Hvala predsedavajući.

Poštovani ministre Trivan sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, želim da istaknem da je Ministarstvo zdravlja u poslednjih nekoliko godina, tačnije šesta godina, u pogledu položaja obolelih od retkih bolesti, učinilo veoma bitne i vrlo važne iskorake i shodno tome su i izmene finansijskog plana RFZO-a za zdravstveno osiguranje za 2018. godinu.

Budući da kod građana i njihovih porodica vlada veliko interesovanje za ovu temu, ja ću ponoviti činjenice koje su istakle moje kolege iz SNS.

Naime, u pitanju je cifra od 500 miliona dinara, to su sva ona preneta neutrošena sredstva na dan 31.12.2017. godine za čiji iznos se uvećavaju rashodi i izdaci RFZO-a sa 3,6 na 4,1 milijardu dinara.

Prvobitno planiranih milijardu i 500 miliona dinara, sa ovih dodatih 500 miliona dinara, namenjena su za lečenje obolelih od retkih bolesti, tako da se danas oko 200 pacijenata leči od retkih bolesti.

Naime, od 2012. godine oboleli od retkih bolesti nisu ni imali mogućnost adekvatnog lečenja, što znači da 2011. godine, država je nula dinara opredelila za obolele od retkih bolesti.

Godine 2012. osam pacijenata se leči o trošku države i tom prilikom je izdvojeno 130 miliona dinara iz budžeta Ministarstva zdravlja na ime navedenih troškova. Godine 2013. obezbeđen je isti iznos sredstava za obolele od retkih bolesti. Godine 2014. sredstva za lečenje od retkih bolesti se progresivno uvećavaju iz godine u godinu.

Naime, već navedene kalendarske godine opredeljeno je 260 miliona dinara iz državnog budžeta u te svrhe. Godine 2015. investirano je 335 miliona dinara u intervencije Ministarstva zdravlja u navedene svrhe. Godine 2016. izdvojeno je 600 miliona dinara za potrebe lečenja osoba obolelih od retkih bolesti. Godine 2017. milijarda i sto miliona dinara. Godine 2018. milijarda i 500 miliona dinara i to predstavlja uvećanje od 36% u odnosu na 2017. godinu, a uz ovih 500 miliona dinara, 2 milijarde dinara, što je 13 puta uvećan iznos sredstava namenjen obolelima od retkih bolesti.

Naime, država, kao što možemo videti, ulaže velike napore kako bi se obolelima od retkih bolesti omogućilo adekvatno lečenje i primerena terapija. Radi se sistemski, kontinuirano se uvode novi inovativni lekovi na liste RFZO od kojih su mnogi namenjeni upravo osobama obolelim od retkih bolesti.

Kada govorimo o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine i protokolima koji se tiču životne sredine i prirode, ono što primarno treba istaći jeste njihova važnost i potreba da ih kao takve izdvojimo i svrstamo u kategoriju onih od egzistencijalnog značaja po čoveka i njegov ekosistem.

Današnje globalno društvo, ne samo zemlja Srbija, se suočavaju sa problemima zaštite životne sredine i ekologije. LJudska nebriga i nemarnost dovode u pitanje opstanak čitave planete jer nas priroda svakodnevno upozorava na to da treba više da vodimo računa o njoj.

Rezultat toga su negativne posledice po ekosistem i životnu sredinu. Treba da shvatimo značaj očuvanja ekosistema i životne sredine i da promenimo svoje loše navike.

Na primer, sve klimatske promene i većina prirodnih nepogoda su rezultata negativnog delovanja ljudi. Pomenuću neke od njih, efekat staklene bašte, eksploatacija prirodnih bogatstava koje su ograničene. Na primer seča hektara i hektara šuma, deponije svuda po prirodi, čime dovodimo u opasnost i biljke i životinje, a i nas same.

U svemu tome, posebno su interesantni faktori koji su u vezi sa postignućem u ekovaspitanju i obrazovanju i formiranju ekološke kulture i ekološke svesti učenika, to su porodica, dečiji vrtić, škola, fakultet, kasarna, preduzeće, društvene organizacije, itd.

Porodica je veoma značajan faktor vaspitanja mladih koja u načelu deluje pozitivno u smislu razvoja ekoloških vrednosti svojih članova. U njoj se izgrađuje formalistički odnos u ostvarivanju brige o neposrednoj okolini.

