Hvala predsedavajući.
Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na član 2. Zakona o zaštiti životne sredine, kako bi se dodatno precizirao ovaj član i poseban akcenat stavio na očuvanje ekološkog nasleđa.
Obzirom da se i član 2. Zakona o zaštiti životne sredine bavi upravo Zelenim fondom i pojednostavljivanjem i olakšavanjem procedura za korišćenje ovih sredstava, a radi se, naravno, o pripremi i realizaciji projekata u oblasti zaštite životne sredine za koje konkurišemo kod pretpristupnih fondova EU, smatram da bi ovaj član trebalo proširiti jednim ovakvim stavom koji se odnosi upravo na ekološko nasleđe.
Važno je da na ovaj način obezbedimo jedan stabilan i predvidiv sistem finansiranja i da obezbedimo efikasno planiranje i korišćenje javnih sredstava za ovu namenu. Pred nama su brojni zadaci i izazovi. Važno je da se tokom ovog procesa mi ugledamo na zemlje koje prednjače u ovoj oblasti i da poslušamo njihova iskustva kako bismo, s jedne strane, izbegli greške, potencijalne greške, u svom planiranju, s druge strane kako bismo u što većem obimu iskoristili sredstva koja su nam na raspolaganju.
Za nas je važno da definišemo probleme, da osmislimo rešenja, pripremimo projekte, ali isto tako da obezbedimo finansijsku konstrukciju i da predvidimo rokove, realne rokove, u kojima ćemo postići sve što smo isplanirali. Već smo nekoliko puta istakli u raspravi da mi ovom procesu nismo pristupili ni zbog EU, ni zbog pregovora, niti zbog toga što je neko od nas to zahtevao. Našoj zemlji je potreban ovaj proces i mi to činimo zato što smo mi ovu zemlju pozajmili od naših potomaka i dužni smo da se sa pažnjom prema njoj ophodimo.
Na ovaj način moramo intenzivno razmišljati i delovati u svim segmentima kada govorimo o upravljanju otpadnim vodama, o reciklaži otpada, o svim segmentima u kojima treba uvesti politike životne sredine, kada govorimo o poljoprivredi, privredi, energetici i transportu. Kada je reč o privredi, mi nismo samo dužni da usvojimo najbolje moguće savremene tehnologije i da dostignemo neke standarde, mi smo dužni da se pozabavimo i problemom istorijskog otpada koji nam je zaostao iz prethodnog perioda. Ovo mislim zaista na firme koje su prošle proces restrukturiranja, privatizacije, stečaja i često su ove posledice rezultat jedne neodgovorne politike, neodgovornosti, nemara, a često i zloupotreba.
Jasno je da nas u svakom od ovih segmenata očekuje veliki obim posla, kako u zakonskoj regulativi, tako i u edukaciji stanovništva i u samoj pripremi infrastrukture, kao što sam već pomenula, u oblasti reciklaže otpada, prerade otpadnih voda, kako bismo na najbolji mogući način očuvali naše ekološko nasleđe. Hvala.