pošto je poznato u Srbiji se već pet godina realizuje tzv. regionalni stambeni program čiji cilj je rešavanje stambenih potreba najvećih žrtava rata, proteranih Srba kroz četiri vida, kroz izgradnju stanova, kroz dodelu montažnih kuća, kroz kupovinu seoskih imanja i kroz dodelu paketa građevinskog materijala za završetak kuća.

Nažalost taj program u velikoj meri sprovodi se veoma sporo u dobrom delu i nekvalitetno i imao zbog toga jedno veliko nezadovoljstvo i ogorčenje izbegličkih porodica zbog te činjenice. Navešću samo jedan primer, imamo 302 izbegličke porodice u Beogradu koje godinama čekaju da im se isporuči građevinski materijal da završe svoje kuće, to se još uvek nije desilo. Skupština donatora u Parizu je još decembra 2013. godine donela odluku da se stambeno reši 715 porodica u Beogradu od toga pomenute 302 izbegličke porodice umesto da su dobili materijal još 2015. godine, da, ponavljam završe svoje kuće, evo prolazi 2018. godine i još uvek taj materijal nisu dobile. Pokušavam u razgovorima sa nadležnim institucijom, a to je jedinica za upravljanje projekata -JUP i Komeserijatom za izbeglice da to rešimo. Nažalost, ni JUP ni Komeserijat za izbeglice do sada nisu rešile te probleme i sada je ostala jedina adresa, to je predsednik Vučić i pokušaćemo narednih dana da iz kabineta predsednika Vučića rešimo taj problem i da konačno 302 izbegličke porodice dobiju pakete građevniskog materijala da završe svoje kuće. Ponavljam, pet godina od kada je Skupština donatora dobila sredstava za njih. Hvala.

Hvala vam.
Na član 2. amandman je podnela poslanica Dubravka Filipovski. Izvolite.

Zahvaljujem.

Drago mi je što se usled neuspešnog pokušaja, doduše malog broja kolega, vraćamo na temu, vraćamo na ono što je na dnevnom redu ovog zasedanja i što je u interesu građana Srbije.

Moj amandman se odnosi na kadrovske resurse, odnosno na integrisano upravljanje u ovoj oblasti u cilju poboljšanja usluga PIO fonda kada je u pitanju ova oblast.

Dakle, konstantno integrisanje procesa upravljanja ljudskim resursima treba da rezultira time da PIO fond uspešno zadovoljava zahteve korisnika i za uslugama i za traženim informacijama.

Moramo imati na umu da u svakom trenutku sposobnost za postizanje postavljenih ciljeva bilo koje organizacije zavisi od koncepta i od plana te organizacije da upravlja razvojem svog intelektualnog kapitala, odnosno ljudskim resursima.

One organizacije koje ovaj proces shvataju dobro, imaju i rezultate i značajne prednosti u odnosu na one organizacije kojima ovo nije primarni cilj. Zato je ključno pitanje šta ćemo sa njima i kako ih podstaći da stvore uslove i unaprede upravljanje ljudskim resursima?

Moj stav je da je to najbolje uraditi zakonskim rešenjem i zbog toga sam podnela amandman kojim se dodaje novi stav 4. u članu 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO, jer smatram da se ovim amandmanom dodato definiše član 2. ovog zakona. Zahvaljujem.

Na član 2. amandman je podnela poslanica Olivera Pešić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Olivera Pešić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, uvaženi ministri, uvaženi gosti, dame i gospodo narodni poslanici, prioritet Vlade Republike Srbije i predsednika Srbije Aleksandra Vučića je otvaranje novih fabrika i novih radnih mesta.

U Srbiji je u prethodnim godinama, od kako je SNS na čelu ove države, otvoreno oko 80 fabrika i 150.000 novih radnih mesta.

Danas i sutra u Nišu predsednik Srbije Aleksandar Vučić otvara još dve nove fabrike koje će u naredne dve godine uposliti još oko 3.000 novih radnika i upravo ta nova radna mesta su garancija stabilnih penzija u narednom periodu i upravo ta nova radna mesta su u stvari garancija da penzioneri mogu računati na povećanje penzija u narednom periodu. To je socijalno odgovorna politika koju vodi Vlada Republike Srbije i koju vodi predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Socijalno odgovorna politika je isplaćivati penzije iz realnih izvora i povećavati penzija iz realnih izvora, a ne kako su naši prethodnici radili do 2012. godine povećavati penzije iz kredita.

Penzioneri su razumeli zašto su penzije morale biti smanjene, jer je država bila na ivici bankrota i danas penzioneri razumeju da na povećanje penzija mogu računati samo iz realnih izvora, u zavisnosti od finansijskih mogućnosti i na tome im hvala. Zahvaljujem.