Vršnjačka grupa, takođe je uz porodicu značajan faktor društvene svesti mladih. Ona u nekim uticajima nadmašuje čak i porodicu i školu. Vršnjaci su potencijalno bliski jedan drugome, oni imaju istovetne stavove u oceni društvenog položaja njihove generacije. Potrebno je sagledati vrednosti sveta mladih, njihove potrebe i načine na koje gledaju na probleme ugrožavanja životne sredine, kako bi se i oni angažovali na zaštiti i unapređenju životne sredine.

Otuda svaka država, pa i naša, treba da afirmiše naučnu misao i vrednuje kao najviše nacionalno dobro, a naša zemlja za to poseduje i kreativne predispozicije i naučni potencijal, materijalnu bazu i sve ostale naučno-stručne osnove.

Kada govorimo o gradu Nišu, želela bih da istaknem da mi radimo programski razvoj grada i u tom kontekstu je i program - Podrška razvoju investicija u oblasti zaštite životne sredine. Naime, u pitanju je projekat „Sakupljanje i prerada otpadnih voda u gradu Nišu“. Nosilac implementacije je grad Niš, Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj i projekte. Izvori pomoći, u smislu projektno-tehničke dokumentacije su švedska Agencija za međunarodnu razvojnu saradnju, kroz program „Podrška razvoju investicija u oblasti zaštite životne sredine“, Ministarstvo poljoprivrede za zaštitu životne sredine Republike Srbije, a ukupna vrednost projekta je 805 hiljada evra i 55 miliona evra za realizaciju investicije, a očekivani rok za završetak projektno-tehničke dokumentacije je decembar 2019. godine. Ovo je primer pozitivne prakse kako razmišljamo o zaštiti životne sredine. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nenad Konstantinović.
Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Mladen Lukić.
Izvolite, kolega.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, podizanje svesti o brojnim ekološkim izazovima i potrebe očuvanja životne sredine jedan je od prioriteta na kome se mora sistematski raditi. U realizaciji tog cilja, poželjno je da svaka lokalna samouprava ima program zaštite životne sredine, sa desetogodišnjim akcionim planom za naredni period. Dokument bi predstavljao strateški okvir delovanja u oblasti upravljanja zaštite i unapređenja životne sredine. Prepoznate bi bile potrebe, definisani prioriteti za naredni period, a sve u skladu sa Nacionalnim programom zaštite životne sredine i oni bi se postupno svake godine kroz redovne programe realizovali.

Sredstva bi se obezbeđivala kroz razne fondove, koji su dostupni, pre svega, kroz finansijske linije EU, koja je veoma zainteresovana za oblast zaštite životne sredine. Potrebno je da budu obuhvaćeni faktori koji učestvuju u zaštiti životne sredine, od vazduha, zemlje, vode, prirode, prirodnih dobara, upravljanje otpadom, otpadnim vodama i svi ti elementi su neophodni za funkcionisanje i zaštitu životne sredine.

Takođe je potrebno razviti zelenu industriju, industriju reciklaže, regulisati primarnu selekciju otpada i rešiti pitanje otpadnih voda i sva ostala pitanja.

Potrebno je da lokalne samouprave podižu svest o zaštiti životne sredine, a ujedno i štednje kroz uvođenje elektronskih materijala za lokalne skupštine i razvoj elektronske uprave, kako bi došlo do stvaranja transparentne, efikasne javne uprave u službi građana i privrede, unapređene usluge koja štedi vreme i novac i građanima i privredi.

Što se tiče Bajne Bašte, opštine iz koje ja dolazim, potrebno je da u cilju iskorišćavanja potencijala koje naša opština poseduje i unapređenju zaštite životne sredine na teritoriji opštine, maksimalnom razvoju održivog turizma, da se napravi strategija razvoja turizma, na teritoriji opštine Bajna Bašta, kao polazni dokument za razvoj turizma i unapređenja upravljanja zaštitom životne sredine, kojom bi se označile sve pogodne destinacije za izgradnju potrebne turističke infrastrukture, sa posebnim osvrtom na prioritete, koji bi se bliže odredili.

Nacionalni park Tara je od izuzetnog značaja za lokalni, ekonomski i održivi razvoj cele zapadne Srbije, ali dok se ne napravi ovakav dokument i ne počne primenjivati, planiranih prihoda neće biti.

Zaštita prirode i životne sredine nije trošak, već investicija i motor lokalnog i ekonomskog razvoja kroz razvoj održivog turizma. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima koleginica LJiljana Malušić. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas ću govoriti o Predlogu odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2018. godinu.

