Uvaženi potpredsedniče, uvaženi predstavnici izvršne vlasti, dame i gospodo, u poslednje vreme nije baš bilo lako biti opozicija iz prostog razloga što je nama lakše kada dobijemo loše zakone. U poslednjih par navrata bilo je zakona koji su razumno dobri.
Međutim, ovom prilikom dobijamo zakone koji su, kako da kažem, pobudili veliku zabrinutost, barem u našoj poslaničkoj grupi i zabrinutost koja je vezana za razvoj Srbije, inovativnost u Srbiji, rast BDP i sve stvari koje su proklamovane kao strateški ciljevi Republike Srbije.
U ovom izlaganju posvetiću se posebno Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju, jer on je kod nas pobudio najveću zabrinutost za ove stvari. Daću argumente zbog kojih smatram da činjenično, a ne na vrednosnom nivou pošto oko vrednosti uvek možemo i da se saglasimo i ne saglasimo, zašto mislimo da taj zakon proizvodi rizike za inovacije, investicije i budući rast u Republici Srbiji.
Naravno, očekujem i da ću dobiti dobre kontra argumente. Ja bih bio najsrećniji kada bi ministarka uspela da me svojim jakim argumentima ubedi da grešim, ali zadržaću jednu veliku dozu skepse da se to neće desiti.
Kada govorimo uopšte o inovacijama i kada govorimo o informacionim tehnologijama u Republici Srbiji, oni su prilično jasno definisani u jednom dokumentu koji se zove Predlog programa rada Vlade Republike Srbije. Kod nas je kolokvijalno to poznato kao ekspoze premijera. Tokom ove dve godine u Skupštini kod mene se probudila ljubav prema čitanju ekspozea i detaljnoj analizi. Ja se zahvaljujem jednom kolegi koji je na to posebno uticao da ja isto počnem detaljno da čitam ekspoze i da zavolim delove nekih ekspozea, iako naša poslanička grupa ne podržava Vladu Republike Srbije, mi smo opozicija.
U ekspozeu sadašnje predsednice Vlade Republike Srbije, što jeste i program Vlade Republike Srbije, se navodi jasno: „Digitalizacija otvara nove mogućnosti za kvalitetniji život građana kroz veći broj usluga, jeftinije usluge, dostupnije informacije i znanje, povezivanje među ljudima. Iako se često vezuje za tehniku, digitalizacija je mnogo više od toga, jer ona pruža šansu za nova radna mesta koja su bolje plaćena.
Digitalizacija može uvećati naš izvoz i što je najvažnije, ona je naša prilika da zaustavimo odliv mozgova i da preokrenemo taj trend. To govorimo na iskustvu naših najuspešnijih kompanija iz IT i kreativne industrije, koje su nam u praksi pokazale kako je digitalizacija pokrenula točak promena.
Uprkos uvreženom mišljenju …“ ja nastavljam da parafraziram, jer ovo su reči sa kojima se samo čovek koji je zlonameran ili potpuno neupućen, neuk, neće saglasiti: „ … ja vas uveravam da su naši građani već spremni za novo digitalno doba“ potpuno sam saglasan: „i prema najnovijem istraživanju Svetskog ekonomskog foruma, Srbija je svrstana u najbolje trećine zemalja u svetu po nivou tehnološke spremnosti i po broju građana koji koriste internet.“ Dakle, građani i privreda Srbije imaju naviku da koriste internet.
Takođe, još jedna stvar, ja sam oduševljen njome bio i kada je iznošen ekspoze: „Ova Vlada će raditi na promeni postojeće paradigme i načina razmišljanja u svakom segmentu društva. Sa četvrtom industrijskom, odnosno digitalnom revolucijom imamo šansu da nadoknadimo zaostajanje i uhvatimo priključak sa razvijenim zemljama. Ta tehnološka revolucija fundamentalno će promeniti naše živote. Ona je neminovna i nezaustavljiva. Samo pobednička društva idu u susret promenama, ne zaziru od njih. Duboko verujem da je Srbija spremna da predvodi region u promenama koje slede u stvaranju novih mogućnosti za sve. Očekujem da će digitalizacija poboljšati život.“ Fantastične reči.
