Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Prvu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2018. godini.
Molim vas da najpre saslušamo himnu Republike Srbije.
(Intoniranje himne.)
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 107 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 152 narodna poslanika, te time imamo uslove za današnji rad.
Prelazimo na postavljanje pitanja.
Da li neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Prvi se javio Vojislav Šešelj, pa Enis Imamović, Zoran Živković, Vladimir Đurić i Đorđe Vukadinović.
Reč ima Vojislav Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje predsedniku Republike Aleksandru Vučiću i premijeru Ani Brnabić - zašto je u raspravu po pitanju rešavanja problema Kosova i Metohije unesen termin razgraničenje? Jer, onda su nastale spekulacije u javnosti da bi moglo biti reči o državnom razgraničenju, pa nakon toga da se prizna nezavisnost Kosova i omogući prijem u UN.

Treba javnosti staviti do znanja da to nikada ni u jednoj varijanti ne dolazi u obzir i zato se mora koristiti termin razdvajanje.

Pokazalo se da Srbi i Albanci ne mogu zajedno da žive u sredinama gde su Albanci dominantni. Tamo gde su Srbi dominantni, sve je normalno, sve je uredno, živi se civilizovanim građanskim životom, ali tamo gde se Albanci dominantni, teško Srbima. Ako ne mogu da žive zajedno, treba da se razdvoje. Po kom principu?

Dvanaest opština sa srpskom većinom da ostane direktno u pravnom sistemu Srbije, a ostatak Kosova da dobije najviši stepen autonomije. Šta znači to najviši stepen? Da im se ne mešamo uopšte u unutrašnje uređivanje društvenih odnosa, s tim što sve granične prelaze mora da drži srpska policija. Dakle, jedino to može biti u opciji kao način rešavanja problema na Kosovu.

Naravno, ne treba isključiti ni varijantu razmene stanovništva tamo gde ima malih srpskih sela, koja su potpuno izolovana, da se onda to srpsko stanovništvo preseli na područja sa srpskom većinom, ili u Preševo ili u Bujanovac, da se razmeni imovina sa tamošnjim šiptarima.

To je jedina racionalna varijanta, da bi svi oni koji računaju da će na kraju Kosovo biti priznato u ovom ili onom obliku kao nezavisna država i da će biti primljeno u UN jednostavno raspršili svoje fantazmagorične snove, jer ni Rusija, ni Kina neće dozvoliti prijem u UN ukoliko je Srbija protiv toga, a Srbija po svom Ustavu ne može ni da razgovara o otcepljenju Kosova. Nema ni razgovora o tome. Razgovara se, dakle, samo o uređenju unutrašnjih odnosa.

Mi da se i ne mešamo u albansku samoupravu, tom ostatku opština, a i zašto bi se mešali, kako im je – tako im je, neka sami rešavaju svoje unutrašnje probleme, ali da mi definitivno odvojimo ovih 12 srpskih opština i da tu Srbi mogu da žive potpuno rasterećeni briga hoće li im noćas neko upasti sa dugim cevima, hoće li ih neko poklati na spavanju, opljačkati imovinu, itd.

Još jednu stvar moram u ovom sklopu da kažem. Nema više nikakvog smisla, kada Albanci izazovu neku krizu, da se u Srbiji mere pripravnosti dižu na najviši nivo i vojske i policije. Srbija mora imati uvek spremnu jednu jedinicu do hiljadu vojnika i policajaca i da na prvi sledeći izazov ta jedinica uđe na područje Kosova i Metohije. Zašto? Tako piše u Rezoluciji 1244. Zapad će dići veliku galamu, dignuće dreku – ne može protiv Rezolucije, izazvaćemo međunarodnu krizu, itd. Pa šta? Krajnje je vreme i da se desi neka međunarodna kriza povodom te naše 20 godina okupirane nacionalne teritorije. Dakle, prva sledeća provokacija – ulazi naša jedinica. Ako joj treba pojačanje – ulazi i pojačanje. Ako joj treba avijacija – ulazi avijacija. Mi imamo garancije Rusije da Rusija nikad na cedilu neće ostaviti Srbiju, uopšte, a povodom Kosova posebno, imamo garancije Narodne Republike Kine da će nam pružiti podršku u Ujedinjenim nacijama.

Zahvaljujem.
Reč ima Enis Imamović. Izvolite.

Hvala.

