Sad, kolega Božoviću, sada celu vašu povredu Poslovnika ste napravili besmislenu, jer ste uvredili narodnog poslanika Vojislava Šešelja.
(Vojislav Šešelj: Sad ga kazni.)
Apsolutno besmisleno, čak i da je bilo dobre namere, ne znam šta da vam odgovorim. Znači, ako sada treba da kaznim poslanika Šešelja, treba da kaznim i vas. Vodite računa o tome, ja smatram… Vama gospodine Šešelj nema potrebe da bude isključen mikrofon, čujem vas i odavde.
Što se tiče onog dela kada ste reklamirali Poslovnik, u vezi uvreda prema vašoj poslaničkoj grupi, ja sam čuo da dobacujete, kolegi Šešelju. Iz vaše poslaničke grupe sam čuo. Tako da, očekujte uvek da svaku akciju ima i reakcija, i to je nešto normalno u političkom životu, a što se tiče ministra, gospođe Zorane Mihajlović, verujte da nema potrebe da ni ja da je branim, ni vi, ni bilo ko drugi, ona je ministar Vlade Republike Srbije i zna da se brine o sebi.
Da li želite da se Narodna skupština, u danu za glasanje izjasni o vašoj povredi Poslovnika?
Nema te pravo na repliku, gospodine Šešelj, na osnovu
(Vojislav Šešelj: Kako nemam pravo?)
… malo se promenilo, kada su povrede Poslovnika, ne mogu da vam dam.
Reč ima ministar dr Zorana Mihajlović.
Izvolite.

