Dame i gospodo narodni poslanici, član 27. Ovo je naslovna strana sutrašnjeg NIN-a. Svi poslovi Branka Stefanovića, otac ministra policije trguje oružjem.

Dakle, ovo što sam sada maločas pročitao vezano za tzv. treći ešalon DS, nisam nikoga vređao, ovo pišu vaši prijatelji iz NUNS-a, iz Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine, iz „Danasa“, iz NIN-a, iz „Vremena“, to su vaši prijatelji. Vi ste u istom političkom frontu protiv SNS i protiv Aleksandra Vučića.

Ja sam citirao tekst iz lista „Danas“ o vama. Ako „Danas“ piše tako o DS, o vrhu DS, o nameštenim tenderima, o pljačkaškim privatizacijama, o kumovsko-rođačkim kombinacijama, pitam onda građane Srbije zamislite kolika je onda potpuna istina o vladavini DS do 2012. godine kada je „Danas“ napisao ovakve stvari. To znači da ste vi radili hiljadu puta gore i zato je Srbija 2012. godine bila na ivici ekonomske i finansijske propasti. Građani Srbije treba da znaju koji su uzroci svih ekonomskih problema sa kojima se Srbija suočava. Vaša pogubna vlast, vlast koja nije vodila računa ni o čemu osim o svojim džepovima, o svom ličnom bogatstvu i vi ste iz te vlasti izašli pet, deset, pedeset, sto puta bogatiji nego što ste u tu vlast ušli. O tome se radi.

Povreda Poslovnika, narodni poslanik Vjerica Radeta.

Ne znam zašto se bune Maja Videnović i ova grupa koja sedi tu pored. Kažu, ne treba da dozvolite da se pominju članovi nečije porodice. Otac Balše Božovića nije bio advokat u svojoj kancelariji, sedeo, radio, da je to bio nikada ga ne bi pomenuli. On je bio visoki funkcioner DS. On je bio direktor Sportskog centra „Tašmajdan“ kao funkcioner DS i mnogo afera je bilo u to vreme u tom sportskom centru.

On je bio, ne znam da li ste zaboravili izabran i bio je direktor neke firme za istraživanje, odnosno firma se zvala „Srbija nikl“. On je, zamislite, kao pravnik bio na čelu firme koja je istraživala rude po Srbiji, pa su pravili probleme Kusturici na Mokroj Gori, pa je ovaj Aleksić koji je sada sa njima u koaliciji je rekao da im on neće dozvoliti da dođu u Trstenik da tamo istražuju bilo šta.

Dakle, govorimo o nekome ko je učestvovao u uništavanju Srbije, što je slučajno i Balšin otac. To je Balšin problem. Ako treba on nečega da se stidi, onda treba on.

Dakle, ne može niko da zabrani narodnim poslanicima da govore o bilo kojem funkcioneru. Kako sada, šta, mi nećemo zato što su oni u toj nekoj sada skupini, skupljeni sa koca i konopca, niko ne sme da kaže da je to skupina najvećih kriminalaca i lopova, Đilas, Jeremić, Borko, Stamatović, ljudi moji, cela Srbija zna šta su oni radili i šta rade i dan danas. Sada treba mi to da krijemo od javnosti zato što, bože, Maja Videnović je potresena, bila joj je dirljiva neka priča koju je ovde slušala.

To dirljivo, potreseno, itd, nema veze sa radom Narodne skupštine. Zato služe mali dijazepamčići. Hvala.

(Milorad Mirčić: Poslovnik.)

Koleginice Radeta, da li želite da se Skupština u danu za glasanje izjasni o povredi Poslovnika?
(Vjerica Radeta: Ne.)
Ne.
Povreda Poslovnika narodni poslanik Milorad Mirčić.

Gospodine Arsiću, reklamiram član 27. Treba jednake i iste aršine imati prema svim poslanicima, a to analogijom stvari se primenjuje i na članove Vlade. Više puta je predstavnik Vlade, u ovom slučaju potpredsednik Vlade, drsko i bezobrazno se ponašao prema poslanicima u ovoj Skupštini. Više puta je ovde kolege i koleginice nazvao neznalcima, ljudima koji lažu, ljudima koji ne znaju posao, itd. Niste reagovali ni jednom, ni jednom niste reagovali.