Pre nekoliko dana, tačnije u subotu, svi smo bili svedoci stravične tragedije koja je zadesila Novi Pazar, kada su u požaru nastradale tri naše sugrađanke, Alisa i Šemsa, od 33 i 25 godina i njihova majka Anica Mojković. NJihova tragična smrt je ujedno još jedno upozorenje na katastrofalan odnos države prema Sandžaku i svim građanima koji tamo žive.

Zato tražim objašnjenje od ministra policije, Nebojše Stefanovića, šefa Sektora za vanredne situacije MUP-a, Predraga Marića i komandira Vatrogasne jedinice u Novom Pazaru, Darka Belića, kako je moguće da u gradu od 120 hiljada stanovnika vatrogasna služba ne raspolaže najosnovnijom opremom, nema obične merdevine i vazdušni jastuk? Pitam – ko je odgovoran za takvo stanje?

Ja moram da pohvalim i vatrogasce iz susedne opštine Raška, koji su došli da pomognu svojim kolegama. Oni su došli sa novim i opremljenim vozilima iz nama susedne opštine, koja ima 20 hiljada stanovnika, i njima hvala i svaka čast. Naša vatrogasna služba u gradu od 120 hiljada stanovnika je došla na intervenciju u nekom starom kršu u kome nisu imali ni obične merdevine, već su merdevine čekali da donesu iz Raške, da bi se popeli na treći sprat stambene zgrade da gase požar i spašavaju ljude. Vatrogasci a nemaju merdevine da se popnu na treći sprat!

Dakle, mi svi plaćamo porez, punimo budžet, plaćamo saobraćajne i prekršajne kazne, pet hiljada, 10 hiljada, a ljudi nam budu živi spaljeni zato što država ima nekakvu svoju političku agendu prema Sandžaku i godinama odbija da opremi vatrogasnu službu najobičnijim merdevinama.

U svemu ovome, na Javnom servisu, koga takođe plaćamo, nema ni jedne jedine reči. Dokle? Dokle ovako?

Ni u jednoj zemlji na svetu ministar i odgovorni rukovodioci ne mogu ostati na svojim pozicijama kada im zbog nedostatka najosnovnije opreme, običnih merdevina, troje ljudi bude živo spaljeno na terasi. Dakle, na terasi, na trećem spratu, u stambenoj zgradi, u centru jednog od većih gradova u zemlji. Časno bi bilo da ministar, načelnik sektora i komandir podnesu ostavke i ja ih već danas pozivam da to učine. A pozivam i kolege iz drugih stranaka iz Sandžaka, da se ne delimo kada su ove stvari u pitanju, da u ovim zahtevima nastupimo jedinstveno.

Ovo nije pitanje na kome treba da se delimo. Ovo nije pitanje na kome treba bilo ko da prikuplja političke poene, jer je ovo poraz za sve nas, a u porazima ne postoje poeni, ne postoje pobednici, svi smo poraženi jednom velikom nepravdom i nepravednom politikom.

Pozivam i ostale stranke koje deluju u Sandžaku da zajedno sa nama traže rešavanje ovih poena. Ovo nije pitanje samo Bošnjaka. Funkcionalna vatrogasna služba ne treba samo Bošnjacima. Klinički centar, autoput, železnica, sve su to stvari koje ne služe samo Bošnjacima. Služe i Srbima, i Albancima, i Romima, i svima koji žive u Sandžaku.

Ova tragedija je mogla da se desi svima. Mogla je i da se spreči, ali se desila samo iz jednog jedinog razloga. Zbog maćehinskog odnosa države prema većini stanovništva koji žive u Sandžaku, a to su Bošnjaci. Zato onome ko je nepravedan treba imenom i prezimenom reći – Aleksandre Vučiću i Nebojša Stefanoviću, vaša nepravedna politika je dovela do ovoga i vi ste odgovorni.

Zahvaljujem. Prošlo je nešto više od pet minuta.
Sledeći prijavljeni je Zoran Živković.

Nekoliko pitanja koja su od interesa za ovaj dom, za državu Srbiju i za građane Srbije.

Prvo pitanje. Šesnaestog januara ove godine je ubijen na mučki način Oliver Ivanović. Svi znamo ko je on, ali više od osam meseci niko od nas ne zna šta se desilo, osim toga da je ubijen. Ko ga je ubio? Ko je imao motiv za to? Koja saznanja imaju naše službe koje su zadužene za tu oblast i koje imaju svoje obezbeđeno, po meni, legalno i legitimno prisustvo na teritoriji gde se desilo ubistvo?

