Zahvaljujem, koleginice Tomić.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Bojanić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Zoran Bojanić.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Ovim amandmanom koji se odnosi na održiv razvoj nastavljamo pokaznu vežbu pre svega za kolege prekoputa, nažalost ima jednog, pojavio se. Šta je to održivi razvoj? Između ostalog, postizanje održivosti na socijalnom planu, kroz eliminaciju siromaštva i svih vidova socijalne patologije. Da li je to tako bilo i u prethodnom periodu? Nije, nažalost nije. Eto, mi smo bili prinuđeni nakon 2012. godine da menjamo mnoge zakone, neke smo usklađivali, neke smo morali zbog našeg pravca prema EU, ali ono što je meni ostalo u sećanju, a vezujem za penzije, vezujem za sva primanja i davanja, to je Zakon o stečaju koji smo morali da promenimo zato što su se snašli da pre proglašenja onih privatizovanih preduzeća vi napravite dužnički odnos prema zavisnom preduzeću, proglasite stečaj, zavisno preduzeće preuzme svu imovinu preduzeća u stečaju, radnici ostanu na ulici, bez plata, bez bilo kakvih socijalnih davanja, bez vezanog staža i bez budućnosti, bez budućih penzija.

Ima takvih slučajeva i u mom gradu Kraljevu, znam mnogo preduzeća. Pomenuću Fabriku vagona koja je dva puta privatizovana, prodavana istom kupcu iz Ukrajine, na kraju je država Srbija, posle svih poništenih privatizacija, morala istom tom kupcu koji ništa nije uradio za preduzeće, koji je prodao vagone koje je nekada davno neko uradio, da plati, ja mislim, 13 miliona evra presudu Međunarodnog suda i odgovarajuću štetu jer je raskinut ugovor. Toliko o tome. Hvala vam.

Zahvaljujem, kolega Bojaniću.
Po amandmanu, narodni poslanik Balša Božović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Zašto smo mi potpuno drugačijeg mišljenja? Za nekoliko dana će 5. oktobar 2018. godine. Pre osamnaest godina, 5. oktobar 2000. godine, kada su građani izašli na ulicu da odbrane rezultate izbora, kada se dešavalo da je Državna bezbednost zapalila ovo zdanje u nameri da izazove reakciju vojske i policije, prošlo je 18 godina. Ali, ono što je ostalo tada upamćeno jesu dugovanja koja je tadašnja vlast, na čelu sa Slobodanom Miloševićem, SRS ostala dužna penzionerima, a to je 12 penzija svakom penzioneru u Srbiji, 18 penzija svakom poljoprivredniku u Srbiji i 24 socijalne pomoći svakom primaocu socijalnih davanja u Srbiji. Dve godine se nisu primale socijalne pomoći u Srbiji.

Ono što je važno jeste da je bila i jedna štednja koja se zvala „stara devizna štednja“ i sve je to vraćeno, do poslednjeg dinara, sa zateznom kamatom i usklađenom stopom inflacije. Vraćeno je to u ratama, ali je vraćeno zato što je to bilo jedno od predizbornih obećanja te 2000. godine.

Ono što je danas slučaj, od 2014. do 2018. godine, jeste situacija da ste ostali dužni penzionerima penzije koje su im mimo Ustava otete za te četiri godine. Sedamsto hiljada penzionera u Srbiji je doživelo da ono što su pošteno zaradili tokom svog života, da im neko, nekim zakonom, uz neki izgovor, zauvek smanji i da mu nikada ne padne na pamet da to i vrati.

Vi danas kažete da će penzije biti veće nego ikada. Kažete to da su penzije u Srbiji napokon stabilne i da rastu. A, kako kada Fiskalni savet tvrdi, kao jedna nezavisna institucija, i veoma važna kada je u pitanju demokratija u Srbiji, Fiskalni savet tvrdi da će se Srbija približiti zemljama afričkog tipa ukoliko ministri i Vlada budu sami određivali, svojom voljom, u toku neke izborne kampanje, koliko će uzimati penzionerima, a koliko će im davati?

Dakle, nigde u zakonu ne piše da će penzije biti veće nego ikada. To je vaše obećanje. Vi ste, isto tako, obećali 2014. godine da je to privremeno smanjenje i da ćete vi to da vratite, pa se ovim zakonom to ne dešava. Dakle, vi ste jednom izneverili obećanje iz 2014. godine. Kako sada da vam 700.000 penzionera veruje kada kažete da će penzije biti nikada veće, a da to ne piše ni u jednom slovu Predloga zakona koji je ovde pred nama?

Umesto toga, ukidaju se formule za izračunavanje penzija, ukidaju se formule, kao što kaže Fiskalni savet, i umesto toga se proizvoljnom voljom, neko bi rekao milostinjom, dele penzije od izbornog ciklusa do izbornog ciklusa, pa pre izbora, verovatno, nekoliko meseci će biti veće, a odmah nakon izbora nekoliko meseci će biti manje.

