Dame i gospodo narodni poslanici, bolestan kralj zdravom siromahu vidi krunu na glavi. Dakle, zdravlje nije sve, ali bez zdravlja sve je ništa, tu moramo biti pažljivi.
Kao neko ko je bio član Upravnog odbora RFZO-a, nedavno sam dao ostavku, upoznat sam sa nekim detaljima, bio sam i žrtva. Van toga, finansirao sam, a voleo bih, kaže – ruka koja daje, ne priča. Ruka koja prima treba da priča. Ali, s obzirom na količinu političkog besa koji je ovde iskazan po pitanju jedne fondacije koja je navodno apolitična, a znamo koliko jeste, jer nosilac fondacije ide na glavne odbore te partije, s obzirom na količinu besa, ja to moram da pokažem. Vrlo rado bih ukrstio svoje telefone, ovaj moj je iz maja meseca, više telefona ukrstio, znači oficijelno i privatno sam želeo da zdravlje ljudima bude sve, da zdrav siromah bude srećniji od bolesnog kralja, a da ni kralj ne bude bolestan, ali pre svega da zdravlje imaju naši radnici, naši seljaci, naše domaćice, običan narod, onaj koji se zlopati.
Onaj koji je uložio ogromnu energiju na današnji dan, da bi mu bilo bolje, doživeo je da mu novčanike i stomake prazne oni koji su punili svoje stomake i svoje račune. Upravo iz tog razloga bih želeo da sa njima ukrstim telefone. E, sad valjda imam i ja neka prava. Kao žrtva progona pre godinu i po dana, nijednog trenutka nisam rekao – ljudi, ja sam i na oficijelan i onaj drugi način pomogao. Nisam se čak ni branio. Pustio sam neviđene izlive besa, vi to, gospodine predsedavajući, svakako znate. Držane su konferencije za štampu, izmišljano je, morao je na kraju premijer da me brani, čak i neke kolege ili koleginice odavde su se unapred ogradili, a da ništa nisam bio uradio, oni su bili upoznati. Toliki je taj izliv besa političkog bio prema meni. Sada je taj izliv besa prema ministru. Ja to jednostavno ne mogu da dopustim, bez obzira što nisam njegov advokat.
Bio sam član Upravnog odbora RFZO-a, paralelno sa tim finansirao, recimo, Blicovu fondaciju, fondaciju raško-prizrensku, fondaciju glumca o kome se govorilo, fondaciju Šapića, fondaciju Unicefa, za decu itd. U svakoj prilici valja pustiti dve poruke. Ali, kada država jednoj privatnoj fondaciji da 250.000 evra, to je javni novac, a čak i ovaj koji mi puštamo SMS porukama je na neki način javni. Gospođa Radeta će to svakako bolje objasniti od mene.
Narod ima pravo da zna gde mu je novac otišao. Ako je neko bio human i od svoje male plate i od svoje male penzije od 14.000 dinara ili moj otac od 11.000 dinara, ako je bio human i izdvojio 200 dinara, onda on ima pravo da zna gde je tih njegovih 200 dinara otišlo i državni organi to treba da mu omoguće. Dopalo se to meni ili ovim drugima preko ili ne, narod ima pravo da zna gde je taj njegov novac otišao, a ja ću vam reći da su najhumaniji oni koji nemaju ni dovoljno za sebe. Nekad su spremni i poslednju paru da odvoje da bi pomogli nekom za zdravlje, kaže – za zdravlje se valja dati. Mnogi koji nemaju mobilne telefone daju svojim komšijama koje imaju 200 dinara da to uplate. Mi njima dugujemo istinu i samo istinu. Državni organi moraju da utvrde kako se taj novac troši, bilo da se radi o RFZO-u…
Kada sam ja izneo činjenicu, verovali ili ne, napao me Poverenik za informacije od javnog značaja, napao me zbog toga što sam izneo informacije koje su od javnog značaja. Ali, ove informacije su od javnog značaja i narod, ponavljam, to treba da zna. Ne volim da se oko toga politizira, ali s obzirom na uzrok ove bolesti ovde u Skupštini, ona određuje terapiju.