Ni jedan organ koji je zadužen za to, ni Tužilaštvo, ni službe bezbednosti, ni policija nisu dali nikakvu relevantnu, korisnu, razumnu, profesionalnu izjavu na tu temu i mislim da je to jako važno. Ovde pitam predsednicu Vlade, ministra unutrašnjih poslova i ministarku pravde – šta se desilo, koja su saznanja, zašto se ćuti o tom krvavom događaju? Ako ne znate, ako ova lica koja pitam ne znaju ništa o tome neka pitaju predsednika države, pošto on kaže da sve zna.

Druga tema je vezana za spoljne poslove i pitanje upućujem premijerki i ministru inostranih poslova, a vezano je za današnju posetu predsednika države Srbije Rusiji. Prvo pitanje – zašto je ta poseta bez obaveznog protokola? Ko je dočekao predsednika države u Moskvi? S kim se video? Da li su mu ukazane uobičajene počasti koje nisu cirkus, niti rijaliti događaj, nego su obavezan deo svake zvanične posete? Da li je predsednik države Srbije u privatnoj poseti, turističkoj poseti ili u državnoj poseti Rusiji?

Drugo pitanje. Čujem da je ovo 15 sastanak predsednika Rusije i predsednika Srbije. Pitam ministra inostranih poslova i pitam ministra za privredu – koji su efekti višegodišnjih, petogodišnjih razgovora o izvozu Fijata 500 za Rusiju i države koje su nastale od bivšeg Sovjetskog Saveza, nezavisne države? Pet godina se najavljuje veliki uspeh i izvoz tog Fijata 500. Koliko sam shvatio, taj Fijat 500 prestaje da se proizvodi, pa pitam da li je prodat ijedan?

Šta je sa velikim efektima koji su isto najavljeni zadnjih nekoliko godina o ogromnom povećanju izvoza iz Srbije za Rusiju, pre svega, voća i povrća kada znamo carina i statistika kažu da je to povećanje manje od 1%, a očekivali su ogromni rezultati nakon sankcija koji su međusobno uveli EU Rusi i Rusija EU?

Treće pitanje. Toni Bler se pominje kao pregovarač u ime Srbije o budućem statusu Kosova, o budućem statusu Srbije. Moje pitanje je - po kojoj platformi Toni Bler vodi razgovore sa onima sa kojima vodi, po čijem ovlašćenju i pod kojim uslovima? Koliko i ko plaća Toniju Bleru, bivšem premijeru Velike Britanije iz vremena kada je Velika Britanija zajedno sa drugim državama NATO pakta bombardovalo Srbiju? Ko ga plaća, koju platformu zastupa, koje smernice, kome podnose izveštaje? Da li imamo informacije i o nekim drugim savetnicima bivšeg premijera Guzenbauer, Fratini i još neki? Za koliko para, čiju platformu, čije interese oni štite? Koji su efekti savetovanja koje su do sada vršili i kome podnose izveštaj? Da li je srpski parlament ili srpska javnost dovoljno važan subjekat ili subjekti da saznaju bilo šta o tome?

Poslednje pitanje postavljam predsednici Vlade i ministru za informisanje - po kom saznanju i po kom pozivu su novinari „Tanjuga“, RTS-a i nekih drugih televizija sa nacionalnom frekvencom bili prisutni na Gazivodama kada se predsednik Kosova ili tzv. Kosova „šalio“ sa bezbednošću i sa svima nama onog dana kada je glisirao po jezeru Gazivoda? Kako se desilo da „Tanjug i RTS tamo…

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đurić.

Zahvaljujem.

Naše prvo pitanje upućujemo direktorki Republičkog fonda za penzijsko-invalidsko osiguranje da nam za svo vreme važenja Zakona o privremenom uređivanju načina isplata penzija dostavi tabelarni pregled po mesecima od novembara 2014. godine zaključno sa septembrom 2018. godine: pod jedan, ukupnog iznosa penzija po rešenjima. Dakle, iznosa usklađenih penzija koje su određene rešenjima o utvrđivanju prava na penziju prema Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju. Zatim, mesečne iznose, ukupne iznose penzija u isplati, one koje su zaista isplaćivane po Zakonu o privremenom uređivanju načina isplate penzija. Treća kolona – po mesecima da bude razlika ova dva napred navedena iznosa, kako bi dobili tačan podatak o tome koliko su tačno po mesecima iznosila umanjenja penzija za svaki mesec važenja Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija, te da bi ih tog tabelarnog pregleda mogli da izvedemo koliko to vredi na današnji dan.