To samo znači da su ruke režima i dalje duboko u džepovima penzionera, sa čim se mi ne slažemo, zato što više ne postoji apsolutno nikakva pravna izvesnost kod ljudi koji su ceo svoj život radili, kod formule koja je postojala, koja im je tačno govorila na koliko novca mogu da računaju u svojoj starosti. Oni danas ne samo da ne mogu da računaju na to koliko će novca biti njima uplaćeno za sumu koja se zove penzija, nego ne mogu apsolutno da budu sigurni da li će uopšte da bude te penzije. Jer, sada nije potreban Zakon o privremenom smanjenju i umanjenju penzija, to sada može da uradi Vlada, odnosno resorno zaduženi ministar, kako god hoće i želi, kad god to poželi.

Dakle, minulim radom se apsolutno više ništa ne postiže, nikakva pravna izvesnost. To znači da nema više vladavine prava u Srbiji. To znači da penzioner nema izvesnost kada su primanja u pitanju, ne može da planira svoju starost, ne može da zna koliko će mu novca biti potrebno za život, i to je ono što je strašno i zbog toga se protivimo ovom amandmanu i zbog toga smo rekli u samom startu i početku – ne možete na ovaj način da izneverite 700.000 ljudi u Srbiji. To jednostavno nije u redu. Oni to nisu zaslužili. Ne možete izjednačavati najniže penzije sa najvišim penzijama. Ni to nije u redu, jer je neko radio mnogo teže poslove, uplaćivao u penzioni fond mnogo veće svote novca, za razliku od nekog drugog koji je radio poslove i manje novca je izdvajao za penzije.

Sa tim u vezi, smatram da je ovaj zakon, i amandman zajedno sa njim, poguban po pravnu izvesnost svakog penzionera u Srbiji, čak i onog sa najmanjom penzijom, jer sada ni oni sa najmanjom penzijom nemaju pravnu izvesnost da će im penzije minimalne rasti i da će sa tom minimalnom čak imati koliku-toliku pravnu izvesnost.

Deset godina je prošlo od osnivanja SNS. Deset godina ste na političkoj sceni Srbije. Da li smo danas društvo u kojem vlada vladavina prava? Da li smo danas uspešniji nego što smo bili pre 10 godina? Da li danas mladi u manjoj meri beže iz zemlje? Da li danas penzioner može svojoj unuci ili unuku da obezbedi džeparac od svog mukotrpnog životnog rada? Da li danas u Srbiji postoji institucija koja će da zaštiti svakog radnika koji je na gradilištu prijavljen na crno, koji nema apsolutno nikakvu zaštitu, radnika kojima se u poslednjih nekoliko nedelja sve češće i češće dešava da bez potrebne opreme su na spratovima od 9, 10, 15, 20 spratova?

Nekolicina je tragično izgubila život, a nismo videli apsolutno nikakvu reakciju države u tom smislu. Govorili ste da ćete promeniti stvar u tom smislu i evo, već mesec dana se apsolutno ništa nije dogodilo.

Kada je u pitanju odnos prema životu, da li taj penzioner danas može da od svog primanja pomogne i nekome ko nije zaposlen u njegovoj porodici? Da li je ta penzija koja mu je umanjena bila umanjena zbog toga što je njegov unuk dobio posao? Koliko je ljudi zaposleno u poslednje četiri godine, od 2014. do 2018. godine? Ko je zaposlen? Da li su to deca funkcionera ove države ili su to deca ili unuci penzionera ove države?Pitanje je veoma jasno, a mislim da je i odgovor takođe veoma jasan.

Deset godina postojanja SNS je obeleženo time da 700 hiljada penzionera, poput oficira vojske Jugoslavije, koji je pre nekoliko dana dao jednu izjavu da mu nisu potrebna pisma predsednika SNS, da se njemu duguje 600 i 16 hiljada dinara i da on tih, evo, skoro pet hiljada evra očekuje da mu neko vrati. E, ovaj zakon to ne obezbeđuje.

Ovaj zakon apsolutno ne govori o pravnoj izvesnosti i vladavini prava i iz tog razloga mi smo dali obećanje i podvlačimo ga ponovo, vratićemo svaki dinar koji se duguje svakom čoveku u ovoj zemlji, jer te penzije nisu smanjene da bi se zaposlila nečija deca u Srbiji koja su vredno radila i stekla pošteno svoje obrazovanje, svoje diplome, nego isključivo direktori koji i dalje u Srbiji imaju po 10-20 hiljada evra platu, koji imaju ogromna primanja, sistem koji troši milijarde dinara, propali projekti koji su nam uzeli svaku vrstu budućnosti, oduzeli mladima, a uzeli starima.

Ono što je veoma važno jeste da se naše obećanje ne zasniva na tome da li su neki narodni izbori blizu. Apsolutno nisu. Ovaj zakon je takav da ne govori o tome da li će se vratiti novac, državni sekretar Ministarstva je rekao da čak neće sigurno, i da nije namera Vlade da ga sigurno vrati, to je rekao na Odboru za socijalna pitanja.

Mi vam obećavamo da ćemo svaki dinar vratiti i obećavamo da nikada više Srbija neće doći u ovu situaciju da neko može čoveku ono pošteno zarađeno da otme i da mu nikada više ne vrati.

