Hvala, ministre.
Reč ima Vjerica Radeta.

Uradite to u Lapovu ponovo i neka urade kako Bog zapoveda.

To što vi imate problem sa brojem inspektora, taj problem morate da rešite, to govorimo svakom ministru. Inspekcije moraju da funkcionišu i ne može na tome da se štedi. To što je zabranjeno zapošljavanje, još uvek, u državnim organima, to nije opravdanje. Onda se nekako reorganizujete u okviru ministarstva ili kako god.

Zapitali ste se da li su nacionalni parkovi zaista nacionalni parkovi? Pa, nisu, naravno da nisu. Kako koji. Evo, npr, da li znate da je u Vrnjačkoj Banji, u onom divnom vrnjačkom parku, jednom privatniku uz neki objekat od ne znam koliko desetak ili dvadeset kvadrata, u sred parka Vrnjačke Banje prodato 7 ha zemljišta, u sred parka? Ne postoji toliko čvrst ugovor da ga ne treba raskidati. Ali, evo, ovo vi kao čujete prvi put, a ja ovo govorim ovde drugi put.

Dakle, morate malo da pratite, da osluškujete. Mi vam nikada nećemo pisati anonimne prijave. Mi srpski radikali stojimo iza onoga što kažemo i nemamo nikakav problem ni da li će neko da nam preti, ni da li će neko da nam zameri. Ne lažemo, iznosimo istinu i uvek branimo interese građana.

Jeste zaštita životne sredine važna. Ali, evo, sada bih vas pitala – da li vam je možda Ana Brnabić ili Nedimović, da li su vam preneli da je Ana Brnabić ovde obećala, kada smo joj skrenuli pažnju, recimo, da se uopšte ne vrši kontrola pijaće vode u seoskim bunarima? Zamislite koliko dece pije tu vodu, koliko ljudi pije tu vodu. Koleginice mašu glavom potvrdno. Naravno. Tada je Ana Brnabić obećala, Nedimović je bio ministar, jer je to bilo u okviru njegovog ministarstva, da će hitno preduzeti mere da se nešto po tome uradi. Očigledno vam nije prenela da vam je i to jedna od obaveza, mada to treba da znate i sami.

Hvala.
Reč ima doc. dr Mihailo Jokić.

Želeo sam, u kontekstu ovih problema, da kažem ministru da je vrlo bitno da, pre svega, njegova inspekcija savlada jedan problem, a taj se problem zove odgovor na pitanja i probleme koje građani postavljaju u pisanoj formi. Znači, svaki pisani podnesak inspekciji zahteva odgovor, bez obzira koliko je smislen ili besmislen. E, to je ono što ne funkcioniše u mnogim gradovima i opštinama, a to je, pre svega, vaš zadatak, odnosno vaša naredba, vaša obaveza koja mora biti postavljena pred sve opštine i sve inspekcije po opštinama i po gradovima. Hvala.

Hvala.
Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, sada određujem pauzu u trajanju od jednog časa.
Sa radom nastavljamo u 15,00 časova. Hvala.
(Posle pauze.)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa daljim radom.
Na član 1. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Vjerica Radeta, Branislav Mihajlović, Srđan Nogo i zajedno Aleksandra Čabraja, Marinika Tepić, Sonja Pavlović i Jovan Jovanović.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Srđan Nogo. Izvolite.

Mislim da je ovde suština zašto se donosi ovaj zakon. Naime, mi smo do sada imali da je izuzetak da se po konkursu sredstva iz Zelenog fonda mogu dodeljivati isključivo ukoliko se finansiraju interventne mere u vanrednim okolnostima, zagađenje životne sredine, rekultivacije i sanacije zagađenog prostora. Međutim, mi sada uvodimo da se kao izuzetak od javnog konkursa za dobijanje sredstava iz Zelenog fonda uvodi i ova tačka da su u pitanju projekti koji se sufinasiraju iz fondova EU ili međunarodnih fondova.

