Zahvaljujem predsedavajući.

Gospodine ministre sa saradnicima, sredstva iz IPARD fondova su namenjena registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima koja posluju u okviru sektora proizvodnje mleka, mesa, voća i povrća i sektora ostalih useva koja ispunjavaju konkursne uslove domaće i međunarodne standarde. Osim poljoprivrednih gazdinstava, pravo na korišćenje sredstava iz IPARD fondova imaju i preduzetnici, privredna društva i zemljoradničke zadruge.

Međutim, IPARD programi imaju za cilj pre svega da uspostave istitucionalne strukture i na svojevrstan način pripreme nas i osposobe za korišćenje mnogo značajnijih sredstava iz fondova zajedničke poljoprivredne politike EU i uvedu nas u ovom pretpristupnom periodu u mnogo stroža pravila koja važe za članice EU, a sa kojima se sada susreću i moraju da se pridržavaju potencijalni korisnici sredstava.

Upravo na taj način IPARD program ostvaruje svoj primarni cilj, a to je pomoć poljoprivrednicima i proizvođačima hrane da se pripreme za žestoku konkurenciju kada Srbija uđe u EU. Konkurencija na evropskom tržištu poljoprivrednih proizvoda i hrane će biti velika, ali naša prednost će biti u tome što raspolažemo zdravim poljoprivrednim proizvodima, hranom, mlekom i mesom, voćem i povrćem, sve dok ih kao takve sačuvamo od ekoloških zagađenja i sve dok imamo zdravu životnu sredinu.

Želim da istaknem značaj pravilne i kvalitetne kontrole korisnika sredstava, bez koje čitav projekat gubi smisao. Kontrola mora biti višestruka, od tzv. nulte kontrole u fazi odobravanja korišćenja sredstava, preko drugih kontrola, u fazi isplate sredstava, pa sve do poslednje kontrole koja bi se bavila i obavljala posle realizovane investicije i posle isplaćenih sredstava korisniku, a ona ima za cilj da utvrdi da li je investicija održana i da li su dostignuti zahtevani standardi EU na kraju investicije.

Kontrole mogu biti i vanredne, u zavisnosti od okolnosti. Mi iz SNS na čijem čelu je predsednik Aleksandar Vučić, smatramo da je uspostavljanje visokog stepena kontrola korišćenja sredstava iz IPARD programa nužan preduslov da taj projekat bude uspešan. Hvala.

Hvala.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Dubravka Filipovski.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Savkić.
Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine koji glasi – Odredbama ovog zakona podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na očuvanje ekološke svesti.

Pregovarački proces sa EU se sastoji od 35 poglavlja, a 27 poglavlje se odnosi na zaštitu životne sredine i predstavlja jedno od najkompleksnijih poglavlja. Obaveza Republike Srbije kao zemlje kandidata za članstvo je usvajanje pravnih tekovina EU u ovoj oblasti. To znači da se sve sektorske politike i sve oblasti rada moraju uskladiti sa principima zaštite životne sredine.

Član 2. Predloga o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine predviđa da se sredstva Zelenog fonda za finansiranje zaštite i unapređenje životne sredine mogu izuzetno, bez javnog konkursa dodeljivati i u svrhu pripreme i sufinansiranja projekata koji se finansiraju iz pretpristupne pomoći EU, kao i za sufinansiranje projekata koji se finansiraju iz međunarodne razvojne pomoći i drugih izvora.

Ukoliko želimo da participiramo i povlačimo sredstva iz evropskih fondova koji su dostupni Republici Srbiji, moramo da budemo spremni da i sami finansiramo deo tih troškova, kao i da sistem kofinansiranja učinimo celovitim.

Trenutna pleksa finansiranja zaštite životne sredine ne može da osigura dugoročne potrebe i zbog toga su neophodne korenite promene u ovoj oblasti, a to će sve rezultirati boljim, kvalitetnijim i dužim životnim vekom naših građana.

Predloženim izmenama i dopunama se u velikoj meri olakšava i pojednostavljuje pristup pomenutim fondovima, što dalje ima dugoročan efekat za zaštitu životne sredine i na podizanje ekološke svesti, ali i na sveukupni razvoj Republike Srbije. Smatram da to mora biti izričito naglašeno u članu 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o životnoj sredini. Hvala.

Hvala.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Ognjen Pantović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Olivera Ognjanović.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, činjenica je da član 2. Predloga izmena i dopuna Zakona o zaštiti životne sredine upravo govori o korišćenju sredstava Zelenog fonda Republike Srbije, a upoznati smo da ovi konkursi podstiču obrazovne, istraživačke, razvojne studije, odnosno unapređenje i zaštitu životne sredine. Samim tim direktno utiču na očuvanje prirode i sveukupnog razvoja Republike Srbije.

Konkursi koji omogućavaju korišćenje sredstava Zelenog fonda Republike Srbije podržavaju čitav niz različitih infrastrukturnih projekata od upravljanja otpadom do uklanjanja divljih deponija, odnosno čišćenje. Takođe omogućavaju jedinicama lokalnih samouprava da konkurišu projektima koji se odnose na pošumljavanje zemljišta, što opet znači očuvanje prirode i podizanje životnog standarda.

Decenije iza nas ostavile su veliki broj fabrika opustošenih i u rasulu koje sada predstavljaju ništa drugo do komunalni otpad. Međutim, ova Vlada odgovorno izrađuje projekte i rešava probleme privlačenjem stranih investicija, gde se u narednim godinama može očekivati i više milijardi direktnih stranih investicija u oblasti zaštite životne sredine, u šta spadaju izgradnja infrastrukturnih objekata za upravljanje otpadom, pročišćenje otpadnih voda, smanjenje industrijskog zagađenja i zagađenja vazduha.