Naime, pre svega, treba reći da država danas odvaja dve milijarde dinara za lečenje dece od retkih bolesti. Pod retkim bolestima se podrazumevaju bolesti koje nastaju otprilike na deset hiljada stanovnika petoro dece ili petoro odraslih. Na sreću, 2012. godine, kada je SNS došla na vlast, napravljen je Fond za lečenje dece od retkih bolesti.

Teško mi je da govorim o tome, jer kažu roditelji koji imaju bolesnu decu da je teže od toga kada imate bolesno dete to što nemate para da lečite tu decu. E, od 2012. godine mi imamo novac za lečenje ovakve dece. Ja se ponosim time što sam u stranci koja je osnovala ovaj fond.

Govorilo se mnogo toga negativnog o našem ministru Lončara, pa ću par rečenica samo reći. Od kako je došao na čelo ministarstva, napravio je sistem u zdravstvu, i ne samo to, napravljen je novi Klinički centar u Nišu, renovirana masa ambulanta, napravljene nove ambulante, nove stanice za prijem, apsolutno jedan bum u zdravstvu, a tek smo počeli da radimo.

Setimo se samo do 2012. godine kakvo je bilo zdravstvo, potpuno devastirano, zapušteno, prljavo, sa masom afera. Ovako se radi i ovako radi SNS sa svojim koalicionim partnerima. Ovo je odgovorna vlast, ima odgovornu socijalnu politiku.

Ono što je još jako važno i što treba istaći, da je napravljen i kol centar od ponedeljka, od 1. oktobra, ovog meseca, i svi roditelji koji imaju bolesnu decu se mogu javiti na telefone, jer automatski sva stručna lica, svi lekari se sastaju, pravi se konzilijum i ide se dalje.

Najvažnije za bolesno dete od retkih bolesti je to da treba reagovati odmah. Sada imamo pare, i to imamo deset puta više nego 2012. godine.

U ovoj godini je odvojeno dve milijarde dinara za lečenje dece od retkih bolesti i na lečenje ide oko 200 dece, za razliku od 2012. godine, kada je na lečenje išlo samo osmoro dece.

Treba istaći još da pored ovog kol centra, svaki dinar koji se uloži u ovaj fond je vrlo transparentan i sve je proverljivo. Naime, na svakih šest meseci ulazi kontrola, tako da svako ko poželi da vidi kuda ide ovaj novac, može da proveri.

Mnogo toga treba reći, od toga da je od 2013. godine, kad je bilo uloženo 235 milijardi, došli smo do cifre deset puta veće. I meni je zadovoljstvo kad mogu da roditeljima saopštim tako nešto. Postoji jedan predlog da od svake pakle cigareta jedan dinar ili od svakog popijenog piva jedan dinar ode za decu koja boluju od retkih bolesti, sva deca će biti izlečena.

Treba napomenuti da je institut „Batut“ registrovao sve bolesti. Ovih bolesti ima, nažalost, od šest do osam hiljada u svetu. Ali, bar postoji registar, tako da, brzina je tu bitna i sada mnogo brže, bolje radimo i mnogo brže lečimo decu. Svako ima svoj krst. Nadam se da će svako dete na ovoj planeti preživeti.

Hvala na pažnji. Ja ću u danu za glasanje podržati sve predloge ovih zakona. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, predložene izmene i dopune Zakona o zaštiti životne sredine su, naravno, važne, jer omogućavaju bolje iskorišćavanje IPARD fondova za fizička lica kao nosioce poljoprivrednih gazdinstava, preduzetnike, privredna društva, zemljoradničke zadruge. I, ogromne su koristi koje Republike Srbije ima korišćenjem sredstava IPARD i IPA fondova, za koje je izdvojeno do 2020. godine 160 miliona evra.

Velika sredstva su na raspolaganju, samo treba ispuniti određene uslove i uzeti ih. Zašto to ne iskoristiti? Upravo ovaj zakon nam to omogućava.

Ali, svakako, ovo je prilika i da pomenemo i druge oblasti kojima se bavi ekologija, jer naša divna planeta vapi za pomoći. Priroda nam je pružila sve i mi moramo da joj se odužimo za dobrobit budućih generacije.

Svakako može da se učini nešto za planetu zemlju, i najmanji doprinos je veliki. Mi smo mala zemlja, ali možemo učiniti nešto.

