Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, poštovani ministri sa saradnicima, amandman koji sam podneo insistira na sveukupnom razvoju Republike Srbije i unapređenju rada lokalnih samouprava, što jeste uslov za bolji život, ne samo penzionera, nego za sve građane naše zemlje.
Lokalne samouprave, kakve nam je prethodni režim ostavio 2012. godine, u Vojvodini 2016. godine, bile su u katastrofalnom stanju, potpuno devastirane, opljačkane i prezadužene sa napuštenim proizvodnim pogonima i radnicima koje smo u to vreme mogli videti samo pred vratima Zavoda za zapošljavanje, centrima za socijalni rad i Crvenog krsta. Tako je bilo i u Novom Kneževcu. Tačno pre 20 godina, na jednog korisnika prava PIO bilo je 2,5 osiguranika, da bi taj odnos u 2016. godini postao negativan, odnosno manje osiguranika, nego penzionera.
Nisu tome kriva demografska ili ekonomska kretanja, loša ekonomska situacija, ekonomska kriza ili migracije, krivi su oni koji su 5. oktobra 2000. godine preuzeli Srbiju, pa i Novi Kneževac, sve upropastili, sproveli pljačkašku privatizaciju i po pravilu ostavili radnike bez posla, ali zato nisu zaboravili da se lično obogate.
Samo u Fabrici papira i Poljoprivrednom kombinatu „Spasoje Stević“ bilo je više od dve hiljade zaposlenih, danas ni jedan. Mnogi od tih radnika danas su penzioneri, njih je u Novom Kneževcu 2.355, gde prosečna penzija iznosi svega 24.454,00 dinara. Raduju se penzioneri donošenju ovog zakona, raduju se uvećanju od 8,8% do 13,2%, posebno se raduju što je Srbija postala finansijski stabilna zemlja sa stabilnim rastom BDP koji im je garant da će im se penzije samo uvećavati za razliku od 2014. godine kada su mogli ostati bez njih.