Kolega Rističeviću, privodite kraju.

Onda nisu bili za zabranu rijalitija. S kim si – s njim si. S kim si – onakav si i zato Boško Obradović treba … (Isključen mikrofon.)

Đorđe Vukadinović, pravo na repliku.

Zahvaljujem.

Prosto, ne znam šta reći pre, s obzirom da je uvaženi kolega Atlagić uspeo da izrekne gomilu materijalnih netačnosti, lako proverljivih netačnosti i neistina u vezi sa mojom malenkošću, a verovatno i u vezi sa svim drugim o čemu je govorio, što inače uvek radi i usput da napravi toliko faulova da predsedavajući bi uvek mogao da ga prekine, s obzirom na način kako kvalifikuje ljude, daje im izmišljene nadimke i imena, itd. Onda se pri tome poziva na neke kao medije ili neke neimenovane izvore, koji tako ne znam kada, koga nazvali.

Znate kako bi smo mi mogli ovde citirati kako nazivaju, ne gospodina Atlagića, ali recimo vašeg predsednika, kako se naziva u nekim preostalim medijima i na društvenim mrežama, ali to naravno nećemo da radimo.

On je mene dvostruko pogrešno protumačio, odnosno interpretirao, citirajući ovaj zapisnik. Mi možemo da preslušamo snimak, ja nikada nisam niti bih, ali to iz drugog razloga, uvredio njegovog kolegu i cimera ovde u Skupštini, tako što bih ga nazvao seljakom. Mislim da bi to bila uvreda za seljake. Upravo, čitav smisao mog obraćanja i mojih intervencija jeste bio da se taj dotični govornik koji se stalno poziva na dostojanstvo Skupštine, a zapravo je uvreda za dostojanstvo Skupštine i svaku instituciju u kojoj sedi, on se zaklanja iza seljaka, on se zaklanja iza časnog imena seljaka.

Ovde ima mnogo poljoprivrednika, gospodine Arsiću, mnogo poljoprivrednika, ljudi koji su sa sela ili žive od poljoprivrede. Nikada niko od njih, znači časno obavljaju svoju dužnost, samo jedan postoji, samo jedan postoji koji zloupotrebljava to kao što ima jedan ispred Skupštine koji stalno galami i predstavlja bruku za porodice žrtava kosovskog nasilja i terora kosovskog 1999. godine i tako ima jedan u Skupštini koji se stalno zaklanja… (Isključen mikrofon)

Zahvaljujem.
Po Poslovniku, narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Član 107. gospodine Arsiću.

Mislim da je ovde brutalno pogaženo dostojanstvo Narodne skupštine. Gospodin koji je malo Vlah malo Srbin, malo DSS malo NS, malo Đilas malo Jeremić, pitaj Boga više šta, je na najbrutalniji mogući način uvredio Marijana Rističevića rekavši da je bruka za svaku instituciju u kojoj sedi čovek poput Marijana Rističevića.

Na stranu to što on izgleda ne zna šta znači reč cimer, cimer je neko sa kim delite sobu. Ja koliko znam, Marko Atlagić sa Marijanom Rističevićem ne deli sobu. Možda gospodin Vlah deli sobu sa Borisom Tadićem, pošto je Marijan pokazivao neke fotografije gde su Boris Tadić i gospodin Vlah u onako dosta bliskim fizičkim odnosima.

Ali, mislim da ste ovaj napad na najbrutalniji mogući način na ličnost jednog narodnog poslanika morali da osudite i da zaustavite, kao što ste morali da reagujete na njegovu aluziju na gospodina Simu Spasića koji predvodi porodice Srba koje su nastradale na KiM. Brat Sime Spasića je kidnapovan od strane šiptarskih terorista na KiM još 1998. godine. Simo Spasić je otvorio spomen sobu srpskim žrtvama na KiM koji su stradali od ruke šiptarskih terorista, a gospodin Vukadinović je zaboravio da je stranka na čijoj je listi izabran za narodnog poslanika 2001. godine pustila na slobodu na stotine šiptarskih terorista koji su osuđeni za terorizam u periodu od 1998. do 2000. godine, i sad se sakriva iza ovog Poslovnika i pravi se nevešt.

Isti taj Đorđe Vikadinović, koji sad pokazuje prstom, ja bih voleo da ustane, pa da vidite kako je ponovo odeven, kao da je došao u kafanu. Izvukao košulju iznad pantalona i on drži lekcije nekome o dostojanstvu Narodne skupštine.