To se možda dešavalo 1945. ili 1946. godine u Srbiji. To se dešavalo 90-ih godina u Srbiji, to se dešavalo i 2014. do 2018. godine u Srbiji i krajnje je vreme da to stane, jer ako želimo da bilo ko živi u ovoj zemlji, ova zemlja mora da bude uređena. Moraju da se poštuju zakoni i Ustav i nije moguće na ovaj način stvarati jednu neizvesnost koja odgovara isključivo funkcionerima SNS i onima u vrhu vlasti, dok su građani potpuno zanemareni, njihovi unuci, njihovi sinovi i ćerke, i to je ono što je strašno za Srbiju u 21. veku.

Iz tog razloga, još jednom podvlačimo, uvešćemo pravnu izvesnost i vratićemo svaki dinar, pošteno zarađeni, svakom penzioneru u Srbiji. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite, koleginice.

Razmišljala sam da li da se javim, vredi li trošiti vreme na nešto što kaže Balša Božović, ali pošto saosećam sa njim, morala sam o tome kolege da obavestim. Čovek se lepo naspavao, osvežen ovako došao u Skupštinu, kad ono nema prenosa, džabe govorio 10 minuta.

Ali, volela bih da znam i o čemu je govorio? Ni Đorđe Milićević, a ni vi Arsiću ga niste pitali - rekao je ovaj amandman. Spremna sam da uložim poprilično na opkladu da on ne zna koji amandman, ko je podneo amandman. O čemu priča čovek? Došao je ovde da nas podseti na 5. Oktobar i da kaže da su službe bezbednosti tada palile Skupštinu. Ako je mislio na službe bezbednosti za koje je radio Đinđić – jesu, Nemačke. Ako misli na službe bezbednosti Engleske, za koje mu radi Vuk Pozderac, onda jesu.

Dakle, potpuno jedna, onako priča da bi potrošio vreme misleći da će biti u prenosu, misleći da će ga čuti ovi iz tog njihovog Saveza, ne bi li im se privoleo, pošto nisam sigurna da i on zna kome on pripada u toj grupaciji, kome oni uopšte pripadaju, koliko se stranih službi bezbednosti infiltriralo, koliko ih ima tamo, svako radi za neku drugu službu bezbednosti. Zato je njemu to prisutno prilikom podsećanja na 5. Oktobar, dan kada je počelo svo zlo za državu Srbiju i za sve građane Srbije.

Zaista, sada ozbiljno da se hvali neko da je bio učesnik 5. Oktobra je i tužno i bedno, po onoj narodnoj – čega se pametan stidi, Balša se tim ponosi.

(Balša Božović: Replika.)

Polako kolega Božoviću.
Pravo na repliku, narodni poslanik Đorđe Milićević. Izvolite.

Zahvaljujem kolega Arsiću.

Nisam imao nameru da koristim pravo na repliku, već da govorim po amandmanu, ali pomenuta je i SPS, pomenuto je mnogo toga što apsolutno nema nikakvih dodirnih tačaka sa amandmanom o kojem se vodila rasprava i samo u nekoliko rečenica. Kada mogu kolege iz opozicije da govore o 5. Oktobru, valjda i mi imamo legitimno pravo da kažemo svoj stav, politički stav o 5. Oktobru, o 24. Septembru.

Želim potpuno jasno i precizno da kažem, 24. Septembar i 5. Oktobar je velika prevara Srbije i to je simbol izneverenih šansi i propuštenih obećanja. Kada kažem velika prevara u Srbiji, ne mislim naravno na građane, mislim na one koji su organizovali, mislim na one koji su finansirali, mislim na one koji su sproveli taj 5. Oktobar.

Znate, što se tiče nas iz SPS mi smo njima zahvalni. Da nije bilo tog 5. Oktobra SPS se ne bi modernizovala i reformisala, mi ne bi videli ko je u stranci zbog funkcija, a ko zbog ideologije, a što se tiče građana, nažalost, građani su posle tog 5. Oktobra i 24. Septembra imali prilike da vide koliko znaju, odnosno koliko ne znaju oni koji su tada preuzeli odgovornost i koliko mogu, odnosno ne mogu da urade ništa u interesu građana Srbije.

Ključno pitanje kada mi govorimo o 5. Oktobru SPS pa i dozvoliće kolege iz SRS, da pomenem i vas, gde su danas posle 18 godina oni, a gde smo mi? Mislim na one koji su organizovali taj famozni 5. Oktobar. Mi smo 28 godina tu prisutni na političkoj sceni Srbije, nismo ih se plašili tog 5. Oktobra, ostali verni ideji socijalne pravde i borbi za običnog čoveka i onda kada je bilo teško biti socijalista. Danas nam ponovno iz nekakvog udruženja, nazovite Saveza za Srbiju, prete nekakvim 6. Oktobrom. Mi im poručujemo ponovo – nismo vas se plašili ni tog 5. Oktobra 2000. godine i danas smo tu relevantan politički činilac na političkoj sceni Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Po amandmanu, narodni poslanik Balša Božović. Izvolite.

Ne, repliku sam tražio.