Ministarstvo životne sredine u Vladi Republike Srbije je osnovalo u stvari Vlada Republike Srbije, pod rukovodstvom Ane Brnabić, prošle godine. I, upravo shvatajući značaj ove oblasti, ne samo zbog Poglavlja 27 – pridruživanja EU, već zato što je minut do 12 da se uradi nešto za planetu zemlju, jedinu koju imamo.

Ministarstvo životne sredine je apelovalo na građane da prijavljuju bacanje smeća u prirodu, ističući da jedino zajedničkim snagama može da se zaštiti životna sredina za buduće generacije.

Jedno od prioriteta ovog ministarstva je pitanje vode i pitanje smeća. Mnogi građani i mediji su prepoznali i osudili postupak zagađivanja, na primer, životne sredine, reagujući na snimak na društvenim mrežama meštanke koja baca smeće u reku Rasinu i otkrivanjem identiteta komunalna inspekcija je podnela zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. Ovoga ima u svakoj sredini. Nebrojano divljih deponija je počišćeno, ali se stvaraju ponovo i ponovo.

Burna reakcija javnosti pokazuje posvećenost građana zaštiti prirode i podizanju ekološke svesti. Inspekcijske službe, uz savesne građane, su glavne karike u sprovođenju ovog zakona. Ovo ministarstvo radi na ozbiljnim reformama u toj oblasti.

Zavod za zaštitu prirode Srbije je 24. septembra ove godine, povodom obeležavanja „Dana bez automobila“, u okviru manifestacije „Evropska nedelja mobilnosti“, radilo edukacije o ugroženim biljnim i životinjskim vrstama u našoj zemlji za najmlađe sugrađane, da se više sazna o zaštićenim područjima i prirodnim resursima i retkostima u našoj zemlji.

Ove godine, na primer, evo, danas je 5. oktobar, od 3. do 5. oktobra se održava „Međunarodni sajam zaštite životne sredine i prirodnih resursa EcoFair“ na Beogradskom sajmu, najveći i najreprezentativniji skup ove vrste u regionu, čiji je pokrovitelj upravo Ministarstvo za zaštitu životne sredine, koji ima privredno-edukativni karakter. Posvećen je sistemima i mehanizmima zaštite životne sredine i centralne teme su – zelena ekonomija, industrija reciklaže i upravljanje otpadom. Oba programa, i izlagački i ovaj stručni, obuhvataju sve segmente zaštite životne sredine, i vazduh i vodu i prirodne resurse, lokalnu samoupravu, komunalnu opremu, nevladin sektor itd. Zato bih želela da se zahvalim svim organizacijama koje daju doprinos ovoj oblasti.

Prošle godine, na ovom istom sajmu, na primer Organizacija ORKA je organizovala radionicu pod nazivom „Ekološki kutak“, koji uključuje projekcije ekoloških filmova, obrazovanje o dobrobiti životinja, zaštiti prirode, održivoj poljoprivredi, zaštiti prirode i ostalih problema, kao što je problem napuštenih životinja. Na istom štandu svoj edukativni program su uzeli Zavod za zaštitu Srbije, Prirodnjački muzej, Javno-komunalno preduzeće „Gradska čistoća“. Znači, svi su se okupili oko jednog te istog cilja, a na inicijativu Ministarstva zaštite životne sredine.

Apelujem da se veća pažnja posveti i recikliranju svega, zbog ekologije i uštede, jer ulaganje u to se dvostruko isplati. Ovo ističem jer smatram da edukacija i podizanje svesti kod najmlađih je veoma važna. Pričale su već o tome neke moje kolege. Vaspitanje od malih nogu da volite i čuvate prirodu je važno za budućnost naše zemlje i naše planete zemlje. Zato ja apelujem prvenstveno na medije da kratkim spotovima o važnosti čuvanja i nezagađenja prirode, među silnim reklamama, podsećaju na ovo, iznova i iznova. Kolektivna svest podsećanja građana da prijavljuju bacanje otpada i brzina kažnjavanja, ovo je veoma važno – brzina kažnjavanja, za sve one kojima nije teško da odu do šume ili pored bistrog potoka, nacionalnog parka i bace đubre koje se neće hiljadama godina razgraditi.

Upravo, ova Vlada je osnovala posebno Ministarstvo životne sredine zato što shvata značaj ove oblasti i želi da ozbiljno rešava probleme.