Niste reagovali ni kada poslanici se ne odnose jedni prema drugima sa uvažavanjem, ali posebno imate aršin kada su u pitanju članovi Vlade. Dokle ćemo mi da trpimo ovde torturu od predstavnika Vlade? Ko su uostalom članovi Vlade? LJudi koje je ovaj parlament izabrao, ljudi za koje su glasali poslanici i sada ti isti poslanici ili jedan deo poslanika doživljava najveće uvrede od strane potpredsednika Vlade, u ovom slučaju Zorane Mihajlović.

Ko je Zorana Mihajlović? Kakvo ona to pravo ima? Da li je ona povlašćena, da li je ona privilegovana zato što je dobra sa onim Skotom ili nekim skotovima, pa vi ne smete ili neki drugi razlog? To nas ne interesuje. Morate isti i jednaki aršin. I kada se poslanici obraćaju jedni prema drugima sa neuvažavanjem, morate da reagujete.

Koleginica ovde kaže da ima neka sinhronizacija između SRS i SNS. Zaboravila, jadnica, da je ona i njena partija učestvovala u osnivanju SNS. Zaboravila da pripada stranci koja je sedela na kanabeu kod Slobodana Miloševića. Zaboravila da su jeli pečenog vola na Palama. Sve su to zaboravili, a sada hoće veštački da stvore sinhronizaciju između nas i SNS. Mi smo se razišli davnih godina uz njihovu podršku.

Zahvaljujem se, kolega Mirčiću.
Odmah da vam odgovorim.
Kako vi častite ministra ili ministarku, nazovite kako hoćete, tako se časti, jeste da je poslanik…
(Milorad Mirčić: To nije isto.)
Kolega Mirčiću, vi ste koleginicu nazvali jadnicom.
(Milorad Mirčić: Pežorativno.)
A pežorativno? E, pa dobro, onda je ministar pežorativno odgovarao.
Da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o povredi Poslovnika? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas je predmet divlja gradnja i ko je sve učestvovao u ovoj divljoj gradnji.

Gledam kako jedna stranka koja je ušla u savez lopuža, prevaranata, varajića, pelješanovića, kako je od Davidovića, preko Grola, Pekića, Mićunovića, Čavoškog, dogurala do mladića kombinovanog diplomiranog „Bonafides“ pravnika sa Maldiva, koji, eto tako, za 30 hiljada evra letuje, ali zimi letuje, jer je to tad tamo skuplje.

(Balša Božović: E, sad, tužiću te za ovo.)

Evo, tužiće. Evo, ljudi, tužiće. Evo, ljudi to vam pokazuje kvalitet „Bonafides“ pravnika. Recite mi koji još pravnik može da pomisli, evo, gospođa Radeta zna, koji još pravnik može da pomisli da poslanik treba da odgovara na sudu za izneto mišljenje prilikom vršenja svoje funkcije? To može samo kod Saše Radulovića, tj. ja tri put sam pozivan, na kraju oslobođen, možda može kod Pajkića kod njih može sve, s obzirom da su oni 2009. godine ustanovili sud svoje partije. Pa, kad im se neki tužilac ne dopada, onda vladavina prava tako što prozoveš tog tužioca jedno deset puta, to se kod mene na selu zove politički pritisak, a kod ovih kombinovanih „Bonafides“ pravnika verovatno se to zove poželjni pritisak, žuti pritisak.

Najveća divlja gradnja u kojoj su oni učestvovali je divlja država Kosovo. Oni su aktivno učestvovali, ne odgovara samo investitor, SAD, Skot i ko ih je sve predstavljao, tu odgovaraju izvođači radova. Jedan od izvođača radova je bila ta stranka bivšeg režima. Ona je kukala i molila 2008. godine – odložite, odložite deklaraciju nezavisnosti Kosova kod Amerikanaca, samo da Boris Tadić bude izabran, pa posle može, što se i desilo.

Divlja gradnja i njihovo učešće u toj divljoj gradnji je završeno tako što je Boris Tadić, čini mi se, 14, 15. februara dao zakletvu, a 17. je proglašena divlja država Kosovo i Metohija. To je najveća divlja gradnja u kojoj su oni učestvovali.

