Repliku ste tražili?

Ako imam pravo na repliku?

Nemate pravo na repliku.

Dva puta sam pomenut. Mogu? Zahvaljujem.

Dakle, to što nema prenosa, ja ovo nisam govorio zato što sam želeo bilo čiji aplauz. Želeo sam da kažem da revizija istorije ne dolazi u obzir, a drugovi iz SPS nisu tako govorili 2008. godine, nego su govorili - možda taj 5. Oktobar i nije bio tako loš.

Sad, 24. septembra se dogodila krađa izbora. Ako se sećate šta se dogodilo nekoliko dana kasnije, zbog čega su izbili protesti kada je RIK izbrojala listiće tako da u zbiru nije bio onaj rezultat koji su prethodno proglasili, a DB je zapalila Skupštinu na čelu sa Radetom Markovićem da bi izazvala reakciju Vojske i Policije, jer je Slobodan Milošević molio i plakao načelniku Generalštaba i ministru Policije tada da se izvedu specijalne jedinice i šef DB itd. i da se razračunaju sa njegovim građanima, sa pola miliona ili milion ljudi koliko je izašlo ispred Skupštine.

Zašto je zapaljena Skupština? Zapaljena je iz prostog razloga da bi se stavila mrlja na 5. Oktobar, to radite 18 godina, ali je to „Jonin dan“, jedan od najsvetlijih dana u novijoj srpskoj istoriji, Tada smo odlučili da postanemo deo Evrope i deo sa svojim susedima kada je u pitanju pomirenje i kada je u pitanju mir. Tada smo odlučili da postanemo normalna zemlja.

Ja znam da vam to smeta i nećete uspeti u nameri da vratite vreme u nazad.

Po Poslovniku, narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja se sećam 5. Oktobra. Do duše ja sam došao uveče jer sam taj dan brao kukuruz, ali moja stranka je imala jednog ranjenog i taj ranjeni je prvi ušao u Skupštinu. Među milion ljudi, koliko se tvrdi da je bilo, nikakva DB nije mogla ući, da se razumemo, niti je mogla spaliti RTS, pitajte DŽoa bageristu, on će to najbolje reći.

Hoću da kažem nešto drugo. To je polazak u Beograd 5. oktobra. Mi smo znali da je stvar nameštena. Upozorio sam svoje članove da se čuvaju gužve, ali da je, po informacijama koje smo imali, stvar dogovorena sa policijom i sa vojskom, da se Milošević svrgne preko demonstracija. Kada su rekli da će doći tenkovi, ja sam krenuo iz Inđije. Na centru Inđije je stajao Goran Ješić. Gledaoci iz Inđije mogu to da potvrde. Ja sam spreman da idem na poligraf, a nadam se i on, mada ne verujem. On je stajao i mahao razvaljenom foteljom iz Skupštine Srbije, na sred Trga. Mi taj dan u Inđiji zovemo – dan svete nogice, zato što je on pobedonosno ušao u Inđiju, oslobodio Inđiju nogicom od fotelje, onako mahao, mahao i mahao sa njom, a posle priredio u tu čast pečenog vola.

To je istina o 5. oktobru, kao što je istina da smo mi svi znali da Milošević ubedljivo gubi, ali da Koštunica nema 50% plus jedan glas. Još istine radi da kažem, Zoran Đinđić sa čijom politikom ovi nemaju blage veze, je hteo da ide u drugi krug, ali Koštunica nije hteo da ide u drugi krug. Znači, Zoran Đinđić je predlagao da idemo u drugi krug, da ga zgazimo, ali Koštunica nije hteo da ide u drugi krug i tako je Milošević izgubio izbore, bez neophodnih 50% plus za Koštunicu. Odbijeni su svi glasovi sa KiM, da bi Koštunica bio predsednik. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Đorđe Milićević.

Kolega Rističeviću, vi ste potpuno u pravu i to je kad kažem velika prevara, 24. septembar nikada Slobodan Milošević nije izgubio na izborima i nije izgubio na izborima 24. septembra.

Socijalistička partija Srbije, ono što je govorila 2008. godine govori i danas, ali treba pažljivo da slušate i da razumete ono što sam rekao. Rekao sam zašto smo zahvalni za taj 5. oktobar.

Ne bežimo mi od odgovornosti. Delili smo odgovornost od 2008. do 2012. godine. Kako smo radili rekli su građani te 2012. godine. Naš izborni rezultat je bio dupliran. Ali znate šta, kada nemate o čemu da pričate, kada nemate argumente, kada nemate predlog, kada nemate rešenje, a govorite o ovako važnom i značajnom zakonu, znate samo da ste protiv, onda se uglavnom setite tog 5. oktobra, ne bi li pokušali da dođete do nekih jeftinih političkih poena. Nije to moguće danas, 18 godina nakon 5. oktobra 2000. godine. Nije to moguće danas, jer i danas najveći broj građana, nažalost, oseća posledice tog famoznog 5. oktobra.

Kažu, došli su na krilima i odlučili da budu deo Evrope. Vrlo je interesantno da oni koje ste tada na silu oterali sa vlasti, danas čine istorijske korake kada je reč o ulasku Srbije kao punopravnog člana u EU. To je ključno pitanje i to je suština svega. Gde su nakon 18 godina oni koji su sprovodili i koji su organizovali 5. oktobar, a gde smo mi? Zahvaljujem.

(Balša Božović: Replika.)

Nemate pravo kolega Božoviću na repliku. Apsolutno ne, niko vas nije spomenuo ni u jednom delu. Možete samo po amandmanu.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Ana Čarapić.
Da li neko želi reč?
Koleginice Čarapić, izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, 2014. godine smo uveli mere fiskalne konsolidacije koje su bile i teške ili bolne, ali jedino iz prva, moguće rešenje, u ekonomskoj i finansijskoj situaciji kako je zadesilo našu privredu i državu te 2012. godine, što je rezultat neodgovorne pljačkaške politike prethodnog režima.

Zahvaljujući reformama i fiskalnoj konsolidaciji mi danas možemo da se pohvalimo sa preko 180.000 novozaposlenih radnika, sa preko 100 fabrika, sa višim životnim standardom, sa tim da smo zemlja sa najvišim porastom broja stranih turista, ali da smo lider u regionu za strane ulagače.

Mi danas imamo Vladu koja podjednako sagledava sve regione. Da je to tako uzeću kao primer svoju opštinu. Naime, nedavno je predsednica Vlade, Ana Brnabić, posetila opštinu Kuršumlija, a pre nešto više od godinu i po dana, to je uradio i predsednik Aleksandar Vučić, kada je bio premijer Vlade Republike Srbije.

Zašto ovo govorim? Zato što se to u periodu od 2000. godine do 2012. godine nikada nije dogodilo. Ovo sve govori da nam je država ojačala toliko i da su nam finansije stabilizovane, da mi danas možemo podjednako da ulažemo u sve regione Republike Srbije.

Dakle, našoj Vladi su podjednako važni i građani Beograda i Niša i Kragujevca, ali i malih opština kao što je moja, a to i jeste odlika sveukupnog privrednog razvoja, na šta se i odnosi amandman koji sam podnela. Zahvaljujem.