Zahvaljujem, predsednice.
Godine 2013 godine, 26. marta Zorica Jovanović iz Batočine postala je prva žena iz Srbije koja je dokazala da joj je dete 1983. godine ukradeno iz porodilišta i da je njeno dete, za koje su joj u bolnici rekli da je umrlo, zapravo živo. Tada je 26. marta 2013. godine Evropski sud za ljudska prava u Strazburu presudio da joj je povređeno pravo na porodični život, da treba da dobije određenu nadoknadu, a deo na koji se odnosi moje današnje pitanje je taj da je Evropski sud tom prilikom obavezao Srbiju da godinu dana, nakon pravosnažnosti presude, mora da usvoji zakon o nestalim bebama i uspostavi mehanizme kojima će se obezbediti obeščašćenje svakog roditelja u Srbiji, kom je dete ukradeno iz porodilišta.
Presuda je postala pravosnažna 9. septembra 2013. godine, što znači da je rok za Srbiju da usvoji ovaj zakon bio 9. septembar 2014. godine.
Danas je 2. oktobar 2018. godine, koleginice i kolege, prošlo je više od četiri godine kako je Srbija morala da usvoji zakon o nestalim bebama i četiri godine kasnije Vlada Republike Srbije nije u stanju taj zakon da predloži, a Narodna skupština Republike Srbije i vladajuća većina u njoj, nisu u stanju taj zakon da usvoje.
U međuvremenu je Savet Evrope u nekoliko desetina navrata opominjao Srbiju da ovaj zakon mora da usvoji. Samo u prethodnih godinu dana to je bilo 21. septembra 2017. godine, 7. decembra 2017. godine, 15. marta 2018. godine i poslednji put 7. juna 2018. godine. Tom prilikom je Srbija dobila rok da do 1. oktobra 2018. godine usvoji ovaj zakon, više nego četiri godine kasnije, nego što ga je morala usvojiti.
Taj rok koleginice i kolege istekao je juče. Juče je bio poslednji rok koji je Savet Evrope dao Srbiji da usvoji zakon o nestalim bebama i moje pitanje vama kao kolegama u Narodnoj skupštini je – zbog čega vi ovde sedite? Zbog čega ste se kandidovali za narodne poslanike? Da li znate da mi ovaj zakon treba da usvojimo ne zbog toga što smo u obavezi da ispunjavamo presude Evropskog suda za ljudska prava, nego zbog toga što smo u obavezi da radimo za građane Srbije?
Ja sam u ovom sazivu 22 puta predložila da se ovaj zakon usvoji. Danas ću to učiniti 23 put i neće me biti sramota da ga predlažem sve dok vas nije sramota da za njega ne glasate. U prethodnom sazivu sam 30 puta predložila da ovaj zakon bude usvojen i imam pitanje, opet za vas – u čemu je problem? zbog čega ne želite da se ovaj zakon usvoji? Zbog čega ne želite da tim ljudima kojima se desila najgora stvar, verovatno koja ikome može da se desi, pomognemo da dođu do kakve takve pravde i kakvog takvog zadovoljenja?
Mi u skupštinskoj proceduri imamo predlog zakona koji je dala Vlada da bi ispunila svoju obavezu prema Savetu Evrope, koji od marta ove godine, a bio je i u prethodnom sazivu, nikako ne dolazi na dnevni red. Razumem zbog čega ne dolazi na dnevni red, roditelji su rekli da je to uvreda za njih. LJutite se kada na društvenim mrežama ovih dana građani stavljaju spiskove poslanika koji nisu glasali za zakone koji se odnose na finansiranje lečenja u inostranstvu bolesne dece. Kažete da je to crtanje meta poslanicima na čelo, kažete da je to urušavanje institucija, da vas pitam, zar nije urušavanje institucija to što glasate na zvonce? Što čekate da predsednica Skupštine zvoni, pa da onda za nešto glasate?
Moje pitanje predsednici Gojković je zbog čega gospođo Gojković ne zvonite kada se na dnevnom redu nađe Predlog zakona o nestalim bebama i dokle imate nameru da čekate?