Kod mene u opštini Grocka se nalazi deponija Vinča, neiskorišćeni energetski potencijal, jer ceo svet otpad koristi za reciklažu i stvaranje energije. U svetu otpad košta. Deponija Vinča je veliki ekološki problem u samoj blizini Beograda na desnoj obali Dunava i zato je urgentno i apelujem da se što pre postigne planirani cilj izgradnje postrojenja za reciklažu otpada i postrojenja za proizvodnju električne toplotne energije i otpada, što doprinosi razvoju i očuvanju prirode. Zahvaljujem.

Hvala.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Petković.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Drecun.
Da li neko želi reč?(Ne)
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Milena Turk.
Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na član 2. Zakona o zaštiti životne sredine, kako bi se dodatno precizirao ovaj član i poseban akcenat stavio na očuvanje ekološkog nasleđa.

Obzirom da se i član 2. Zakona o zaštiti životne sredine bavi upravo Zelenim fondom i pojednostavljivanjem i olakšavanjem procedura za korišćenje ovih sredstava, a radi se, naravno, o pripremi i realizaciji projekata u oblasti zaštite životne sredine za koje konkurišemo kod pretpristupnih fondova EU, smatram da bi ovaj član trebalo proširiti jednim ovakvim stavom koji se odnosi upravo na ekološko nasleđe.

Važno je da na ovaj način obezbedimo jedan stabilan i predvidiv sistem finansiranja i da obezbedimo efikasno planiranje i korišćenje javnih sredstava za ovu namenu. Pred nama su brojni zadaci i izazovi. Važno je da se tokom ovog procesa mi ugledamo na zemlje koje prednjače u ovoj oblasti i da poslušamo njihova iskustva kako bismo, s jedne strane, izbegli greške, potencijalne greške, u svom planiranju, s druge strane kako bismo u što većem obimu iskoristili sredstva koja su nam na raspolaganju.

Za nas je važno da definišemo probleme, da osmislimo rešenja, pripremimo projekte, ali isto tako da obezbedimo finansijsku konstrukciju i da predvidimo rokove, realne rokove, u kojima ćemo postići sve što smo isplanirali. Već smo nekoliko puta istakli u raspravi da mi ovom procesu nismo pristupili ni zbog EU, ni zbog pregovora, niti zbog toga što je neko od nas to zahtevao. Našoj zemlji je potreban ovaj proces i mi to činimo zato što smo mi ovu zemlju pozajmili od naših potomaka i dužni smo da se sa pažnjom prema njoj ophodimo.

Na ovaj način moramo intenzivno razmišljati i delovati u svim segmentima kada govorimo o upravljanju otpadnim vodama, o reciklaži otpada, o svim segmentima u kojima treba uvesti politike životne sredine, kada govorimo o poljoprivredi, privredi, energetici i transportu. Kada je reč o privredi, mi nismo samo dužni da usvojimo najbolje moguće savremene tehnologije i da dostignemo neke standarde, mi smo dužni da se pozabavimo i problemom istorijskog otpada koji nam je zaostao iz prethodnog perioda. Ovo mislim zaista na firme koje su prošle proces restrukturiranja, privatizacije, stečaja i često su ove posledice rezultat jedne neodgovorne politike, neodgovornosti, nemara, a često i zloupotreba.

Jasno je da nas u svakom od ovih segmenata očekuje veliki obim posla, kako u zakonskoj regulativi, tako i u edukaciji stanovništva i u samoj pripremi infrastrukture, kao što sam već pomenula, u oblasti reciklaže otpada, prerade otpadnih voda, kako bismo na najbolji mogući način očuvali naše ekološko nasleđe. Hvala.

Hvala.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Tomić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Linta.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Mladen Lukić.
Da li neko želi reč?
Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, održivi razvoj pretpostavlja takvu razvojnu orjentaciju koja u sebi stvara trajnu uspostavljenu harmoniju između ekonomskog razvoja i prirodne sredine, sa ciljem da se uz što racionalnije korišćenje prirodnih resursa ostvari što veća ekonomska dobit.

Turizam mora biti saglasan sa zaštitom životne sredine. Planiranjem turizma na održiv način štiti se životna sredina na način da budu ispunjene ekonomske, socijalne i estetske potrebe, uz istovremeno održan sistem kulturnog integriteta, esencijalnih ekoloških procesa, bioloških razlika i podržavanja opstanka života.

U tom smislu, potrebno je integrisati razvojno konkurentske i marketinške aktivnosti i preoblikovati javne usluge i urbanistički plan u funkciju razvoja turizma i zaštite životne sredine.

Ključni svetski i evropski turistički trendovi nesumnjivo idu u prilog destinaciji planine Tare, posebno kada je reč o trendovima zdravlja, ekološkog i održivog turizma, a na koju kartu ova destinacija treba dugoročno da igra.

Veza između turizma, nacionalnih parkova i lokalnih zajednica vodi ka raznovrsnijim formama razvoja interesa i povlastica, Međutim, sadašnja tržišna pozicija područja Nacionalnog parka „Tara“, zbog višegodišnjeg zastoja u modernizaciji proizvoda, smeštajnih i drugih kapaciteta ni izbliza ne prati svetske i evropske trendove.

Da bi se to promenilo postoji potreba brojnih inovacija za vreme zimskog i letnjeg boravka, kao i na potrebu organizovanog razvoja izgradnje turističke ponude na planini Tari po ugledu na neke uspešne modele konkurencije, kao što je Loganska dolina, Kranjska gora i Bled. Zahvaljujem na pažnji.

Hvala.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Olivera Pešić.
Da li neko želi reč?
Izvolite.