Hvala lepo, ništa novo od gospodina Šešelja, uglavnom uvrede, na to smo već navikli, ali da pokušamo, ne da pokušam, nego da vam odgovorim na nekoliko stvari koje su, pre svega netačne, da ne kažem predstavljaju laž. To je moja obaveza, pred građanima Srbije, vas ne želim ni da prevaspitavam, niti to mogu, niti da vam nešto objašnjavam, ali pošto su ljudi ovo čuli, onda je moja obaveza da na to odgovorim.
Da krenemo prvo od memoranduma, koje ste pomenuli, želim da vam kažem da 4. oktobra 2018. godine, Vlada Republike Srbije je donela odluku o potpisivanju ovog memoranduma, za izgradnju auto-puta od Preljine do Pojata. Ono gde se vi i ja slažemo, to je da je nama taj auto-put zaista potreban, potreban za pre svega centralnu Srbiju. Znači, pre to ga je u septembru mesecu potpisan Memorandum ispred predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića, između Vlade, opet Vlade Republike Srbije i Vlade SAD, u daljem razvijanju, eventualno potencijalnih infrastrukturnih projekata, to je bio septembar 2018. godine. Dakle, na osnovu Odluke Vlade Republike Srbije u kojoj sedi predsednica Vlade i 18 ministara, 4. oktobra je usvojen memorandum i dato ovlašćenje ministri, to jest meni, da taj memorandum potpišem.
Način na koji je to potpisano i da smo mi, kao država odbijali bilo kakvu vrstu bilateralne saradnje, želim da vas podsetim da onda sigurno ne bi bilo ni Koridora 11. Kroz bilateralnu saradnju, Srbija gradi auto-put Koridora 11, upravo sa kineskim kompanijama. To znači, Surčin - Obrenovac radi kineska kompanija „Sirbisin“ na osnovu strateškog sporazuma, koji Vlada Srbije ima sa Vladom Narodne Republike Kine. Pa, zatim dalje, dakle Obrenovac – Ub, Ub – Lajkovac, je jedino ono što je rađeno, dakle iz budžeta Vlade Republike Srbije, sada se popravlja, popravlja takođe kineska kompanija, na osnovu tog strateškog sporazuma. Pa, zatim dalje, ono što ćemo sigurno početi da radimo, a to je od Preljine do Požege, 1. marta sledeće godine, opet sa kineskom kompanijom, na osnovu tog sporazuma. Znači, da smo to odbijali ne bi imali ovaj Koridor, do kraja godine ćemo pustiti 102 kilometara auto-puta, upravo na Koridoru 11.
Vlada Republike Srbije, ne samo ove, nego svih prethodnih godina, rekla bih da radi upravo na osnovu strateških sporazuma najviše, i sa Ruskom federacijom, i to upravo u oblasti transporta i sa Narodnom Republikom Kinom, i sa Azerbejdžanom, i sa svim međunarodnim finansijskim institucijama, ne samo sa recimo Eksim bankom Kinem, Eksim bankom Ruske Federacije, radimo dakle i sa Svetskom bankom, IBRD itd.
Znači, previše smo mi mali, da bi odbijali sve one sa kojima možemo da na osnovu jasnih dokumenata, na čije članove, pre svega Vlada Republike Srbije daje svoju saglasnost da bi smo mogli da kažemo - ne.
Što se tiče, naših kompanija, domaćih srpskih kompanija, sve domaće srpske kompanije su uključene u sve koridore koji se rade, ili sve brze saobraćajnice koje se rade na teritoriji Republike Srbije. Ako je nešto doprinelo rastu BDP ove zemlje, to je upravo saobraćaj i građevinarstvo i to kažu, između ostalog podaci, da ih ja ne čitam, znate vi to sve jako dobro. Tako da mislim da ne stoji, pre svega i nije tačno da je ministar saobraćaja i građevinarstva i infrastrukture u našoj Vladi uradio bilo šta van odluke Vlade Republike Srbije.
Dalje, takođe kada ste već tu kod puteva između ostalog i oko cena i tako dalje i da li je neko ponudio, nije ponudio, ovo je Memorandum, ovo kao i mnogi drugi memorandumi neke vrste izjave o namerama, da li će Vlada Republike Srbije da prihvati dalju realizaciju tog Memoranduma, da li ćemo mi da dobijemo dobre uslove finansiranja, to svakako nije nešto što će odlučiti i odrediti jedan ministar, nego upravo Vlada Republike Srbije.
Da su nam putevi potrebni, oni jesu potrebni, a sad kako vi radite, ja sam se setila, pošto su vam ovde tražili, sećala sam se neke vrste koncesije i znam da ste bili između ostalog i za onu koncesiju Beograd – Novi Sad, a mislim da ste vi tada bili potpredsednik Vlad. Tako da nisam sigurna da se u vaše vreme bilo šta gradilo na teritoriji Srbije, tačnije sigurna sam. Onda kada ste vi činili Vladu Republike Srbije tada su uglavnom padale bombe, a nije bilo novih kilometara. Tako da nemojte da nam govorite o tome šta ova Vlada radi, dakle naš BDP je zahvaljujući građevinarstvu i saobraćaju upravo dobar. Mislim da niste tu u pravu.
Dalje, takođe ste pričali o ozakonjenju, u jednoj stvari se potpuno slažem sa vama, a to je da jedinice lokalne samouprave, inspektori koje imamo na teritoriji Republike Srbije i odvojiću, imamo nadležnost ministarstva, imamo jedinice lokalne samouprave, gradove i opštine. Čini mi se, a to ste i vi sada rekli, a to je da jednostavno bilo je mnogo ne činjenja inspektora u jedinicama lokalne samouprave i to je tačno. To je jedan od razloga, to je samo jedan od razloga zašto smo između ostalog želeli da menjamo ovaj Zakon o ozakonjenju. Ovog puta smo pokušali još više da zaista učinimo striktnijim zakona, ako to uopšte može tako da se kaže za zakon i da pokušamo da nateramo, dakle, celo društvo da se bori sa procesom, odnosno da se bori sa nelegalnom izgradnjom.
Nikome od sirotinje, kako vi kažete, jer je to čista demagogija nije srušena nijedna kuća, ali ono što treba da bude srušeno, to jesu bahati investitori koji su se kroz zakone provlačili svih ovih godina i pokušali da se provuku i kroz ovaj zakon ne bili gradili i ne bili prodavali te stanove, ostvarivali ekstra profite, a suštinski su građani ostajali u problemu. To je razlog zašto smo to uradili. Ja vidim da vi imate neki problem sa Tomislavom Nikolićem, to morate sa njim da rešite, ali ću podsetite takođe javnost da ste vi bili ne sa SNS-om nego upravo sa Šapićem na Novom Beogradu vlast. Pa, što to onda niste rušili. Mogli ste, jer je to nadležnost, takođe vikendice koje pominjete su u nadležnosti jedinice lokalne samouprave, u nadležnosti, dakle Novog Beograda.
(Vjerica Radeta: To je Beograd.)
Pa, obično su srpski radikali dobri informisani, ali ovog puta niste. Dakle, postoje opštinske inspekcije i najveći problem Grada Beograda što opštinske inspekcije nisu na svakoj opštini radile svoj posao na pravi način. Izmenom ovog zakona i nadam se drugim odlukama na teritoriji, odnosno u gradu Beogradu opštinske inspekcije će biti centralizovane i Grad Beograd će moći da donosi drugačije odluke.
Prema tome, ja se ipak nadam da ćemo se svi, a naravno stavljam tu i nas iz Ministarstva, nekako organizovati na taj način da pokrenemo celo društvo, a to znači i građane i druge institucije, da se protiv ovoga borimo, jer ne možemo da dozvolimo da se gradi ko gde kako hoće. Imali smo razne godine, razne decenije, puno smo kao društvo prolazili, vreme je da uredimo ono što se zove planska izgradnja. Nije takođe tačno da Beograd nema generalni urbanistički plan, on to ima i u usvojene PGR-ove tako da je to još jedna stvar o kojoj nisam…