Druga divlja gradnja, da podsetim ovog „Bonafides“ pravnika, kombinovanog, on je to što nije u „Bonafidesu“ završio, ima profesora koji nisu hteli da potpišu, to je kod ove Vodinelićke, što je bila kod Živkovića, pa je ja zovem vinodelićka. To je tamo završio, on je kombinovani. To je jedinstveni primerak. Kombinovano državno privatni pravnik iz „Bonafidesa“. Evo, neka me tuži i za to. Ima dokaza da je to uradio. Kao što ima i dokaza da je životna saputnica, o kojoj su govorili, da ne pominjem ime, suinvestitor Šutanovcu na pašnjaku. Evo ja tvrdim, neka me tuži, da ja ta njegova životna saputnica suinvestitor one čuvene investicije na pašnjaku. Evo, neka me tuži. Da, ta. Evo, to ću ponoviti čak i van sale da može da me tuži. Evo, ja tvrdim da tu ima i njih.

Sledeća divlja gradnja zove se Most na Adi. To kad su ovi, šta su to vladali, marsovci, marsovci žute boje, kad su vladali ovom državom. I, sad se oni, sad su kivni na nas što mi brže ne rešavamo probleme koje su oni ostavili. To su oni koji zagovaraju projekat „Beograd na vodi“, fontanu na Slaviji, pa kad nisu napravili, pa neko drugi napravi, oni su protiv. U stvari, šta „Beograd na vodi“ kad su oni bili za Beograd na magli, sitno to seckali i prodavali narodu, krv sisali na slamčicu i ovde sad pričaju o siromašnima. Pa, niste se vi borili za siromašne. Vi ste se borili protiv siromašnih, za svoje novčanike, ne za njihove. NJihovim novcem ste obložili svoje džepove. NJihovim novcem ste išli na Maldive. Nisi se ti oznojio da zaradiš letovanje na Maldivima u sred zime za 30.000 evra. Neko se drugi znojio. Ti si to samo prisvojio, da li preko sebe ili onog što je krečio. Taj je krečio sve u žuto i potkrečio.

Divlja gradnja, Most na Adi, prevođenje žednih preko vode. Spajaju dve mesne zajednice. Mi, seljaci, eto, optuženi smo mi da smo najveći divlji graditelji. Jeste, mi imamo puno pomoćnih objekata, to je činjenica. Teško je dobiti dozvole za šupe, garaže itd. Ja priznajem. I ima, terali su oni, one seljake, krivične prijave itd. To je Krivičnim zakonikom postalo krivično delo pre 2008. godine, koliko se ja sećam, i terali su oni neke seljake za kotobanje, koševe itd, ali najveću lopužu među njima, Dragana Đilasa, riđokosog, riđobradog gusara i lopužu nisu teretili.

Evo o čemu se radi. Kaže – početak radova na mostu preko Save. To kad su prevodili žedne preko vode. Kaže ovako – 01.12.2008. godine, izveštaj B92, dakle, da ne bude da sam ja izmislio, početak gradnje, šipovi itd.

Da li je početak gradnje gradnja, gospođo ministar, pobijanje šipova, ne znam, sedam, osam šipova itd? Ja mislim da to jeste gradnja, ali sam ja tražio i dobio odgovor kada su oni dobili dozvolu za gradnju. Pa, kaže ovako – rešenjem o odobrenju za izgradnju Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, broj 3510300136/2009-07, od 3. aprila 2009. godine, pravosnažno 4.05.2009. godine. Ako je dozvola bila 4.05.2009. godine, a ovaj što vodi savez milionera, lopuža, prevaranata, varajića, pelješanovića, to započeo gradnju 1.12, ja pitam i ministarku i pravnika „Bonafides“ komibnovanog, da li će podneti krivičnu prijavu za krivično delo nedozvoljene bespravne gradnje, koju je učinio tadašnji gradonačelnik Dragan Đilas, među mojim poslaničkim klubom poznat kao riđokosi gusar. On je tom prilikom rekao da je to najvažniji projekat koji košta, ne znam, 118 miliona, na kraju je to ispalo 450 miliona upola urađeno. Da bi se dovršilo, treba još 600 miliona.