Iz sredine iz koje ja dolazim, lokalna samouprava Mladenovac, sada za nas je veliki projekat 70 miliona dinara za prečišćavanje voda u naselju Međulužje u Mladenovcu, koje je bilo izuzetno nerazvijeno i nepokriveno kanalizacionom mrežom, ali smatramo da ovaj projekat, koji se radi posle 20-30 godina, je jedna konkretna akcija u prilog svemu ovome što pričam. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima koleginica Stanija Kompirović. Izvolite, koleginice.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, zaštita životne sredine podrazumeva skup različitih postupka i mera koji sprečavaju ugrožavanje životne sredine, s ciljem očuvanja biološke ravnoteže.

Ekološka odbrana predstavlja trajnu obavezu svih članova društva. Briga o životnoj sredini je prioritet društva od sveukupnog značaja za društvo. Zdravija životna sredina je osnov očuvanja ljudske egzistencije, zdravog razvoja društva i bitan faktor za nivo životnog stanovništva.

U svom izlaganju želim da se zadržim na sredinu iz koje ja dolazim. Opština Zubin Potok ili Ibarski Kolašin, kako se često u narodu naziva, nalazi se na severu Kosova i Metohije. Nalazi se na obroncima dveju planina – Mokre Gore i Rogozne. Teritoriju opštine preseca reka Ibar, na kojoj je izgrađeno veštačko jezero Gazivode. Zahvaljujući svojim prirodnim karakteristikama, specifičnoj geomerfološkoj graši i raznovrsnoj flori i fauni, opština Zubin Potok proglašena je prvom ekološkom opštinom u regionu.

Planina Mokra Gora izgrađena je uglavnom od krečnjačkih stena i bogata je vodom. Na Mokroj Gori nalazi se nekoliko manjih, glacijalno kraških udubljenja, suvih i periodično punjenih vodom. Najlepši estetsko-pejzažni ugođaj pruža Savino jezero, koje se nalazi oko stotinak metara dalje od Savine reke i stalno je pod vodom. NJegov gotovo pravilan, kružan oblik i znatna dubina nesumnjivo ukazuju na glacijalno poreklo. Prelepu planinsku floru dopunjuje nekoliko endemičkih vrsta od kojih se izdvajaju srpska ramonda i patuljasti bor. Pored raznovrsnog životinjskog sveta i atraktivne divljači, predstavnici faune na Mokroj Gori su veliki tetreb i mrki medved čija je brojnost u porastu.

Jezero Gazivode koje je u poslednje vreme u žiži političkih dešavanja zbog svog strateškog i hidroenergetskog značaja ima izuzetnu vrednost i zbog kvaliteta vode. Naime, voda je drugog kvaliteta, što znači da, osim za piće, može se koristiti i u druge svrhe.

Riblji fond ovog jezera je nadaleko čuven, poput smuđa sa gazivodskog jezera, šarana, pastrmke i slično. Opet, najveći reper kvaliteta vode i donekle endem je rečni rak.

Reka Ibar sa svojim pritokama takođe se može pohvaliti visokim kvalitetom vode, bogatstvom potočne pastrmke, endemskih vrsta vodozemaca koji se mogu naći u ovim vodama. Šume, proplanci, pašnjaci i livade Ibarskog Kolašina često se nastanjuju i razne vrste šumskog voća koje su, uz gljive sa ovog područja, jedan od važnih izvoznih potencijala i resursa koji se eksploatišu i čiji je izvoz u stalnom porastu i sve više cenjen na evropskom tržištu.

Kako je ovaj kraj u specifično geopolitičkim položaju, uostalom kao i za područje cele AP Kosovo i Metohija, potrebno je uložiti niz mera kako bi se zaštitili potencijali koji će u budućnosti biti okosnica privrednog razvoja i kroz razvoj aktivnog turizma. Proizvodnja zdrave hrane, sakupljanje šumskih plodova. Ovde pre svega mislim na zaustavljanje nelegalnih seča šuma, neplanskog izostavljanja divljači, skupljanja plodova. Takođe se očekuje ulaganje i pošumljavanje u obnovu posečenih šuma i zaštite voda.

Očekujem od države Srbije, Ministarstva i vodećih institucija aktivnih na ovom prostoru da uzmu učešće u unapređenju životne sredine, ali i snažnijeg upliva u sve tokove održivog razvoja i života na prostoru Kosova i Metohije. Pozvaću kolege poslanike da u danu za glasanje podržimo zakone koji se nalaze ispred nas.

Zahvaljujem.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96 Poslovnika?
Izvolite, koleginice Tepić.