Taj isti Đorđe Vukadinović je opljačkao Narodnu lutriju Srbije za 2,5 miliona evra, a nikada nije popunio onu srećku za igre na sreću i sad nam takvi ljudi okupljeni oko Dragana Đilasa drže lekcije o moralu.

Mi smo ovde, gospodine Arsiću, suočeni sa jednom vrlo čudnom pojavom. Kad neko spomene SNS, onda mogu da reagujem ili ja ili može da reaguje kolega Orlić, kao zamenik predsednika poslaničke grupe. Ovde kada se spomene Đilas, pa sem poslaničke grupe ovde jedne opozicione, svi mogu da reaguju, odnosno jedan čovek može da reaguje u ime svih, ako spomenete Vuka Jeremića može da reaguje koordinator, ako spomenete Borisa Tadića reaguje koordinator, ako spomenete DS reaguje koordinator, ako spomenete Dušana Petrovića reaguje koordinator. Pa, oni imaju više sto puta prava nego mi, iako su sto puta manje glasova osvojili na izborima.

Kolega Martinoviću, oni pokušavaju, ne možemo da ih…
(Aleksandar Martinović: Hajde ustani da te vide ljudi.)
Kolega Martinoviću, pa nema potrebe.
Moram da vas ispravim, samo iz Kazneno-popravnog zavoda Zabela pušteno je 1.247 šiptarskih terorista. To je čisto radi javnosti.
A, molim kolege poslanike da prilagode svoje diskusije i da ne vređaju više.
Znači, svaki narodni poslanik koji je izabran na izborima, ne možete da kažete za njega da je bruka u Narodnoj skupštini, i tu se potpuno slažem sa kolegom Martinovićem.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, čl. 108. i 109. poštujući i dalje vašu toleranciju, ja se nadam da ćete jednom Đorđu Vukadinoviću dati opomenu.

Ali, da krenemo o uvredama. On kaže da ja njega vređam zato što sam pokazao ove fotografije. Ja tvrdim da fotografije nisu fotomontaža. Ja tvrdim ovde da su on i Boris Tadić jedan do drugoga pripijeni. To se na fotografijama vidi. Ako sam ja time uvredio, što se on sa njim tako slikao, to je njegov problem. Ja ne vidim tu uvredu.

Ovde je ugovor sa „Lutrijom Srbije“ na 2.400.000. Ja sam tvrdio da je on srećni dobitnik, a da nije igrao igre na sreću. Takođe sam tvrdio da je bio na listi Vlaške nacionalne manjine. Jeste ili nije? Jeste muzičar ili nije muzičar? A, on je meni na to odgovorio da ja treba da orem zemlju, evo, ovde su i gospoda iz Ministarstva, i da sedim ispred prodavnica sa seljacima da pijem pivo. Ja sam na to odgovorio, bez obzira što je to uvreda za sve seljake, gospodine Martinoviću, to je uvreda za sve seljake, to znači da oni sede pred prodavnicom, piju pivo itd.

Ja sam rekao da je meni čast da sam kao seljak u ovom parlamentu, da mi je otac bio seljak, da mi je deda bio seljak, da mi je pradeda bio seljak, da ja ni sanjao nisam da ću biti jednog dana u visokom domu. Meni su birači ukazali posebnu čast zato što nisam morao da menjam nacionalnost da bih bio izabran u ovaj visoki dom. Posebnu čast su mi ukazali birači i ja im ovim putem zahvaljujem. Hvala im od srca što su me pet puta birali, a da pri tome nisam menjao ni zanimanje, nisam menjao ni veru, ni naciju.

Još na kraju da kažem, ja ću da orem za svoju zemlju, da kopam, da sejem, da sadim. On je navikao samo da bere. On i ne bere, on je navikao da nabrano Tadić nabaci 2.400.000, što je 240 penzija seljačkih, onih seljačkih penzija koje se zarađene žuljevitim rukama, crnim od znoja i zemlje, 240 penzija je dobio odjednom, još meni prigovara. Pa, onaj Karađorđe osnivač nove srpske države, koji je pokrenuo osnivanje nove srpske države, što drži tri prsta ovako sa desne strane kad ulazi u Skupštinu, on će Đorđu Vukadinoviću jednom tako od kamena pustiti ruku na glavu zato što vređa seljake. Hvala.

Zahvaljujem.
Sada određujem pauzu, u skladu sa članom 112, u trajanju od pet minuta.
(Posle pauze.)

Nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Ana Čarapić. Izvolite.