Dakle, sem što treba da odgovaraju za nedozvoljenu gradnju, treba da odgovaraju za neverovatnu pljačku koju su izvršili, jer eto, mi seljaci da smo gradili most, mi bi gledali da to bude preko reke gde je ona najuža i gde je najjeftinije. Ali oni, gle čuda, oni su gradili gde je najšire i gde će to biti najskuplje, pa je valjda bio u pitanju procenat, pa je izgradnja sa 118 miliona, po onome što je DRI pronašla, porasla na 450 miliona. I danas se taj savez varajića, pelješanovića, mutibarića itd. pojavljuje i to što su gradili, radili samo za procenat.

Inače, uopšte gradnja za vreme vladavine tih marsovaca žute boje gotovo da nije postojala u nekom organizovanom smislu. Svi zidari za vreme vladavine Đilasa, Jeremića, Borka Stefanovića, Borisa Tadića, svi zidari su bili slobodni zidari. E, tu vidiš koliko su ovi ljotićevci hendikepirani. Oni u Skupštini samo jednu slobodnu zidarku. Dakle, ovi su imali sve slobodne zidare, a ovi imaju samo jednu slobodnu zidarku i oni su protiv masona i tako dalje.

Kad smo već kod tog bibliotekara, dakle, koji je na mesto portparola čačanske biblioteke došao čestitim putem, putem Velje Ilića, itd, on je sve u pravu. Došli su seljaci sa sela, sela Vranić, i napravili divlju grdnju u Čačku. Činjenica. E sada, neću da kažem šta su oni u srodstvu.

Uglavnom, Velimir Ilić je dotičnu osobu zaposlio u „Hidrogradnji“. Kad je upropastio „Hidrogradnju“, kao jedan od direktora, kad je radnike ostavio bez posla, kad ih je ostavio bez plate i hleba, njih je ostavio na ulici, a on je prešao putem Velimira Ilića, to se zovu te staze, onda je on prešao za građevinskog inspektora u gradu Čačku. Tako smo dobili ne uknjiženih 99 i nešto.

Hajde da budemo precizni, tačni, evo ni gospodin Atlagić neće da mi pomaže, evo da budem tačan, precizan. Katastar kaže ovako – u gradu Čačku ima upisanih objekata 44.950, uknjiženih, a ne uknjiženih 95.326, onda sin tog građevinskog inspektora i šefa inspekcije kaže nama – kako vas nije sramota? Ja stvarno ne znam kako njega ništa nije sramota. Taj se Boga ne boji, od Hilandara, ono kad je sveti Boškić levoručica, 5.000 evra, od Hilandara se ne boji. Šta? Nije samo sveti Boškić levoručica, ima još jedan, kaže, sveti Boškić ubija ženahu. Sve žene padaju onako pred njim, ne od šarma, što on kaže – ne kasnite, nego one od sile padnu. Što ne padne, on razbije.

Dakle, to je onaj što je za slobodu govora, pa kaže onome s kim se ne slaže – ajde izađi napolje, ne možeš da govoriš, bre. To je onaj što je za slobodu medija, protiv rijalitija, a ne odvaja se od Đilasa, pod rukom onako, a Đilas uveo prvi rijaliti u onom Pionirskom gradu. Tamo gde je Peđa D Boj vršnjakom lupio sto. Kad su se uzimale pare, onda je vršnjak bio dobar, mogao je i o sto, moglo je sve. Sad su oni protiv rijalitija, sad su oni za slobodu medija, sad su oni protiv divlje gradnje, a ovamo 95.326 više ne upisanih, pa čak ima više od Stamatovića.

Stamatović je čak imao u procentu manje divlje izgrađenih objekata nego ovo u Čačku. Ovde u Čačku na jedan legalni dva nelegalna. Ni Stamatović nije mogao da ih pretekne. Znate šta će se desiti na Zlatiboru uskoro? Zlatiborci će doći zbog Stamatovića u Beograd da se nadišu čistog vazduha. Toliko je nelegalna gradnja uzela maha i toliko ima spratova. To su tamo sad vikendice na 11 spratova ala Šarić, ala Peković, ala ovaj, ala onaj. Dakle, to je onako, izgleda, destinacija za pranje novca raznih mafijaša, pogotovo onih što trguju belim, itd.