Mislim da je to problematično i da to otvara mogućnost za korupciju i za zloupotrebe, pogotovo imajući u vidu da je dosadašnja praksa pokazala da ljudi, koji imaju finansije i kapital, nisu prezali da resurse koje dobijaju iz javnih fondova beskrupulozno koriste za sopstvene interese, ne vodeći računa ni o životnoj sredini, ni o potrebama ljudi. O tome sam već govorio tokom dana.

Sada ćete vi reći da se to radi zbog IPARD fondova, mada se to u ovom članu nigde ne pominje. Reći ćete da je to potrebno zbog građana, jer ne može da stigne kontrola. To ste govorili u četvrtak. Reći ćete da već EU propisuje određene kontrole. Pitao bih vas – da li zaista mislite da i u Briselu i u EU nema korupcije i kriminala? Ko je ubio ovu bugarsku novinarku, to je aktuelni slučaj u našem komšiluku, Makarovu koja je istraživala upravo korupcije i zloupotrebe fondova EU? Neko je nju brutalno ubio.

Podsetiću vas, od 2000. godine do danas, znači od vlade Zorana Đinđića, pa do današnjih vlasti, sve donacije koje su dolazile u ovu zemlju, koliki se procenat vraćao onima koji doniraju. Znači, EU ili stranci sve što nam daju, od 15 do 30% smo morali u kešu da im vratimo od svih tih donacija. To je bio njihov tal, njihova korupcija. Svaki kredit koji povučemo za neke infrastrukturne projekte, pošto nam ne veruju, ne dajemo dovoljno, isključivi su uslovi da njihove firme budu izvođači, a naše firme koje zaista sprovode te poslove rade kao podizvođači. Znači da ono što uzme izvođač ustvari je tal i porez ili kako god hoćete onoga ko vam je odobrio kredit.

Znači, mi imamo već jednu praksu da itekako i birokrate iz EU znaju da ta sredstva zloupotrebljavaju i gde će ih zloupotrebljavati lakše nego kroz Srbiju. Mnogo je veća mogućnost, znači, za njihovu zaradu, jer je manja kontrola, nisu pod lupom sopstvene javnosti, sopstvenih zemalja da to rade kroz zemlju kao što je Srbija.

Vratio bih se, jer nema, nažalost, tu klona Aleksandra Martinovića, gospodina Orlića, da se vratim na onu diskusiju o imenu koje ovde povezuje mini hidroelektrane, generalno, svi projekti koji se tiču energetike, IT i ostaloga, to je Nenad Kovač i on se čudio kako 2010. godine, Nikola Petrović i Nenad Kovač, kakve to veze ima sa SNS. Itekako ima veze kakve su dozvole dobijane zato što je gospodin Kovač onaj koji povezuje i spaja upravo prethodnu i sadašnju vlast. On j spona između Đilasa i Vučića. Ne sme niko da pomene ime Nenada Kovača u ovoj Skupštini, i to gospodin ministar zna. Zato je nemoguće izboriti se protiv mini hidroelektrana i upravo su lica, kao što je Kovač, lica koja će da profitiraju iz ovakvog člana.

U sledećem članu gde pominjemo IPARD fondove, pa nije to rađeno za obična poljoprivredna gazdinstva, nego vi namerno stavljate tu mogućnost. Rekli ste u četvrtak da će to moći da koriste i privredna društva, odnosno preduzeća koja se već bave poljoprivredom. Da li se to radi za novog vlasnika PKB ili za nemački „Tenis“? Oni itekako mogu da budu pod kontrolom, itekako bi mogli da zadovolje uslove našeg javnog konkursa, pored konkursa koji propisuju ti međunarodni donatori tih sredstava, odnosno ti sufinasijeri tih sredstava. Znači, ovaj član direktno omogućava korupciju. Ova zemlja ima ozbiljnih problema sa korupcijom i sa zloupotrebom sredstava, da li su iz našeg budžeta, da li su iz međunarodnih budžeta. I sama EU i sama ta Evropa nije uopšte imuna na korupciju i na kriminal.