Kao član Upravnog odbora RFZO-a, moram da pročitam sledeće podatke. Godine 2010. lečeno je, govorim o RFZO-u, a ne o Budžetskom fondu, ovo govorim pod punom odgovornošću, kao i ranije, 40 dece, na vlasti su bile ove galamdžije, 40 dece je lečeno. Godine 2012. lečeno je 45 dece, odraslih gotovo 300, 289. Znači, na jedno dete, lečeno je sedam odraslih, ali samo 45 dece. Ja sam krajem 2013. godine ušao u RFZO. Godine 2014. lečeno je 120 dece, a 223 odraslih, znači, nije više 1:5, nego 1:2. Godine 2015. o trošku RFZO-a, ne govorim o Budžetskom fondu, koji se u međuvremenu osniva, lečeno je 306 dece, a 179 odraslih, 306 dece, sedam puta više nego što su oni, i odnos odraslih i dece debelo je bio u korist dece. Godine 2016. lečeno je 563 dece, 110 odraslih, 5,5:1, sasvim obrnuto, s tim što je lečeno 12 puta više dece nego 2012. godine i 14 puta više nego 2010. godine. Godine 2017. lečeno je 600 dece. Država je za to dala, ako je trebalo dala bi i više, 2.187.613.084 dinara.
Dragi građani, ja sam vam podneo izveštaj. Ovaj izveštaj ide meni na dušu ako nije tačan. Možete i da proverite. Može i ovaj zaverenik, Poverenik to da proveri. Nadam se da mi zbog ovog ponovo neće podneti krivičnu prijavu. Vi imate pravo da znate gde ide vaš novac.
Sada kad treba utvrditi da li su neke privatne fondacije, ne daj bože, zloupotrebile određena sredstva, ne želim unapred u to da sumnjam, ja bih voleo da budu najčistije, ali ako su građani bili humani i od plata i penzija od 13.000, 14.000, od 10.600 odvajali po 200 dinara, njima treba omogućiti potpuni uvid, jer izgleda da oni koji su prikupljali novac to nisu radili besplatno, već su to naplaćivali. Dragi građani, to je nepravda do neba, vi izdvajate od to malo vaših para, izdvajate par evra i svaki mesec to radite, a oni koji prikupljaju sredstva to neće da rade besplatno, ne treba ništa da plate, treba da uvaže svoj rad. Vi ste dali novac, a oni koji prikupljaju taj novac treba da rade to besplatno. Očigledno je da nisu. Izgleda da su se pojavljivali i neki procenti, ja ne želim u to da sumnjam, ali državni organi to treba da provere. Na kraju se pojavio vlasnik kockarnice kome je pozajmljeno 15,5 miliona, po vlastitom priznanju te fondacije, zato o tome mogu da govorim.
Po podacima koje imamo, vraćeno je 10 za 14 meseci što znači da u tih 14 meseci izgleda da nije bilo potrebe, a verujem da jeste, voleo bih da nije bilo potreba za bolesnu decu, ali građani koji su dali novac su morali biti upozoreni - pre nego što vaš novac dođe do bolesne dece on će se obrnuti, da bi se zaradilo, kod vlasnika kockarnica, u fondu koji je, čini mi se, slovenački. To je bilo pošteno da se građanima kaže.
Znači, prilika da im se pošteno kaže je propuštena, ali prilika da se pošteno sve ispita još uvek traje i neka državni organi koji su dali 250.000 evra provere i taj novac, ali i novac koji je išao sms porukama i na razne druge načine prilagan.
Tako i naši poznati sportisti, koji su dali ogroman novac koji su zaradili, zaradili pošteno u inostranstvu, za razliku od nekih koji su ovde zaradili na kontu 5. oktobra, milione, kamione, avione. Oni su svojim nogama, svojim telom zaradili taj novac i oni imaju pravo na istinu, da se vidi da li je to pošteno trošeno.
