Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Ivana Stojiljković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Ana Karadžić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Orlić.
Da li neko želi reč? (Da.)

Dame i gospodo narodni poslanici, za one koji su postavljali pitanja kakve su garancije da će se nastaviti sa trendom povećanja, odnosno osnaživanja primanja za naše penzionere, odgovori su naravno u životnoj praksi.

Šta je dokaz da postoji politička volja za to? Dosadašnja životna praksa, činjenica da smo i tokom perioda sprovođenja reformi mi već u tri navrata primenili povećanja penzija. Šta je dokaz da postoji potencijal da se sa tom dobrom praksom nastavi? Aktuelna zbivanja u našoj ekonomiji upravo. Na primer, činjenica da je u 2017. godini dobit cele naše ekonomije je bila 3,6 milijardi u odnosu na 1,9 iz prethodne godine, to je jasan pokazatelj da Srbiji ne ide loše. Činjenica da je na međugodišnjem nivou 15% više investicija ove godine za Republiku Srbiju u odnosu na takođe rekordnu prošlu godinu, takođe je dobar i jasan pokazatelj da našoj zemlji ne ide loše.

Šta je jasan pokazatelj da postoji namera da se sa takvom praksom nastavi? Konstantno ulaganje u sve ono što predstavlja razvoj koji je predmet amandmana na član 3, dakle na konstantno ulaganje u našu privredu, konstantno ulaganje u sve one kapacitete koji će omogućiti da naš budžet vremenom bude samo puniji, pa da bude u suficitu kao što sada već jeste tri godine za redom. Na kraju krajeva, najsnažniji garant da se o ovim stvarima misli ozbiljno, najsnažnijni garant da ovi rezultati nisu prolazna pojava, jeste činjenica da čitava zemlja snažnom podrškom sledi politiku, uspešnu i pobedničku politiku, Aleksandra Vučića. Dok je te podrške biće i mnogo dobrih razloga da mi živimo u uverenju da će ovi uspesi biti vremenom samo još veći. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Krivokapić.
Da li neko želi reč? (Da.)

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministri sa saradnicima, koleginice i kolege, pripremajući se za obrazlaganje amandmana 3, bazirao sam se na pojedina pitanja koja nisu dovoljno definisana u prethodnom zakonu, i kao takva su se izdvojila i iskazala se potreba za dopunom određenim članovima, odnosno dodatnim definisanjem pojedinih članova.

Između ostalih pitanja je i pitanje načina obračuna prevremene starosne penzije kod osiguranika kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem. Izmenama i dopunama Zakona u članu 3, dodatno se definiše zaštita prava na snižavanje starosne granice najviše do 50 godina života za osiguranike koji rade ili su radili na poslovima sa maksimalnim stepenom uvećanja staža osiguranja, odnosno propisuje se da je za ove osiguranike uslov za ostvarivanje navedenog prava da imaju navršene dve trećine efektivno provedene na poslovima sa maksimalnim stepenom uvećanja staža osiguranja od 12 do 18 meseci, u odnosu na ukupno efektivno provedeno na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem.

Najčešća zanimanja na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem su u vojsci i policiji, kao i delatnostima kao što su poslovi u rudnicima, crnoj, obojenoj metalurgiji, proizvodnji i preradi nafte, hemijskoj, farmaceutskoj, itd. Dakle, ponovio bih još jednom da zakon utvrđuje da se staž sa uvećanim trajanjem, što podrazumeva da se efektivnih provedenih 12 meseci računa u staž osiguranja kao 18 utvrđuje osiguranicima koji rade na radnim mestima, odnosno poslovima na kojima je rad naročito težak, opasan i štetan za zdravlje i pored toga što su primenjene sve zaštitne mare, a takođe i tamo gde je obavljanje profesionalne delatnosti ograničeno navršenjem određenih godina života ili na kojima zbog prirode i težine posla fiziološke funkcije opadaju da onemogućavaju njeno dalje uspešno obavljanje.

Naglasiću da mora da se uzme u obzir i to da novo doba donosi nova zanima.

Zahvaljujem gospodine Krivokapiću.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Petković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Svetlana Nikolić Pavlović..
Da li neko želi reč? (Da.)

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, poštovani penzioneri, ovim amandmanom se dodatno definiše član 3. ovog zakona.

Svi razlozi zbog kojih je izglasan Zakon o privremenom umanjenju penzija su nestali. Prvi razlog je udeo penzija u BDP smanjen sa 13,8% na 11%, koliko je i standard na kome insistira MFF. Drugi razlog je smanjenje dela penzija koji se isplaćuje iz budžeta sa 45% na oko 30%. Treći razlog je uravnotežena makroekonomska pozicija čime su se stekli uslovi da ljudi dobijaju onoliku penziju koliko im piše na penzionim čekovima.