Opet ponavljam primer gospođe Makarove, novinarke, gospođice, koja je ubijena u Bugarskoj, a, Bogu hvala, nažalost, u ovoj zemlji niko nije odgovarao.

Zahvaljujem.
Potrošili ste vreme, kolega.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Ministar Trivan kada govori o ovom Predlogu zakona voli da kaže da ovo nema veze sa politikom, da je to nešto, ne znam ni ja, kao da su vanzemaljci pisali ovaj zakon. Dakle, ministre, sve što dolazi iz Vlade Republike Srbije ima veze sa politikom.

Kako konkretno ovaj zakon, da ga skraćeno nazovemo o ekologiji, ima veze sa politikom? Tako što vi ovaj zakon menjate po nalogu EU. Znači, vaše opredeljenje da Srbija ide tim, što se tiče nas srpskih radikala, pogubnim putem ka EU je dovoljno politika. Gde će više od toga?

Ono što mislimo generalno da nije dobro u ovom zakonu i zato smo i predložili da se član 1. briše, da zapravo ne bi trebalo uopšte raspravljati o ovom zakonu, što je EU pre nego što smo se mi približili njoj zapravo od Srbije napravila jednu veliku deponiju, i to je činjenica.

Sami znate, često govorite u medijima gde sve postoje neke divlje deponije, gde su neki nedozvoljeni otrovi, itd, i kad pogledate odakle to dolazi, to dolazi ili iz tih pogona, nekih fabrika EU ili iz tih skladišta koje su oni dobili, poput onog u Lapovu, a ima i na drugim mestima ili iz tih, što je sad nedavno ovde legalizovano da nekoliko opština mogu zajednički da zaključe ugovor, pa da prave neku regionalnu ili interopštinsku, kako bih je nazvala, deponiju. Ništa to nije dobro. Može to biti onako da je možda čak i dobro zamišljeno, ali suštinski takve stvari ne mogu da se rade.

Pričali smo u prethodnom delu o korumpiranosti inspektora i nedovoljnom broju inspektora i o korumpiranosti ljudi i u Ministarstvu i u lokalnim samoupravama, jer svi su povezani u tom lancu. Zamislite onda sada kada tri opštine na jednom mestu prave neku deponiju, ko će tek tu pohvatati ko je odgovoran za nešto što predstavlja problem.

Ono što mi želimo da znamo, ministre, je kako će se trošiti ta sredstva iz IPARD fondova? Da li će se trošiti da se mi, da se Srbija i dalje zagađuje ili će se trošiti da se reše problemi koji su do sada evidentni i evidentirani?

Ono što, takođe, tražimo od vas jeste da se pregledaju svi ugovori koji su zaključeni pre nego što ste, pa nije važno da li vi lično došli u Ministarstvo, nego, recimo, što je ovaj režim preuzeo brigu o tom resoru, pa da se vidi i da obavestite Narodnu skupštinu o tome koji su to eventualno sumnjivi ugovori, koji se ugovori ne sprovode onako kako je ugovoreno, gde se zloupotrebljava to od strane lokalne samouprave, a gde od nekog, od strane vaših ministara i o tome treba da obavestite Narodnu skupštinu, da vam damo saglasnost da raskidate sve takve ugovore, da podnosite krivične prijave protiv svakog zagađivača čovekove okoline, da tražite raskid ugovora sa nekim pogonom koji je došao da zagađuje Srbiju.

Dakle, ima puno posla i mi samo tražimo da se taj posao radi u interesu građana Srbije i države Srbije. Ne interesuju nas interesi EU. Ne interesuju nas interesi okolnih država, već isključivo interes države Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima koleginica Sonja Pavlović. Izvolite.