Zato se ja slažem sa njim da je divlja gradnja opasna, da to treba kažnjavati, da to treba rušiti. Velja Ilić je tvrdio nešto, ja u to neću da ulazim, da je tu bio neki procenat, da li je bio, da li nije bio. Taj deo neka oni reše sami. Oni su bili u ljubavi. Zapošljavaju se bibliotekari, braću, snaje, dve žene, itd. Svi u javnom sektoru. Iz Kolubare – drži bibliotekaru 50.000 evra dok se ne snađeš, od rudara Kolubare. To ni Branko Mihajlović nije radio. On je kupao rudare hladnom vodom, ali nije im uzeo 50.000 evra. Ovaj je uzeo 50.000 i kao on nije bio vlast.

Ko to ko nije vlast može da dobije 50.000 evra, da dobije mesto portparola u čačanskoj biblioteci, da mu zaposle brata, da mu zaposle snahu, da mu zaposle dve žene, itd? Samo kućni ljubimci ostali. Ko to ko je bez vlasti može vrlo brzo da promeni stan i da iz tamo neke vladžinice, ne znam odakle, dođe u centar grada, 50.000 evra odmah košta stan? To mi nešto slično, 50.000 od rudara, 50.000 za stan, pa plus ovo sad u izbornoj kampanji, itd. Zato se slažem da oni odgovaraju.

Što se tiče ovog „Bona fidesa“, kombinovanog pravnika, može da me tuži koliko god hoće, to je sud njegove partije. Ja imam poverenja i u sud njegove partije. On sam više ne veruje ni sudu svoje partije, on ne veruje nikom, stalno nešto telefonira, ali ja mu zahvaljujem na podacima koje mi je dao za Šutanovca. Dao mi je podatke koliko ovaj ima para na računu. Ispostavilo se da smo našli manje. Mora da postoji još neki račun. To ćemo pažljivo da ispitamo, što je gospodin rekao.

U jednom podatku gospodin Martinović se prevario. Rekao je otprilike da su u Pionirskom gradu sad tamo pacovi, itd. Nisu svi pacovi najveći u Pionirskom gradu, tamo gde je bio taj Đilasov štab za Peđu D Boja i njegovog vršnjaka o sto. Znači, nije to, nije to bio tamo. Najveći pacovi su ušli u Savez za Srbiju. To su onako kapitalni primerci, ja to zovem savez lopuža, prevaranata, varajuća, pelješanovića i LJotićevaca. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, replika. Izvolite.

Repliciram zato što je gospodin Rističević pomenuo moje ime u kontekstu objašnjavanja kako nekom padne na pamet da tuži narodnog poslanika za izgovorenu reč u Narodnoj skupštini. Prosto da javnost razume, ja sam diplomirani pravnik i bez lažne skromnosti tvrdim da sam dobar pravnik i nikada mi ne bi palo na pamet da tužim narodnog poslanika za nešto što izgovori u Narodnoj skupštini. Onaj ko to kaže, čak i ako nije pravnik, on je ozbiljna neznalica.

Da, gospodine Rističeviću, imala sam slučaj još negde, mislim da je bilo 2003. ili 2004. godine, čuveni pravnik Danijela Lovrin, mislim da se zvala, bila je narodni poslanik iz Šapca, a njena sestra Valentina je bila u Opštinskoj izbornoj komisiji i njih dve su izvršile takvu krađu glasova u Šapcu da je to bilo strašno i ja sam u tom smislu iznosila tada u Skupštini konkretne podatke i kako su krali, na kojim biračkim mestima, itd, onda je ta Danijela Lovrin mene tužila i doživela je zaista jednu sramotu kod sudije. Ja nisam ni otišla, jer zašto bih išla na sud za nešto što znam da nema razloga, ni osnova. Sudija je ismejala, pitala je – izvinite, jeste li vi pravnik, kako vam pada na pamet da tužite kolegu narodnog poslanika, tako da taj manir je očigledno nešto što je prisutno kod tih pravnika iz DS, a još tada su valjda bili uvereni da su apsolutno sudije u njihovoj nadležnosti i verovali su da mogu kako god hoće, ali eto, znate, uvek se nađe i, hvala Bogu, ima dosta sudija koji su profesionalci, koji rade ozbiljno svoj posao.

Arsiću, samo još pola rečenice. Taj čuveni pravnik, ta Danijela Lovrin je toliko dobar pravnik da je već dve godine direktor Vodovoda u Šapcu. Sad, kako li je Šapčanima sa vodom i sa njom, znaju sami. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Branislav Mihajlović. Izvolite.