Takođe, kaže se u ekspozeu: „Radeći na digitalizaciji, stvaraćemo društvo koje pruža jednake šanse svim svojim građanima. Imamo dobar osnov koji je postavila prethodna Vlada i ja ću je voditi tako da zadržim fokus na postavljenom cilju, a na vrhu liste mojih prioriteta biće digitalizacija i obrazovanje.“
Kada se govori o korenima rasta u tom istom ekspozeu i gde se pominju neke dobre stvari koje su ostvarili, opet kažem, samo zlonameran čovek bi rekao da sada nemamo rast BDP, koji je na žalost najvećim delom zasnovan na rast u Elektroprivredi i poljoprivredi koji su prošle godine imali mizernu sezonu i rast u građevini, što je za pohvalu, ali tu i dalje imamo dilemu oko održivog rasta. Da se vratimo na jednu ključnu rečenicu korena rasta: „Za održivu ekonomsku stabilnost i inkluzivan rast u godinama pred nama, ključan je nastavak restrukturiranja privrede, posebno u delu javnog sektora, ali dalje unapređenje poslovnog okruženja i širenje i modernizacija proizvodnih kapaciteta i podsticanje inovacija i razvoja.“
Takođe, ekspoze kaže: „Želimo da stvorimo državu koja podstiče preduzetništvo i koja olakšava postupak otvaranja firmi.“ Postoji ceo jedan podnaslov u ekspozeu koji kaže: „Zapošljavanje kroz razvoj inovativnog preduzetništva i malih i srednjih preduzeća.“
Takođe se citira francuski predsednik Emanuel Makron, što ja duboko podržavam, kaže: „Digital nije sektor, to je dubinska transformacija načina koji proizvodimo, trošimo, učimo, radimo i razmenjujemo. Naša celokupna društvena organizacija je redefinisana digitalno.“
Takođe, navodi se razvoj sopstvenih proizvoda za svet i baš se ističe ta bitna stvar razvoj sopstvenih proizvoda u softverskoj industriji je naročito važan, jer se time povećava snaga cele ekonomije. Ističe se da je trenutno problem što najviše radimo outsourcing, a ne proizvodimo sopstvene proizvode.
Iznad svega, i da završim sa ekspozeom, da ja ne budem baš duži u ekspozeu od onih koji su ga podržali, mi na žalost nismo mogli zbog nekih drugih stvari, da je do digitalne ekonomije, odmah bi ga podržali, pravni okvir ne sme biti prepreka inovacijama. U programu ekonomskih reformi 2017–2019. godine kao ključnom dokumentu, na osnovu koga se vodi naša zemlja, takođe su istaknute jako slične stvari. Izveštaj EU takođe govori o stvarima koje se tiču digitalizacije, konkurencije, investicija i inovacija, ističu se neke slabosti i naravno ističu se postignuća koja je imala Republika Srbija.
Dakle, sve u svemu, iz strateških dokumenata potpuno je jasno da je Srbija jedan od prioriteta koje ima, uz makroekonomsku stabilnost, uz novi obrazovni sistem, jesu inovacije, digitalizacija, IT, inovativni sektori. I onda smo se mi našli u velikoj dilemi kada smo pročitali postojeći zakon.
Naime, rešenja koja su prisutna u zakonu rade neke stvari koje se nekako ne uklapaju i zbog toga smo se mi jako zabrinuli i naša zabrinutost je duboka. Umesto otvaranja tržišta u cilju interesa korisnika prevoza, mi imamo praksu zadržavanja fiksiranja cena usluga, ograničavanja broja pružalaca usluga, postavljanja neopravdanih uslova koji podižu cenu ulaska na tržište i onemogućavanje savremenih digitalnih servisa, čime se podiže cena usluge na veštački način. I, troškovna efikasnost, koja je rezultat borbe protiv inovacija, se svaljuje na krajnjeg korisnika.
Kada god imate fiksiranje cena na nivou koji je iznad tržišnog nivoa i ograničavanja konkurencije, ukupan višak koji se kreira u jednoj privredi se smanjuje. A naš problem, našeg društva, je upravo što se ne kreira dovoljno viška, što imamo grane sa malom dodatom vrednošću.
Ono što jeste tačno, kada ograničite cene, tj. kada u stvari fiksirate minimalnu cenu i ograničite broj konkurenata, da ćete vi imate proizvođački višak, odnosno da će biti bolje onima koji pružaju usluge, ali će korisnicima biti značajno gore. A, kada saberete ta dva viška na nivou društva, to je neefikasna praksa.
Takođe, izmene u ovom zakonu su protivne, što se i može videti jasno, principima slobodne tržišne utakmice i samom programu koji smo citirali i u čijem citiranju ćemo uvek uživati, pogotovo u delovima koji se odnose na smanjenje digitalnog jaza, digitalizaciju tradicionalnih industrija, a s druge strane, otežava se ulazak novih učesnika, novih učesnika koji na drugačiji i bolji način rade te stvari. Paralela bi bila, kada konačno napravimo brze pruge u Srbiji, ja se iskreno nadam da nećemo dugo čekati, da se neko pojavi i kaže – ne može voz da ide 150 na sat, jer autobusi ne mogu brže od 100. To je paralela koja se tu može javiti.