Izvinjavam se koleginice Mihajlović.
Koleginice Radeta, ja vas molim, još se nije desilo da potpredsednik Narodne skupštine za stolom gde sede predsedavajući i potpredsednici dobacuju ministru.
(Vjerica Radeta: Za sve postoji prvi put.)
Ja vas molim da ako želite da dobacujete, a to znam da rade svi poslanici, zašto ne biste i vi, sednete u poslaničke klupe i to radite.
(Vjerica Radeta: Odavde se bolje čuje.)
Ako se bolje čuje, onda bi bolje bilo da sednete odmah pored mene pa da budete iza ministra. Molim vas, ako želite da dobacujete da to ne radite odavde. Da li je to u redu? Molim vas.
Izvolite, gospođo ministar.

Biću kratka.
Kada govorimo o tom detaljnom generalnom urbanističkom planu, on se pravi za određena područja, ali svi ovde znamo da nije nikakav problem na teritoriji Beograda, na teritoriji Srbije, graditi, uz sve potrebne dozvole. Zato smo sve to i uradili prethodnih godina, od lokacijskih uslova, izdavanje elektronske građevinske dozvole, da bi svi mogli da grade tamo gde je to dozvoljeno. Ako sve to imamo, i sve alate koji nam to omogućavaju, onda je zaista nedopustivo da imamo nelegalno izgrađene objekte.
Volela bih da ste ipak malo konstruktivniji. Evo, dok me ne budu smenili, dajte da probamo da budemo konstruktivni u ovim izmenama i dopunama zakona, jer ja znam da postoje uvek i dobri predlozi koji dolaze od vaše poslaničke grupe.

Pravo na repliku, narodni poslanik Vojislav Šešelj. Izvolite.

Strateški sporazum sa Amerikancima je načelnog karaktera. Tamo ništa nije precizirano, koliko ja znam, ili nisam video celi sporazum.

Drugo, taj sporazum podrazumeva da Amerikanci grunu velike pare, a onda postave i uslov da njihove firme rade. To bi bilo normalno. Tako se postave i Rusi, tako se postave i Kinezi. Rusi su dali kredit od jedne milijarde za železnice i rekli da njihove firme obavljaju te poslove, a angažovaćemo i naše firme.

Ovde Amerikanci ni dinara ne ulažu. Ovde naša država obezbeđuje pare. Očigledno iz budžeta. Ja ne znam da li ste i neki kredit planirali da uzmete, da bi ovo finansirali? A onda se oni pojavljuju kao monopolisti. E, to tako nije predviđeno strateškim sporazumom. To tako ne može. „Čajna roud“ je takođe izrazila interes da radi ovu deonicu auto-puta. I oni će je uraditi jeftinije, za manje od 800 miliona evra. Amerikanci su to zaokružili, to je negde oko milijarde dolara.

