Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje predsedniku Republike Aleksandru Vučiću i premijeru Ani Brnabić - zašto je u raspravu po pitanju rešavanja problema Kosova i Metohije unesen termin razgraničenje? Jer, onda su nastale spekulacije u javnosti da bi moglo biti reči o državnom razgraničenju, pa nakon toga da se prizna nezavisnost Kosova i omogući prijem u UN.
Treba javnosti staviti do znanja da to nikada ni u jednoj varijanti ne dolazi u obzir i zato se mora koristiti termin razdvajanje.
Pokazalo se da Srbi i Albanci ne mogu zajedno da žive u sredinama gde su Albanci dominantni. Tamo gde su Srbi dominantni, sve je normalno, sve je uredno, živi se civilizovanim građanskim životom, ali tamo gde se Albanci dominantni, teško Srbima. Ako ne mogu da žive zajedno, treba da se razdvoje. Po kom principu?
Dvanaest opština sa srpskom većinom da ostane direktno u pravnom sistemu Srbije, a ostatak Kosova da dobije najviši stepen autonomije. Šta znači to najviši stepen? Da im se ne mešamo uopšte u unutrašnje uređivanje društvenih odnosa, s tim što sve granične prelaze mora da drži srpska policija. Dakle, jedino to može biti u opciji kao način rešavanja problema na Kosovu.
Naravno, ne treba isključiti ni varijantu razmene stanovništva tamo gde ima malih srpskih sela, koja su potpuno izolovana, da se onda to srpsko stanovništvo preseli na područja sa srpskom većinom, ili u Preševo ili u Bujanovac, da se razmeni imovina sa tamošnjim šiptarima.
To je jedina racionalna varijanta, da bi svi oni koji računaju da će na kraju Kosovo biti priznato u ovom ili onom obliku kao nezavisna država i da će biti primljeno u UN jednostavno raspršili svoje fantazmagorične snove, jer ni Rusija, ni Kina neće dozvoliti prijem u UN ukoliko je Srbija protiv toga, a Srbija po svom Ustavu ne može ni da razgovara o otcepljenju Kosova. Nema ni razgovora o tome. Razgovara se, dakle, samo o uređenju unutrašnjih odnosa.
Mi da se i ne mešamo u albansku samoupravu, tom ostatku opština, a i zašto bi se mešali, kako im je – tako im je, neka sami rešavaju svoje unutrašnje probleme, ali da mi definitivno odvojimo ovih 12 srpskih opština i da tu Srbi mogu da žive potpuno rasterećeni briga hoće li im noćas neko upasti sa dugim cevima, hoće li ih neko poklati na spavanju, opljačkati imovinu, itd.
Još jednu stvar moram u ovom sklopu da kažem. Nema više nikakvog smisla, kada Albanci izazovu neku krizu, da se u Srbiji mere pripravnosti dižu na najviši nivo i vojske i policije. Srbija mora imati uvek spremnu jednu jedinicu do hiljadu vojnika i policajaca i da na prvi sledeći izazov ta jedinica uđe na područje Kosova i Metohije. Zašto? Tako piše u Rezoluciji 1244. Zapad će dići veliku galamu, dignuće dreku – ne može protiv Rezolucije, izazvaćemo međunarodnu krizu, itd. Pa šta? Krajnje je vreme i da se desi neka međunarodna kriza povodom te naše 20 godina okupirane nacionalne teritorije. Dakle, prva sledeća provokacija – ulazi naša jedinica. Ako joj treba pojačanje – ulazi i pojačanje. Ako joj treba avijacija – ulazi avijacija. Mi imamo garancije Rusije da Rusija nikad na cedilu neće ostaviti Srbiju, uopšte, a povodom Kosova posebno, imamo garancije Narodne Republike Kine da će nam pružiti podršku u Ujedinjenim nacijama.