Umesto konkurencije i digitalizacije, pokušavamo sačuvati stare modele. Ti modeli su funkcionisali, ali ako želimo da budemo pobednička Srbija, Srbija koja je zmaj, tigar i sve što možemo zamisliti, a to je želja svakoga koji je dobronameran u ovoj zemlji, pa moraćemo da prihvatimo da kada se desi inovacija, da negde neko trpi, a da negde neko gubi. Da smo doslovno primenjivali ova rešenja, možda bi i dalje ljudi koji se bave prevozom uz pomoć plemenitih životinja, koje svi volimo, i dalje tražili svoje parče tržišta, ali ne kao atrakcija turistička, nego kao legitimni provajder prevoza, i govorili da nije fer da se uvode nove delatnosti.
Nije to samo nama svojstveno, da budemo iskreni. Onog momenta kada je u SAD lansirana elektronska pošta, pošte Amerike su rekle – pa, mi smo nadležne za to i otprilike je bila ideja – pa, hajde da izdajemo elektronske poštanske markice, da se mi time bavimo, da to ne ide tako brzo. Srećom, Amerika je prepoznala zamku takvog tumačenja i odustala je od takvog principa.
Mi zaista razumemo, u poslaničkoj grupi Pokreta centra, da je izazov regulacije jedna velika stvar, da je jako teško odmeriti gde regulacije treba, a gde ne treba biti, iako smo sigurno saglasni da je treba biti što manje i da kad je ima, treba da štiti potrošača i elementarnu efikasnost i pravdu, koja je cilj nama svima, ja sam potpuno siguran u to.
Međutim, mnoge zemlje su pronašle načine kako da inovacije funkcionišu. U mnogim zemljama inovacije u oblasti lokalnog prevoza funkcionišu. Možemo reći u Atini nema toga, najureno u Parizu, u Londonu, ali kasnije ću reći zašto mi nemamo takvu mogućnost. Ako želimo biti maksimalno odgovorni i graditi tigra, zmaja i Srbiju kao pobedničku zemlju koja je bolja od ostalih zemalja, zato što to pokazuju objektivni pokazatelji, a taman su počeli da pokazuju da put nije loš kojim smo krenuli.
Dakle, u suštini, ako se pojavi novi model, osnova je da se ljudi jednako tretiraju, bez obzira što iste stvari rade na drugačiji način. To jeste srž inovacije. Inovacija je raditi drugačije stvari, ne raditi ih isto. Ona uvek ima dobitnike i gubitnike.
Imamo more primera u istoriji iz Srbije i sveta, imamo šaljive primere, kao apel proizvođača sveća, imamo neke primere koji su tragični, npr. kada je konkurencija, npr, kada je reč o proizvodnji kikirikija u Americi napravljena. Imamo tragične primere, opet ću se pozvati, i u dobrim zemljama, kao što je SAD, gde su isto ograničili tržište osiguranja, pa zato imaju najskuplje zdravstveno osiguranje na svetu itd.
Upravo je poenta da ništa nije zauvek propisano, da ne moramo raditi na isti način iste stvari, jer da je tako, danas ne bi možda mogli na aerodromima da koristimo jedan od najlepših izuma koji je trivijalan, točkiće na koferu, jer zaboga, tako smo ubili posao nosačima. I to je istina, ali je svima nama zajedno bolje, i nosači mogu da rade neke bolje poslove od tih.
Konkurencija se menja. Priroda tržišta se menja. Supermarketi prodaju gorivo, a benzinske pumpe imaju sličan asortiman supermarketima i udaraju konkurenciju restoranima. Restorani nude brojne usluge. U svetu su se neke apoteke pretvorile u supermarkete, sve u cilju blagostanja potrošača, i ovde kažem, u cilju blagostanja građana Republike Srbije.
Ograničenje konkurencije nikada ne dovodi do povećanja vrednosti. Onaj ko je ograničen od ulaska konkurencije, nema podsticaj da inovira, a nama inovacije trebaju kao hleb.
Srbija se može dugoročno i održivo razvijati ako postane zmaj inovacija, ako kreativni i pametni ljudi Srbije inoviraju, a nema mnogo takvih primera gde smo bili kreativni i uspešni, i to je istina. Ako domaće firme investiraju, strance smo privukli, nije to sporno, ali domaće investicije kaskaju. Bez toga ćemo teško imati dugoročnost stope rasta od 5-6%, a to nam treba da zatvorimo jaz sa ostalim zemljama EU. Da ne pričamo o plati od 500 evra, nego o plati od hiljadu evra za deset godina i da to treba da bude naš veliki cilj. Ne možemo ako ubijamo inovacije.
Ako imamo domaće firme koje ponude nešto što je drugačije, što ima izvozni potencijal, što se pojavi na drugim tržištima, i mi kažemo – to ne može u Srbiji. Morate da radite kao i svi ostali.