Mi znamo iskustvo Rumuna, negde 450 kilometara, koliki su pritisak vršili. „Špigl“ je pisao, bila je velika afera, upravo ova firma – Bekstel. Nemojte s tim da se igrate.

Recite Amerikancima – investirajte. Hoćete strateške objekte, evo, prodaćemo vam licencu, radite taj i taj auto-put, toliko i toliko godina ga eksploatišite i onda ga prepustite nama. Može tako. Ili, pod povoljnim kreditom, finansirajte neku izgradnju. A ne da nam ščepate to malo što imamo, pa nam nagomilate cenu i ostvarite ekstra profit, a uništite i naše domaće firme i eventualno strane, koje uzmete kao podizvođače. Tako su nam i propale građevinske firme. Imali smo najbolje građevinske firme na Balkanu.

(Predsedavajući: Privodite kraju, gospodine Šešelj.)

To je Đinđić prvi počeo, kada je angažovao Čumeta da asfaltira Srbiju.

Još samo jednu rečenicu. Meni je drago zbog svega ovoga što se desilo. Vidim odmah u koje će jato Zorana Mihajlović za koji dan da odleti.

Reč ima ministar, dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Hvala.
Prvo, ja zaista mislim da je neznanje nekada majka drskosti.
Dakle, prosto ne mogu da verujem da vi to ne znate, vi ste doktor pravnih nauka i da ne raspolažete, ne samo informacijama, a sigurna sam da raspolažete informacijama, ali da pokušavate stalno da to nešto obrnete, okrenete i da napravite da su svi neki drugi krivi.
Dva dokumenta je Vlada Republike Srbije usvojila. U septembru mesecu je usvojila Memorandum o kojem govorite, o infrastrukturnim projektima, sa Vladom SAD, okvirni memorandum…
(Vojislav Šešelj: Načelni.)
Načelni, izvinjavam se, zato ste pravnik, treba da me ispravite, ja sam ekonomista. Potom je usvojila 4. oktobra Memorandum o razumevanju za izgradnju auto-puta Pojate-Preljina, sa kompanijom „Behtel“. Znači, 4. oktobra je usvojila Memorandum. Dakle, to nije inače Bekstel, kako ga vi zovete, nego je to „Behtel“. „Enka“ i „Behtel“ rade zajedno. Znači, Memorandum.
Do onoga da li će se išta raditi na tom koridoru, posle Memoranduma moraju da slede razgovori o ugovoru. I to je tako sa svima, i sa Ruskom Federacijom, i sa Azerbejdžanom i sa Narodnom Republikom Kinom i sa, recimo, Turskom, pošto sa svima njima radimo u oblasti saobraćaja. Ti pregovori se vode – Ministarstvo finansija, Ministarstvo građevinarstva, ne znam još koje institucije i, naravno, druga strana.
Dakle, jedno je komercijalni deo ugovora, šta radimo, koliko i koja je procena. NJihova procena je maksimum 800 miliona evra, sa regulacijom reka, a drugi deo jesu finansijski uslovi. Kao što imamo „Eksim banku“ u Narodnoj Republici Kini, kao što to radimo sa Ruskom Federacijom, takođe, sa bankom, tako su ponude i od ostalih bilateralnih kompanija.
(Vojislav Šešelj: Od kojih banaka?)
„Eskim“, ukoliko pričamo o „Behtelu“. Ali, i ovde je „Eksim“ Narodna Republika Kina.
Tek onda kreću razgovori. Da li će uopšte to nama da odgovara kao uslov ili ne, pri tome, u komercijalnom ugovoru, jer to je naš stav i to je stav Vlade Republike Srbije, uvek je 50%, najmanje mora biti zastupljeno srpskih kompanija. Tako je sa Rusima, tako je sa Kinezima, sa Azerbejdžancima smo uspeli mnogo više da imamo zastupljenih srpskih kompanija, gde god da oni rade, a oni će, između ostalog, raditi novi projekat, a to je Ruma-Šabac-Loznica. Dakle, od njih uzimamo kredit, recimo, od Azerbejdžana od gotovo 200 miliona evra upravo za tu deonicu.
Znači, to su koraci i videćemo da li će nešto od toga i na taj način da se uopšte realizuje. Kada se govori o ugovorima, pa to vi najbolje znate, to su ozbiljni detalji o svakoj stvari koja se tiče jednog puta. Tako da, nema potrebe da pokušavate ovo da okrenete, ne biste li me dodatno napali. Nije sporno, ja mislim da treba da se gradi ovaj auto-put, kao što mislim da treba da se grade svi auto-putevi, kao što sam i za onaj auto-put Niš-Pločnik, pa će svi reći – evo je izdajica. Ali, ja mislim da je to dobro za nas. Hajde da znamo koji su sve koraci pre nego što budemo doneli određene odluke.
Kažete – zašto im ne prodamo licencu? Nisam razumela to. Koju licencu da im prodamo, kakvu licencu da im prodamo? To ste rekli, to sam zapisala. To ćete da mi objasnite.
Takođe ste rekli još jednu stvar, da su nam propale građevinske firme. Pa hajde da se setimo kada su one propale. Hajde da vidimo kako sada izgledaju te građevinske firme, kakav je doprinos građevinarstva sada, prošle godine, ove godine, u odnosu na prethodnih sedam, osam, devet, deset godina? Pa nije baš da nije urađeno i nije baš da se ne vide rezultati tog rada, bez obzira ko bio na čelu ovog ministarstva. Pokušajte emocije da stavite sa strane i da li vam se dopada moj politički nastup ili ne, ali da vidimo šta su stvarno, stvarno činjenice.
(Vojislav Šešelj: Imam pravo na repliku.)