Drugo pitanje upućujemo predsednici Vlade, Ani Brnabić, i ministarki pravde, Neli Kuburović. Zanima nas – koliko je sudskih sporova pokrenuto na današnji dan protiv Republike Srbije pred domaćim sudovima i pred Evropskim sudom za ljudska prava zbog primene Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija i kolika je visina odštetnih zahteva i dodatno potencijalnih sudskih troškova koji bi mogli pasti na teret budžeta, odnosno građana Srbije, odnosno opet tih penzionera kojima su penzije umanjivane?

Sledeće pitanje upućujem predsednici Narodne skupštine. Naime, državni revizor je još decembra 2017. godine postavio reviziju završnog računa budžeta Republike Srbije za 2016. godinu, pa pitam – da li će i kada biti postupljeno po članu 177. Poslovnika, te ćemo završni račun budžeta analizirati u Skupštini i usvojiti u formi zakona?

Pitam ujedno i Ministarstvo finansija – šta je realizovano od preporuka koje je DRI dala u toj reviziji završnog računa budžeta Republike Srbije za 2016. godinu obzirom da je od prispeća tog revizorskog izveštaja prošlo skoro deset meseci, jer DRI je iskazala rezervu na mišljenje o završnom računu budžeta i navela je dosta materijalno krupnih primedbi? Na primer, zbirni izveštaj o nepokretnoj imovini Republike Srbije ne obuhvata podatke o imovini svih korisnika budžeta. To znači da nam je centralna evidencija imovine Republike Srbije nekompletna. Neadekvatno je uređeno ko vrši popis finansijske imovine Republike Srbije. Nije iskazana imovina u vrednosti od preko 26 milijardi. Glavna knjiga budžeta neusaglašena je pomoćnim knjigama Ministarstva privrede, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i sa podacima budžeta i u pogledu učešća Republike Srbije u kapitalu privrednih društava. Dakle, podaci gde je država Srbija vlasnik udela ili akcija u privrednim društvima. Te neusaglašenosti su vredne negde oko 9,3 milijarde dinara.

Ovo je preko 35 milijardi dinara neusaglašenih podataka. Nadalje, navedeno je da 4,7 milijardi dinara nije raspoređeno u budžet i nije iskazano kao prihod Republike Srbije. To je reda veličine iznos kvartalnih umanjivanja penzija iz protekle četiri godine.

Nadalje je navedeno da podaci o primljenim donacijama koji se vode u Upravi za trezor neobuhvataju prihode od dodatnih 4,5 milijarde dinara donacija evidentiranih kod Narode banke.

Jedna od preporuka revizora tiče se upravo uređivanja konsolidacije prihoda i primanja direktnih i indirektnih budžetskih korisnika kako bi se svaki prihodovani dinar prikazao na centralnoj krovnoj nacionalnoj republičkoj evidenciji, jer ovde pričamo o 4,5 ili 4,7 milijardi dinara neevidentiranog potencijalno neevidentiranog prihoda, to je preko 10 milijardi, da li je onda neko baratao sa preko 10 milijardi prihoda budžeta manje kada je odlučivao u kom iznosu i koliko dugo će penzije biti umanjivane da bi se uštedama nadomestio taj nedostajeći prihod koji nije evidentiran? Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Đorđe Vukadinović.

Zahvaljujem.

Moje prvo pitanje ide na adresu Ministarstva poljoprivrede i gospodina Branislava Nedimovića. Hteo sam da ga pitam i u četvrtak, ali niti sam ja stigao na red, niti je on bio prisutan. Tiče se prodaje PKB. Nekako u svim ovim političkim i ozbiljnim temama i raznih dimnih zavesa koje se, rekao bih, i tendenciono bacaju radi proizvođenja jednog političkog rijalitija u kome, hteli ne hteli, svi učestvujemo, ova važna nacionalna i državna tema prodaje PKB je nekako ostala u drugom planu.

