Znači, da se ne žuri, jer je ta „Pivara“ sad za devet meseci u budžet Republike Srbije uplatila 350 miliona. Znači, uplaćuje, radnici primaju platu. „Pivara Valjevska“ je zlatna koka Valjeva. Finansira sve sportske, kulturne i ostale aktivnosti i bio bi greh, to bi bio kriminal, ako bi se to uradilo.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Goran Kovačević.
Da li neko želi reč?
Izvolite, kolega Kovačeviću.

Dame i gospodo, poštovani ministre, članom 2. predloženih izmena zakona stvaraju se novi finansijski impulsi, pre svega u dve ključne oblasti koje su bitne za državu Srbiju, to je za poljoprivredu i ekologiju.

U suštini mi kada usvajamo ovaj član 2. širimo osnov, obuhvat institucija koje mogu da konkurišu za IPARD fondove. Ovim Predlogom izmena u stvari dajemo šansu malim poljoprivrednim gazdinstvima da mogu da konkurišu i da dobiju bespovratna finansijska sredstva, pre svega za fiksnu imovinu u oblasti prerade poljoprivrednih proizvoda i ribe i marketing proizvoda.

Sad bih ja tu napravio, tako se kaže u objašnjenju i razjašnjenju ovog zakona, jednu malu digresiju. Gospodine ministre, ne treba, meni se čini, da stoji marketing proizvoda poljoprivrednih, nego marketing miks poljoprivrednih proizvoda, jer možda tu nije dobar prevod, prosto, različiti su izrazi. Više odgovara marketing miks. Trista pedeset hiljada poljoprivrednih gazdinstava je u vlasništvu fizičkih lica. Još oko dve hiljade je registrovano na nivou privrednih organizacija, institucija. Svi su oni zainteresovani za IPARD fondove.

Kažu, IPARD fond 160 miliona evra. Imamo još otprilike dve godine do 2020. Da li ćemo iskoristiti? Postoje brojni uslovi, ali posle IPARD fonda dva biće novih finansijskih sredstava koji će biti u veličini od pola milijarde evra, a i da ih nema, 160 miliona za srpsku poljoprivredu koja se daje direktno u fiksnu imovinu. Zar je to malo i da li postoji i jedan drugi fond na svetu na takav način da možemo da koristimo? Zato je ovaj zakon bitan i zato ovaj zakon utiče, kako na ekologiju, tako na poljoprivredu, tako i na finansije Republike Srbije. Ja vam se zahvaljujem.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Goran Pekarski.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Ana Čarapić.
Da li neko želi reč?
Izvolite, koleginice.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ovih dana kada raspravljamo o Zakonu o zaštiti životne sredine, koristim posebnu priliku da izrazim zadovoljstvo kao državljanka Srbije, srećna sam što živim u državi koja je i te kako bogata prirodnim blagom. Naša Srbija ima preko 75 rezervata prirode, a to ukazuje na značaj rada samog Ministarstva zaštite životne sredine, svakog novog zakona koji usvajamo ili postojećeg koji menjamo ili dopunjujemo.

Dolazim iz opštine Kuršumlija i teritorija čitave moje opštine je na neki način rezervat prirode. Tu činjenicu je prepoznalo i resorno ministarstvo i upravo ovih dana je pokrenut postupak za zaštitu područja prve kategorije Kosanica – Đavolja Varoš.

Za one koji nisu imali priliku da dođu kod nas, ističem da Kosanica – Đavolja Varoš ima dobru očuvan eko sistem, gde je uticaj čoveka sveden na minimum. Đavolja Varoš ima preko 220 figura, odnosno kula koje su nastale prirodnom erozijom zemljišta. Takav prirodni fenomen je gotovo jedinstven u svetu. Ima sličnih pojava na Alpima, na teritoriji Italije i Austrije i u pokrajini Gornja Savoja u Francuskoj, ali naše kule su mnogo većih dimenzija nego ove koje sam pomenula.

