Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Žarko Mićin.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Žarko Bogatinović.
Da li neko želi reč?
Kolega Bogatinoviću, izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre Trivan sa saradnicima, još jedan ekološki resurs koji poseduje grad Leskovac, pored centralnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, je svakako regionalna sanitarna deponija Željkovac.

Komunalni otpad se organizovano prikuplja i iznosi iz grada Leskovca u 80% teritorije naselja, na teritoriji grada. Za sakupljanje i odlaganje čvrstog komunalnog otpada, na teritoriji grada Leskovca, kao Jablaničkog okruga zadužena je kompanija „Por“ Leskovac, formirano preduzeće od strane austrijske kompanije „Por Venet i Veber“ grada Leskovca, kao javno privatno partnerstvo.

Formiranjem ovog preduzeća, organizovano sakupljanje, odvoženje komunalnog čvrstog otpada u mnogome je poboljšan. Komunalni otpad se odvozi posebnim vozilima i odlaže na regionalnu sanitarnu deponiju Željkovac.

Sanitarna deponija Željkovac, kojom upravlja PVV DOO Leskovac, je deo nacionalne strategije upravljanja otpadom kojim je predviđeno da se u Republici sagradi 29 regionalnih deponija, 44 sabirne stanice, 17 reciklažnih centara. Sanitarna deponija Željkovac izgrađena po najvišim ekološkim standardima, a prostire se na površini od 80 hektara sa zaštitnim pojasom površine od 30 do 40 hektara. Izgrađen je centar u kome se vrši selekcija prikupljenog komunalnog otpada.

U skladu sa nacionalnom strategijom o upravljanju otpadom i Zakonom o upravljanju otpadom, grad Leskovac je izradio lokalni plan upravljanja otpadom koji definiše preduslove za održivi integralni sistem upravljanja otpadom za dugoročni period od 10 godina.

Aktivnosti koje grad Leskovac sprovodi a koje doprinose uspostavljanju saradnje između lokalne samouprave i javnosti, kao i jačanju ekološke svesti građana a na osnovu Arhonske konvencije, i seta nacionalnih zakona iz oblasti zaštite životne sredine, su saradnja sa obrazovnim institucijama, organizovanje tribina, okruglih stolova i seminara iz oblasti uspostavljanja seminara, ali najbitnija akcija jeste akcija čišćenje divljih deponija na teritoriji grada Leskovca koja se sprovodi od septembra 2013. godine i ukupno je očišćeno 250 lokacija i odneseno preko 3.000 tona čvrstog komunalnog otpada.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Goran Nikolić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Jovan Palalić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Krlić.
Da li neko želi reč? (Da)
Kolega Krliću, izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Razvoj ekosistema i uopšte životne sredine u mnogome zavisi od sinergije sa poljoprivredom, vodoprivredom i šumarstvom i to smo čuli u današnjoj raspravi mnogo puta i ta kompatabilnost u stvari jeste i suština svog napretka a za napredak su potrebne pare.

Mi moramo iskoristiti sve raspoložive fondove, pretpristupne, o čemu govori zakon i IPARD i sva druga finansijska sredstva kako bi do tog napretka došli. I pored opšte svesti i pored savesti pojave se oni koji bi da zloupotrebe i ovo pitanje i da zbog svojih političkih kombinacija sve vrate unazad.

Pre nekoliko dana smo u ovom parlamentu imali u formi pitanja Vladi, koleginicu koja nažalost nije ovde, voleo bih da je tu, pokrenula problem Dobrovoljačkog sela, Banatsko Karađorđevo. Za vašu informaciju radi se o selu boraca koji su žrtvovali svoje živote, žrtvovali svoju mladost da bi iz Amerike, uglavnom ličkog i crnogorskog porekla došli na Solunski front i oni su ti dobrovoljci koji su se prvi popeli na Kajmakčalan pod komandom vojvode Vuka u Drinskj diviziji. Pola njih se nije vratilo, ostavilo je kosti tamo i zaista svako oduzimanje zemlje od tih dobrovoljaca bi bio greh i bio bi veliki zločin.

Naravno, ne radi se o tome, ta zemlja jeste kupljena krvlju i hrabrosti ali ovde se radi o odluci o komasaciji, koja je doneta 2011. godine, tada SNS nije bila na vlasti, ali ja ne kritikujem DS i one koji su to doneli. Bilo je potrebno da se ukrupni posed. Bilo je potrebno da se omogući navodnjavanje, da se naprave novi sistemi, bilo je potrebno da se krene u novu proizvodnju i to vezuje za ovaj zakon da bismo bili kompatabilni sa svim fondovima koje tu treba iskoristiti.

Naravno, od 1050 učesnika u komasaciji, svega je 50 bilo prigovora i nikome nije zamenjena zemlja bez ličnog potpisa.

Samo ću na kraju da kažem, da se pitam, gde su granice ljudske zlobe i zavisti?

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Slaviša Bulatović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Bojanić.
Da li neko želi reč? (Da)
Kolega Bojaniću, izvolite.

Hvala uvaženi predsedavajući.