Nije dobro, loša se poruka šalje. Ja znam da ste želeli uvesti red. Ja znam da je jedna grupa bila tužna što su se pojavili konkurenti, ali mislim da ne možemo stajati na točku protiv inovacija. Inovacije možemo zaustaviti, nije sporno, ali na kraju će tržište i građani dati odgovor da je to nezaustavljiv proces.
Da se opet vratim na London, Atinu, Pariz, gde su inovacije u oblasti lokalnog saobraćaja zaustavljene. Oni to sebi mogu da priušte, sa platama od 4.000 evra mesečno mogu sebi da priušte. Evropa može da bude, kako je posmatraju Azijati, gospođa u najboljim godinama, jedna elegantna penzionerka gde je jako udobno živeti. Ali, mi, nažalost, idemo u pravcu da budemo siromašna penzionerka. I to ne smemo sebi dozvoliti. Mi moramo da grizemo, da budemo inovativni, da tražimo novu vrednost i da ne učinimo nijednim našim potezom bilo šta što bi taj proces sputalo.
Ja volim da se vratim na jednu stvar kada govorim o nekim granama, mnogo mi je drag primer. Vidi se po tome, malo sam emotivan. Volim inovacije, volim kad se nadmećemo, volim kad Srbija pobeđuje, kad smo bolji, ne samo u sportu, u svemu, kad dobijamo pohvale, i naša Vlada kad ih dobija. Meni je drago kad dobija, ne kad je kritikuju, ali ovaj put imam razloga da kritikujem, i to dosta razloga da kritikujem.
Znate li vi ko je „Tolking Tom“? Verovatno znate. Većina vas ima neki tablet, imate decu i imate tog elektronskog mačka. Zove se „Tolking Tom“. I taj elektronski mačak ponavlja ono što vi njemu kažete. Ništa specijalno, možete da ga pomazite, nahranite, jedan virtuelni ljubimac. E, šta je tu interesantno? „Tolking Tom“ je poslednji put prodat za milijardu dolara.
To su dve vrednosti po kojima je prodat „NIS“. Onda se postavlja pitanje – da li ćemo mi ovom porukom, umesto da odjednom nekoga „Tolking Toma“, koji se proizvede u Srbiji, u nadi da ćemo imati dobre proizvode, kao što ih ima „Nordeus“ kad je lansirao „Ileven“ simulaciju fudbala, imati dobre veb-sajtove i slične stvari? Da li je poruka koju ovde šaljemo ta da ne treba inovirati ili da treba biti oprezan koja je inovacija dobro došla, a koja nije? Mislim da ne treba. Mislim da u Srbiji treba da imamo mnogo ljudi koji će stvoriti nove elektronske mačke zato što se mogu prodati za milijardu.
Šta je interesantno u celoj toj priči, kada govorimo o elektronskom mačku? Kada bi elektronske životinje imale nacionalnost, on bi bio Slovenac. Znači, u Sloveniji je moglo, može i kod nas. Jednako smo lepi, jednako smo pametni, jednako volimo da inoviramo, jednako volimo da se zezamo, jednako volimo da se dobro razumemo, jednako volimo da uživamo u životu.
Zato vam kažem – zabrinuti smo. Nismo zlonamerni, ne želimo biti zlonamerni, jer poštujemo volju naroda i poštujemo neke stvari. Poštujemo ovaj grb koji ovde stoji i znamo da se sa Vladom ne morate složiti, ni sa većinom, ne morate da je volite, ali morate da je poštujete. Stoga kažemo zabrinuti smo kako će se to odraziti na buduće inovatore, na investicije i na domaće firme. Jako smo zabrinuti i mislimo da zakon treba promeniti i otkloniti restriktivne odredbe koje nisu u duhu konkurencije inovacija.
Mi ćemo podneti odgovarajuće amandmane u nadi da će to biti učinjeno, jer verujemo da je zajednički interes, opet kažem, da Srbija bude i zmaj i tigar i najlepša zemlja za biznis i inoviranje. Pozivamo vas da dobro razmislimo o tim amandmanima, jer ne bi valjalo da šaljemo poruku da ovo nije dobro mesto za inovacije, a pogotovo za srpske inovacije.
Ovaj put smo bili malo oštriji, ali i malo emotivniji, ali mislimo da je problem koji se ovde javlja takav da će rezultirati lošim konsekvencama na rast BDP, na rast inovativnosti i zbog toga smo duboko zabrinuti.
Voleo bih da čujem argumente koji su oprečni i ako treba da izdiskutujemo malo, jer verujemo da je ministarka jedna više nego kompetentna osoba, a ono što znam je i jedna od najvrednijih osoba u Vladi Republike Srbije i ja joj zato uvek skidam kapu. Hvala.