U ime mojih sugrađana vam se zahvaljujem, jer će ovo uticati na razvoj turizma u našem kraju. Đavolja Varoš privlači veliki broj turista iz svih delova sveta, ali kada ovo područje postane specijalnih rezervat prirode i kada bude pod zaštitom, to će i te kako doprineti razvoju turizma u mnogo većem obimu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Radoslav Cokić.
Da li neko želi reč?
Izvolite, kolega Cokiću.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovani predstavnici Ministarstva, kolege poslanici, već dugo traje rasprava o jednoj vrlo važnoj temi. To smo sada videli. Svako daje doprinos na svoj način u diskusijama, shodno znanju koje ima iz te oblasti. Mislim da su svi dobronamerni, različiti su uglovi gledanja, ali svi koji se nalaze u ovoj sali imaju jedan cilj, a to je da rešimo ovaj problem zaštite životne sredine.

Oni koji ovde nisu, čijih predstavnika nema, partija koje su nekada bile u vlasti nikada nisu bili zainteresovani za rešavanje ovog problema, ni danas nisu zainteresovani.

Moram da podsetim vas, ministre, a i ostale, kažete – sad počinjemo, pa nije baš tako. Znači, postoje opštine, jedna je opština Smederevska Palanka koja u ovom sazivu nije po dobrom pominjana, koja ima više od 50 hiljada stanovnika, koja je 2006. godine imala taj problem apsolutno rešen. Pričao sam sa primarnom selekcijom u domaćinstvu, sa pravilnim odlaganjem, sa očišćenim svim deponijama, edukacijom stanovništva,sa svim onim što je potrebno da se uradi za zaštitu životne sredine.

Došli su neki drugi. Šta je sad ostalo? Ostale su i dalje posude u svakom seoskom domaćinstvu, POR dalje devastira tu uslugu i kaže da su mu sad skupe, pošto je prošlo 10 godina, posude su oštećene, da sad hoće da ih menja kontejnerima. To nije ista usluga, znači, to će da pokvari način odlaganja.

Ono što ja vas molim jeste da krenemo hitno u edukaciju. Molim vas, od ministarstva preko Ministarstva prosvete, preko vas poslanika i nas poslanika koji razgovaramo sa mnogim ljudima različitim povodima da, eto, kažemo da mi budemo edukatori kako treba da se odlaže smeće i štiti životna sredina. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Krsto Janjušević.
Da li neko želi reč?
Kolega Janjuševiću, izvolite.

Hvala predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege, unapređenje ekoloških resursa je svakako u funkciji sveukupnog razvoja Republike Srbije i, gledano iz ugla onih koji mere iznos, procenat budžeta koji je opredeljen za oblast zaštite životne sredine i ko kaže da je to malo obzirom na kompleksnost i važnost ove oblasti i petina budžeta da se izdvaja za zaštitu životne sredine opet se negde može reći da je to malo.

Ali, ovo što je sad izdvojeno, ako se troši pametno, planski, može da se napravi mnogo. A čega je to mnogo zatekao Aleksandar Vučić, sa svojim saradnicima, kada je dobio Srbiju na ivici bankrota? Zatekao je deficit. Sve rasprodato. Dakle, svega što je moglo da se iskoristi bilo je malo. A danas imamo najveći privredni rast u regionu. Imamo najveći priliv direktnih stranih investicija. Dakle, od tog malo smo stvorili rast na koji smo danas svi ponosni.

Koliko god da uložite, npr. kao oni koji su nam delili lekcije, zamislite situaciju da platite jednoj agenciji za izradu sajta „Očistimo Srbiju“ 25.000 evra i za taj novac neko treba da kreira sajt i kako kažu – na njemu će građani moći da nađu mape i podatke o lokacijama deponija, dostupne informacije, dakle o svim deponijama. Ima jedan problem, ove deponije ne mogu da se nađu, zato što ne može da se nađe sajt. Nema sajta, nema 25.000 evra. Sve što je „žuto preduzeće“ trebalo da uradi za narod nema, a za njih bilo je i to u dobroj meri. Zahvaljujem.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Mitrović.
Da li neko želi reč?
Kolega Mitroviću, izvolite.