Pre nego što nastavim tamo gde sam danas stao na završetku drugog amandmana, to je edukacija obrazovanja na polju ekologije, koleginice su pokrenule jednu vrlo lepu temu – koja je najbolja banja u Srbiji? Odgovoriću im.

Najbolje srpske banje, Vrnjačka, Bogutovačka, Mataruška, banja Gornja Trepča, Sijevčevska Banja nalazi se u najbližoj okolini grada Kraljeva, tako da smo sve rešili.

Osamdesete godine su bile vrlo značajne za promenu pogleda svih zemalja, odnosno celog sveta na pitanje ekologije, tako da smo upravo 1971. godine UN su organizovale prvu Međunarodnu konferenciju o ljudskoj okolini koja je donela zaključak da je nivo narušene ravnoteže između čoveka i okoline dramatičan.

Sledeće, 1972. godine održana je prva Konferencija UN o zaštiti ljudskog okruženja i rođen je Program UN za okolinu UNEP. Iz ovog a je osamdesetih godina rođena ideja o održivom razvoju i najkraće moguće tumačenje tog termina, održivog razvoja, koji ja pominjem u svim svojim izlaganjima u zadnje vreme je – Ne uzimajte više od prirode nego što sama priroda može da obnovi i tada je obuhvatio samo ekološku dimenziju održivog razvoja.

Nakon toga, 1983. godine formirana je Komisija UN za okolinu i razvoj i dokumentom kojim je ona nakon četiri godine rada donela, koncept održivog razvoja je proširen povezujući ekološka pitanja, očuvanja prirode sa svim ostalim pitanjima. Nastaviću po sledećem amandmanu.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Živan Đurišić.
Da li neko želi reč? (Da)
Kolega Đurišiću, izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, podneo sam amandman na član 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o životnoj sredini i on glasi – U članu 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o životnoj sredini kojim se vrši izmena u članu 90v Zakona o zaštiti životne sredine dodaje se novi stav 3. koji glasi – Odredbama ovog zakona podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na poboljšanje održivog ekološkog razvoja.

U članu 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine vrše se izmene i dopuna u članu 90v stav 1. tako što se tačka 21. menja i glasi – Pripremu i sufinansiranje projekata koji se finansiraju iz pretpristupne pomoći EU u skladu sa članom 89. stav 3. i 4. ovog zakona, kao i nepredviđenih troškova vezanih za realizaciju tih projekata.

Takođe, dodaje se nova tačka 21a koja glasi – Sufinansiranje projekata koji se finansiraju iz međunarodne razmene pomoći i drugih finansijskih izvora koji zahtevaju sufinansiranje.

Inače, član 90v Zakona o zaštiti životne sredine propisuje u koje se sve namene mogu koristiti sredstva Zelenog fonda u skladu sa ovim zakonom i Nacionalnim programom zaštite životne sredine i statičkim dokumentima, kao i obavezu korisnika da se ova sredstva koriste namenski na način i u rokovima utvrđenim ugovorom o korišćenju sredstava.

Srpska napredna stranka ovim zakonom i izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine, kao i doslednom primenom do sada važećeg zakona, ispunjava svoj programski zadatak očuvanja i unapređenja životne sredine, s obzirom na prethodni neodgovorni odnos prema životnoj sredini i nepoštovanje propisa, koji su imali za posledice ugrožavanje prirodnih dobara i zanemarivanje učešća građana u procesu donošenja odluke o životnoj sredini.

U danu za glasanje glasaću za ovaj zakon. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Stanija Kompirović.
Da li neko želi reč? (Da)
Koleginice Kompirović, izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, po svojoj prirodi životna sredina prevazilazi političke i pravne okvire i granice koje je stvorio čovek. Osnovni cilj jeste da se poboljša kvalitet životne sredine, zaštiti zdravlje ljudi, postigne mudro i racionalno korišćenje prirodnih resursa i unaprede mere za rešavanje globalnih problema.

Moramo uložiti napor da podignemo nivo javne svesti, da koristimo resurse na najefikasniji način i da iskorenimo štetno ponašanje, da buduće generacije ne bi bile lišene onog što im pripada. Zato radimo i moramo raditi na ispravljanju nastale štete ka sprečavanju uništavanja životne sredine.

Sve oblasti, kao što su poljoprivreda, energetika, saobraćaj, u potpunosti uzimaju svoje učešće po pitanju životne sredine i odluka o finansiranju životne sredine.

Osnivanjem Zelenog fonda dodeljuju se sredstva korisnicima, u cilju zaštite, očuvanja i unapređenja životne sredine i zaštite i poboljšanju očuvanja vazduha, vode, zemljišta, šuma, uštedi i uticaju klimatskih promena.

Obezbeđenje i očuvanje životne sredine, zaštita prirodnih resursa i voda, stvaranje zelenih površina, sa ciljem da građani žive u bezbednoj i zdravoj životnoj sredini – to je cilj naše Vlade i ona radi na tome.

Moj amandman koji sam podnela na Predlog ovog zakona, u članu 2, ide u pravcu sveukupnog razvoja Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na zaštitu prirodnih dobara. Zahvaljujem.