Političari mogu da se obračunavaju oko toga, ali dajte da utvrdimo samo istinu zato što sam ja bio žrtva jedne neistine i zato insistiram i zato ništa loše neću da kažem o onome ko mi je vređao mrtvu majku, onaj ko je zapišavao naše grobove. Neću ništa loše da kažem u smislu ove fondacije. Želim da mu ona bude najčistija, i ta i ona druga i da imaju potpuno poverenje građana.
I, samo da vam kažem, svi zahtevi koji su došli u RFZO su odobreni, sem onih koji su išli na Budžetski fond. Ako neko ne podnese zahtev, RFZO ne sme da da novac, jer on mora da ide po zahtevu i nalazu lekara. To rade tamo komisije, a Upravni odbor samo odobrava sredstva i uvek smo ga odobravali sa radošću, želeći da se pomogne svakom detetu i svakom onome kome se u inostranstvu trebala ukazati pomoć.
S tim u vezi i ministarstvo nam nije pravilo problem. Fond je nezavistan. Mi smo zanovili mnogo ugovora sa kućama u inostranstvu. Umesto nekoliko njih, na desetine je bilo ugovora i reći ću vam, prosečno lečenje pacijenta u inostranstvu je 8.000 evra i sve je transparentno. Možete da proverite. Sve je fakturisano, sve je podležno kontroli.
Izgleda da lečenje iz ovih privatnih fondacija košta daleko više, ali, opet, ne želim da sumnjam da je to zloupotrebljeno, ali su državni organi ti koji moraju da utvrde istinu i da obnove poverenje i u RFZO i u ministarstvo i u zdravstveni sistem i u te fondacije za koje ljudi imaju pravo da ih osnuju, ali, naravno da moraju da posluju u skladu sa pravilima i sve mora da bude pošteno i transparentno.
Što se zaštite životne sredine tiče, ja želim da štitimo vazduh pre nego što ga ugledamo. To piše na jednom semaforu. To sam zapamtio. Jako lepa poruka. Moramo da ispitamo, ministre, sve reciklere i da vidimo parametre na koji način oni naplaćuju, odnosno fakturišu vama određenu količinu recikliranog otpada, da vidimo da li je ta pur pena dovoljan dokaz, da li neki recikleri iz Pančeva veoma lepo žive i da li je to sve transparentno i pošteno.
Nismo mi njima naručili radove, mi njima dajemo subvencije, kao što dajemo poljoprivrednicima. Moramo da ispitamo kako su ovim milioneri petooktobarski, kojima se pridružio i neki tamo ljotić, dakle, da vidimo kako su ovi milioneri dozvolili da se izgradi fabrika za reciklažu olovnih akumulatora na vodozahvatu Inđija sa upojnim kanalom iznad vodozahvata odakle se vodom snabdeva na desetine hiljada ljudi, da vidimo koliko gospodin koji je ovde imao mnogo prigovora, koliko on ima sukoba interesa jer je radio u Boru, ima niz ovih otpada, ili kako se to zove, za prikupljanje sekundarnih sirovina.
Moramo sve pažljivo da proverimo, ali reciklere, takođe, treba proveriti. Oni treba da štite životnu sredinu i da nam pomognu da ono što zagađuje životnu sredinu njima bude prihod, ali da i državi ne bude prevelik rashod. Da vidimo sa „Energo Zelenom“ za preradu klaničnog otpada. Zašto su nas ovi petoopktobarski milioneri doveli u poziciju i onaj što je u Beti sad, što je bio ambasador u Belgiji, svedočio protiv naše zemlje? Zašto smo došli u priliku da vodimo spor od 130 miliona evra? Zato što su oni na brzinu gradili fabriku za preradu klaničnog otpada . Zahvaljujem.
