Dakle, mi kao SPS, sam ministar, a siguran sam i Vlada Republike Srbije idu ka jednom cilju da se institucionalizuje samostalni zeleni fond i da sva sredstva koja treba da budu namenjena idu upravo samo za zaštitu životne sredine i to je imperativ.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Gospodin Martinović je u jednom od svojih obraćanja napravio dobru opservaciju Boška Obradovića u odnosu na njegovu ljotićevsku biografiju i ono što on zaista jeste u svojoj nazovi politici bio i ostao, ali je napravio samo jedan propust i zbog toga sam se ja i javila, kada je rekao da, evo, upozorava kolege iz SRS da mogu da poslušaju to što on govori, da bi, eventualno, to koristili ako bude potrebe za tim.

Ja samo želim radi javnosti i radi istine da podsetim da je dr Vojislav Šešelj prvi u Srbiji razobličio Boška Obradovića kao ljotićevca. Prvi je izneo činjenice i, naravno, sve ovo što je Boško Obradović objavljivao u „Novoj iskri“ i njegov stav u odnosu na postojanje političkih partija, na faktičko ukidanje demokratije, ukidanje izbora, to je ono za šta se Boško Obradović zalagao u onom periodu dok je nosio to odelo od pedesetak evra. U međuvremenu se promenio, da li to ide uz ta skupa odela, ali ljotićevsko u njemu je ostalo i to jednostavno ne može da se promeni i on se nikada nije ni odrekao ljotićevštine, tako da pokušava nekad kroz neke replike da se predstavi kao nešto drugačije, ne znam jedino kako će od ovog NATO lobiste, otvorenog NATO lobiste, Vuka Jeremića, da prođe i kao ljotićevac, mada, svašta oni mogu tu da izmešaju.

Samo da podsetim, dozvolite da završim, ova današnja rasprava je zapravo počela frustracijom Boška Obradovića zato što je već više od dve godine narodni poslanik, a nije naučio da piše amandmane. Amandmani su mu odbijeni i onda je on krenuo u neku sasvim drugu priču. Hvala.

(Boško Obradović: Replika.)

Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo rad, dozvolite mi da u vaše i u svoje ime pozdravim delegaciju Parlamenta Gvinije Bisao, koji borave u zvaničnoj poseti Republici Srbiji.
Molim vas da jednim aplauzom pozdravimo cenjene goste.
Nastavljamo sa daljim radom.
Pravo na repliku, narodni poslanik Boško Obradović. Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Naime, mogu da razumem da SRS, s obzirom da ne sme da napadne Aleksandra Vučića, već dve i po godine ovde javno u Narodnoj skupštini Republike Srbije napada kolege iz opozicije, ako su uopšte opozicija, s obzirom da očito imaju direktan dogovor o ne napadanju sa Aleksandrom Vučićem lično i da priroda odnosa između Vojislava Šešelja i Aleksandra Vučića očito ima određenu novčanu nadoknadu za ćutanje SRS i njenih poslanika ovde u Domu Narodne skupštine, jer za dve i po godine se ne sećam da je ikada neko iz SRS ovde javno prozvao Aleksandra Vučića za izdaju Kosova i Metohije, za uništavanje ove države ili za bilo koju drugu stvar koja je loše urađena od strane Aleksandra Vučića.

Dakle, gromoglasno ćutanje SRS već dve i po godine da ne sme da se pomene ime Aleksandra Vučića u Narodnoj skupštini Republike Srbije. E, onda mi vi recite kakva ste vi to opozicija ako ne smete da napadate najvažniju i najjaču političku figuru u Srbiji. Lako je napadati Boška Obradovića, to je veliko junaštvo SRS. Hajdemo, gospođo Radeta, da pomenemo Aleksandra Vučića, njegovog brata, njegove kumove, njihov lopovluk, njihov kriminal, i sve ono što rade u ovoj državi. Ćutite gospođo Radeta i ćutite srpski radikali slušajući i verno služeći Vojislavu Šešelju i Aleksandru Vučiću.

(Poslanici SRS konstantno dobacuju.)

Dakle, nije korektno, nije principijelno, licemerno je napadati kolege iz opozicije, ako ste uopšte opozicija. Ako ste tako jaki, napadnite Aleksandra Vučića, progovorite istinu o ovoj vlasti ako je to već toliko jaka hrabrost sa vaše strane. Lako je napadati Boška Obradovića. Napadnite jednom za ove dve i po godine Aleksandra Vučića. Evo, i sada ne mogu da govorim od predstavnika SRS, jer ne sme da se napada njihov šef Aleksandar Vučić.

Kolega Filipoviću! Molim kolege da se umire.
Po Poslovniku, narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo, čuli ste od gospodina koordinatora šta je suština njihovog shvatanja politike.

Molim vas, recite član koji je povređen?

Član 107. – povreda dostojanstva Narodne skupštine.
Dakle, sad ste mogli da čujete od gospodina koordinatora kako oni zamišljaju političko delovanje i šta za njih predstavlja pojam opozicije. Kaže, morate da spominjete Aleksandra Vučića, morate da spominjete njegovog brata, morate da mu razapinjete na krst decu, oca, majku, njegovu porodicu, e onda ste prava opozicija, time dokazujete svoje opoziciono delovanje. To je sramota. To je bruka i sramota. Ne znam da li se kolege sa ove druge strane koje se predstavljaju kao demokrate, kao evropejci, slažu sa takvom definicijom opozicije i sa takvom definicijom politike, da se opozicija u Srbiji samo ako udarate po Vučiću, po njegovom bratu, po njegovom sinu, po ocu, po majci i tako dalje. Oni to uporno rade.
Molim vas, gospodine Arsiću, mi smo ovde politički rivali, ali ja nisam politički rival sa ocem gospodina koordinatora, ni sa ocem Vuka Jeremića, ni sa bilo čijim bratom, ni sa bilo čijom suprugom, ni sa bilo čijim detetom. Znači, ja sam politički rival i svi smo mi ovde politički rivali sa kolegama koji sede u Narodnoj skupštini. Ja vas molim…
(Miljan Damjanović: Sedi bre Martinoviću, ne pričaj više.)

Kolega Damjanoviću, hoćete da pustite da kolega Martinović završi?