Zahvaljujem se predsedavajući.

Uvažena ministarko, imajući u vidu da privodimo kraju ovu raspravu, mislim da je vreme da ova demagogija koju smo čuli sa moje desne strane prestane i da se ova završnica koja se vezuje za ovo zasedanje, barem kada je u pitanju načelna rasprava, sprovede na dostojanstven način, a to je da se ukaže isključivo na zakon i isključivo na ono što smo do sada potencirali kao nešto što sa stanovišta krajnjih dobrih namera podrazumeva mogućnost poboljšanja kvaliteta zakona .

Odve ste čuli čistu demagogiju da se neko zaklanja iza Inženjerske komore i da tobože, ugroženim pravima članova Inženjerske komore, pokušava da sebi prikupi političke poene. Niti su ugrožena prava Inženjerske komore, niti je Inženjerska komora podvedena pod bilo kakav ili bilo čiji jaram, jednostavno Inženjerska komora može da funkcioniše onako kako svaka komorska organizacija treba da funkcioniše. To što do sada nisu funkcionisali kako treba to je njihov problem, i to je isključivo njihova krivica.

Moram zbog građana Srbije da pomenem jedan slučaj koji se desio upravo za vreme vlasti onih koji su sa moje desne strane, a to je slučaj kada se na Zlatiboru negde 2010. godine, odmah nakon izgradnje jednog ogromnog apartmanskog kompleksa, sa čak nekoliko desetina hiljada kvadrata, neposredno nakon izgradnje, pre useljenja i na sreću, pre useljenja, u te apartmane kompletan apartmanski kompleks srušio, odnosno urušio. Ne daj Bože da je došlo do useljenja, i ne daj bože žrtava.

Šta je epilog? Epilog je, da odgovorni projektant niti je odgovarao, niti je mu je falila dlaka sa glave. Da li je Inženjerska komora tada reagovala, i da li je Inženjerska komora tada bila pod nečijim jarmom? Da, bila je pod nečijom kontrolom, očigledno da jeste, ali je taj očigledno nije našao za shodno da bilo šta preduzme. To nije jedini slučaj, tih slučajeva ima mnogo.

Prema tome, da mi ne bi robovali sa demagogijom i bili taoci demagogije, građanima Srbije je jasno da ovde niko ne želi nikoga da diskriminiše. Ja sam ponosan što sam član Advokatske komore koja funkcioniše fantastično, i gde Ministarstvo pravde nema apsolutno nikakve pretenzije da Advokatsku komoru postavi pod nekakvu šapu. To ne treba da se tumači, niti treba ni u kom slučaju da se potencira, kako to gospoda kažu, da Inženjerska komora, ne znam kako, dovedena u diskriminatorski položaj. Zaista nema apsolutno nikakve vrednosti za bilo kakav dalji komentara.

Ono što želim da izrazim kao jednu veliku zahvalnost, zahvalnost za vaše razumevanje i vas i vaših saradnika što ste prihvatili određene dobronamerne sugestije koje se odnose na zakon. Neću ponavljati neke navode koje sam istakao u načelnoj raspravi, ali želim da skrenem samo pažnju da zaista odbor, imajući u vidu, da smo sticajem okolnosti možda baš na te ključne tačke propustili da ukažemo amandmanima da odbor treba da odreaguje, jer ilustracije radi kada su objekti koji su od posebnog važnosti, objekti javne namene i ukoliko ti objekti imaju poseban uticaj na okolinu, onda zaista vlasnik objekta koji se ozakonjuje treba da da izjavu kojom će istaći da neće tražiti štetu ukoliko je ta šteta i štetne posledice uzrokovana ili može biti uzrokovana od javnog objekta i to samo ukoliko je u trenutku kada objekat u ozakonjenju ozakonjuje to znao ili morao znati.

Konkretno ako je gospodin bilo ko s ove strane ili bili s koje druge strane, njih ima mnogo, pa izgradio svoj objekat pored poplavnog talasa, a zna da taj poplavni talas može svaki trenutak da naiđe i pored toga traži sa punim kapacitetom da mu se objekta ozakoni, e pa onda mora da trpi određenu posledicu, jer za tu činjenicu opasnosti i zna i mora znati u momentu kada se donosi rešenje o ozakonjenju. Zato je naš predlog da se formulacija ispravi jer ona ima svoju logiku i svoj smisao da bude ispravljena.