Moje konkretno pitanje se tiče i zahtevam od ministra i ministarstva informaciju o toj prodaji, o proceni i ko je uradio procenu o neophodnosti te prodaje, zašto nije bilo šanse ili želje da se PKB spasi i zadrži jer zaista poslednji i svaki seljak u Srbiji zna da se ne prodaje njima ispred kućnog praga. PKB jeste njima ispred kućnog praga Beograda, važna u svakom pogledu i ako se kaže, kao što se čulo, u ovim bledim pokušajima da se opravda ta prodaja od strane režima, da je on upropašćen, devastiran, u dugovima i bilo je već više od pola decenije, 16 godina vremena da se to stanje popravi i da novo sposobno rukovodstvo i kombinate, odnosno kompanije i Vlada pod vođstvom SNS postave dobar menadžment i naprave dobar plan i spasu PKB.

Ovako, mislim da je šteta velika i dugoročna i bojim se ne popravljiva. Podpitanje za ovo pitanje – da li je tačno da je kupac PKB naših dragulja poljoprivrednog, agrarnog, da je to firma koja je registrovana sada nedavno u Irigu sa 100 dinara osnivačkog kapitala na jedno domaće fizičko lice?

Drugo pitanje i najvažnije pitanje, ide na adresu predsednika države, premijera i MUP-a, mada prve dve adrese uglavnom ne odgovaraju na pitanja, treće odgovara, ali uglavnom nezadovoljavajuće. Tiče se najvažnijeg državnog i nacionalnog pitanja u ovom trenutku i juče, i danas i sutra, to je KiM, i jedan važan segment unutar tog pitanja, a to je Rezolucija 1244, prema kojoj, to je moje mišljenje, naša vlast, ova aktuelna vlast, ima maćehinski odnos i kao da pokušava da samu tu rezoluciju nekako bagateliše, marginalizuje i gurne pod tepih. To se najbolje moglo videti sada, prošle nedelje na zasedanju Generalne skupštine UN, gde je naša premijerka, gospođa Ana Brnabić, uspela da u toku čitavog izlaganja ni jednom ne pomene taj najvažniji međunarodni dokument na kojem se bazira tapija, odnosno zahtevi i očekivanja Srbije u vezi za KiM.

Predsednik Vučić je više puta tako bagatelišući i usputno rekao, neadekvatno govorio o toj rezoluciji. Sa druge strane, on je danas u poseti Rusiji, pa može da proveri, iako to nije tako, ruski predstavnici, diplomatski od nižih do najviših neprestano i svaki put ističu kada govore da podržavaju sporazum i dogovor između Beograd i Prištine i uvek kažu – u skladu sa Rezolucijom 1244. Tako jasnog stava, nažalost, srpsko državno rukovodstvo nema, ni od strane ministra, a posebno od strane premijera i predsednika zemlje.

Samo kao mali podsetnik, kažem i simbolički je možda zgodno što eto baš danas, u ovom trenutku kažem, Aleksandar Vučić razgovara ili će razgovarati sa Vladimirom Putnom. Samo u roku od mesec dana ministar Sergej Lavrov je tri puta pomenuto u Savetu bezbednosti, dakle, tamo gde gospođa Brnabić nije stigla, pomenuli Rezoluciju 1244, u Sočiju Ivici Dačiću i Banja Luci sada nedavno, 21. septembra, 21. avgusta, 28. septembra, da ne pominjem Mariju Zaharovu, da ne pominjem neki drugi niže rangirane visoke funkcionere.

U odgovoru koje je Ministarstvo spoljnih poslova, uputio meni, naše Ministarstvo spoljnih poslova, kaže se da Rusija, pa se citira stav da Rusija podržava svaki dogovor Beograda i Prištine. Da, ali tu nije tačka zapeta. U nastavku se uvek kaže - u skladu sa Rezolucijom 1244.

Dakle, moje pitanje je zašto naš politički vrh i državni ignoriše, ili kao da se oseća nelagodno zbog Rezolucije 1244, nego moraju drugi da ga, odnosno da nas podsećaju na značaj te Rezolucije? Neko može reći da je to slovo na papiru, ali slovo na papiru je važno, pogotovo ako je taj papir važan međunarodni dokument, koji je uzgred budi rečeno još uvek na snazi, bez obzira na to šta su oni posle činili dobro ili loše, govorim za političke predstavnike Srbije. Hvala.