Imate pravo, kolega Šešelj.

Ovde ne smemo nikako da izuzmemo konkurenciju i ona je propisana po našim zakonima. Vi hoćete da uspostavite monopol. Ovde mora da se raspiše tender i da vidimo čija će ponuda biti najpovoljnija. To da nam Amerikanci sami određuju kolika je cena, pa da mi prihvatamo, to je već iz onog vremena dosmanlijske vladavine. Građevinske firme počeo je da uništava Zoran Đinđić, kada je umesto našim domaćim firmama poverio Čumetu da asfaltira puteve po celoj Srbiji, a Čume je registrovao svoju firmu na železničkoj stanici u Beču. Tada je krenula opšta propast svih građevinskih firmi u Srbiji. Možda su se neke oporavile, koliko su se oporavile ja nemam detaljna saznanja, neke su propale potpuno, ali te koje su opstale pre svega moramo da vodimo računa da i dalje rade, da i dalje zarađuju. Da bismo to postigli, moramo prvo imati konkurenciju.

Što se tiče licence, nije u pitanju licenca, to je lapsus – koncesija. Dakle, koncesija da se proda Amerikancima da izgrade auto-put, da ga eksploatišu određen broj godina ili čak decenija i da onda on ostane u Srbiji. To je, dakle, neko normalno ponašanje.

Što se tiče obračuna troškova, Amerikanci obračunali 800 miliona i sad je kod nas 800 miliona zapisano, to ne može. Da vidimo hoće li Kinezi hteti za 750, hoće li Azerbejdžan za 750, hoće li se formirati konzorcijum domaćih firmi za 700 ili za 600, ko zna koliko su oni ovde nazidali cene.

Ne možete vi, dakle, zavrnu vam ruku na leđa, a vama i ne treba zavrtati, ali Vladi Srbije, i vi pristajete onda da nam oni rade nešto, a što je to neuporedivo skuplje, nego što bi radili drugi, koga to interesuje.

E, to je politička ekonomija Mlađana Dinkića i ekonomska politika koju su on i Labus sprovodili u Srbiji zajedno sa Božidarom Đelićem. E, zbog toga je Srbija propala.

Što se tiče bombardovanja, znate, mnoge vaše kolege sadašnje su bili u istoj toj Vladi. Aleksandar Vučić je bio ministar informisanja u Vladi. Bombardovali su njegov kabinet na vrhu zgrade Vlade, namenski njegov kabinet i uništili dole moj kabinet, sećam se ja toga.