Usvajanjem ovog predloga zakona biće ukinuto smanjenje penzija zaključno sa isplatom septembarskih penzija za 2018. godinu. Dobra vest je da su za sve penzionere i zaposlene u javnom sektoru ovim zakonom penzije svedene na 11% BDP, plate u javnom sektoru svedene su na 8% BDP. Ne samo da će se penzije vratiti na pređašnje stanje iz oktobra 2014. godine, već će se na novembarskom čeku 2018. godine naći povećanje iz protekle tri godine u iznosu oko 7,75%.

Penzioneri čije penzije ni u vreme finansijske konsolidacije nisu umanjivane, jer su bile ispod 25.000 dinara, a takvih je više od milion penzionera, mogu očekivati povećanje čiji procenat još uvek nije izračunat, ali će svakako biti povećan.

Zahvaljujući odgovornoj politici Vlade Republike Srbije, predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, beleži se intenzivan razvoj u oblasti zdravstva i činjenica da je lista čekanja za zdravstvene usluge smanjena …

Zahvaljujem koleginice Pavlović.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Tijana Davidovac.
Da li neko želi reč? (Da.)

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, od 2001. godine do danas sprovedeno je pet faza reformi u sistemu penzionog i invalidskog osiguranja, čije su mere bile restriktivnog karaktera, ali nisu pratile reformu celokupnog sistema, što je imalo za posledicu dugoročnu finansijsku neodrživost sistema i sve veću krizu sve do 2014. godine, kada je Vlada na čelu sa tadašnjim premijerom Aleksandrom Vučićem pristupila ozbiljnim reformama penzionog i invalidskog sistema osiguranja.

Promena demografske sturkture i neodgovorna politika koja je vođena dugi niz godina doprinela je stvaranju loše ekonomske situacije i povećanju nezaposlenosti, što je imalo za posledicu da sistem PIO osiguranja zapadne u krizu i da se pojavi deficit u sistemu isplate penzija, kao i drugih prava koje proističu iz ovog vida osiguranja.

Odnos između broja osiguranika i korisnika penzija u proteklim godinama drastično je smanjen. Godine 1990. ovaj iznos je bio 2,7 osiguranika na jednog penzionera, 2001. godine 1,8, a 2014. godine 1,4.

Vlada Republike Srbije je od 2014. godine preduzela niz mera usmerenih ka povećanju zaposlenosti i smanjenju sive ekonomije u našoj zemlji, što je počelo pozitivno da se odražava na sistem PIO osiguranja, jer je zaustavljen pad odnosa broja osiguranika i penzionera koji je u junu tekuće godine iznosio 1,5.

Za četiri godine odgovornog rada Vlade Republike Srbije uvedene nepopularne mere fiskalne konsolidacije dovele su do pozitivnih rezultata u vidu zaustavljanja i smanjenja deficita u finansiranju penzija, na šta je značajno uticalo, pre svega, smanjenje nezaposlenosti, zatim poboljšanje naplate doprinosa, kao i rast BDP-a, a što nam je omogućilo da imamo stabilne finansije i penzije isplaćujemo iz realnih izvora. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Da li se neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SNS će podržati ovaj Predlog zakona zato što on visinu penzije i stabilnost PIO Fonda dovodi u direktnu vezu sa jačanjem srpske ekonomije i mi mislimo da je to jedini realan i jedino ispravan pristup.

Mi već šest godina za redom kao država imamo stabilnu valutu, odnosno imamo stabilan dinar. Već treću godinu za redom imamo suficit u budžetu Republike Srbije.

Dana, 01. januara 2019. godine, i mislim da je važno da to građani Srbije znaju, javni dug biće manji od 47%. Dakle, nikad manji u novijoj ekonomskoj istoriji Srbije. Ono što je, takođe, važno da građani Srbije znaju, danas, u 2018. godini, 55% svih direktnih stanih investicija na nivou zemalja regiona završi upravo u Republici Srbiji. To znači da je Srbija danas dobro uređena država, stabilna država, i u pravnom i u političkom smislu i to može da bude dobar garant i penzionerima da će u budućnosti imati uredne penzije i penzije koje će se povećavati na realnim osnovama.

Dokaz za to je i današnji događaj u Nišu, odnosno otvaranje fabrike za proizvodnju rasvete „Cuntobel“. U pitanju je investicija koja je vredna 30,6 miliona evra i u Nišu će, zahvaljujući ovoj investiciji, biti otvoreno novih 1.100 radnih mesta, što će, pretpostavljate i sami, značiti mnogo za sve naše južne okruge, a, naravno, posebno za grad Niš. Dakle, jedino takva ekonomska politika može da garantuje i stabilnost penzija i njihov rast na realnim ekonomskim osnovama.