Ono što želim na kraju da istaknem, mislim da je jako važno, vi ste sa ovim korpusom zakona, odnosno predloga zakona kako sam to i u načelnoj raspravi istakao učinio jedan pomak. Ja vas molim da ne bude poslednji, da se i dalje iznalaze rešenja koja će omogućiti što efikasnije ozakonjenje, jer nakon ovoga uvažena ministarko nama sledi jedna period u kome ćemo imati vrlo delikatnu situaciju, a ta situacija podrazumeva sledeću posledicu. Imaćemo ozakonjene objekte, imaćemo one objekte koji su izuzeti iz ozakonjenja. Oni koji su izuzeti iz ozakonjenja po odredbama ovog zakona, nije mali broj. To je ogroman broj. Ako dođe do one posledice koja je neželjena posledica, a to je rušenje objekata, bojim se da će to biti jedan izuzetno delikatan posao sa brojnim potresima, pa čak i socijalne prirode. Hajmo da tražimo načine da kroz restrikcije, kroz određene represivne mere novčanog kažnjavanja ili bilo čega drugog što podrazumeva sve ono što neće povrediti materijalna dobra i što neće ugroziti materijalna dobra nateramo sve one koji su se godinama i decenijama ogrešili o zakon i ostali van zakona. To je način na koji bi možda mogli doći do rešenja ovog problema. Samo rušenje bojim se da neće doprineti da se problem generalno reši.

Još jednom i na samom kraju, podrška u danu za glasanje od strane poslanika SPS za set ovih zakona uz amandmane koje smo predložili, a nadam se da ćete ih prihvatiti, a siguran sam da ćete i ove odborske na adekvatan način razmotriti, oceniti i kao odborske prihvatiti. U svakom slučaju podrška SPS-a stoji. Hvala.

Zahvaljuje.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvažena gospođo ministre sa saradnicima, imali smo u ovoj načelnoj raspravi prilike da čujemo sve i svašta.

Ja se divim hrabrosti pojedinaca u čiji se zaista integritet čovek baš može decidirano uveriti da, između ostalog, suze rone nad komorom inženjera i zaista je verovati onima da iskreno o tome razmišljaju koji tvrde da se nisu slikali sa Borisom Tadićem, a slikali su se, oni koji tvrde da njihov loto listić nije zaključen, a da nije uplaćena nikakva svota za taj loto listić, oni koji tvrde da nisu bili na vlaškoj listi, a bili su na vlaškoj listi, a vi procenite sami koliki je njihov integritet da bi uopšte o bilo čemu mogli da govore.

O Inženjerskoj komori, o onome što je zaista bila nužna mera, dao je sebi za pravo da govori neko ko je diplomu Pravnog fakulteta dobio u Bonafidesu, ispijajući kafice.

Ja se ne usuđujem da govorim o inženjerima iako sam se 20 godina bavio advokaturom, mnoge upoznao prilikom veštačenja, imao prilike da ih procenjujem iz razno-raznih uglova, sebi to pravo ne dajem.

Ali očigledno da što manje znaš, sebi sve više prava daješ i ja verujem da je danas nad Inženjerskom komorom, plakao neko ko nije u stanju da napiše ni običnu molbu za prijem u Inženjersku komoru, a kamoli šta drugo, a slobodan sam da to zaključim, jer nije u stanju da prebroji ni koliko član 107. Poslovnika, ima stavova.

Pre neki dan smo od tog uvaženog kolege čuli da reklamira povredu Poslovnika člana 107. stav 3. ubio sam se pokušavajući da nađem taj 3. stav, ali ne postoji, tako da možda za neki budući Poslovnik i predložimo da bude stav 3. da se čovek više ne bruka svojim velikim znanjem, stečenim u Bonafidesu.

Ali da ovu načelnu raspravu vratimo u one ozbiljne tokove, koji jesu, jer je tema previše ozbiljna i zaista se tiče građana Srbije iz svakog od mogućih uglova, a najviše iz onog o kojem govori moj uvaženi kolega Neđo Jovanović, malopre.

Ja se apsolutno slažem s tim da život diktira u mnogome kako će zakon izgledati i ne vidim ništa loše u tome što se čim ministarstvo uoči određene probleme, u određenim procedurama pristupa izmenama i dopunama zakona.

Neću se složiti sa svim rešenjima i predlozima, ali Bože moj, različitosti su sasvim normalne, nešto ćemo o detaljima raspravljati kroz amandmane i jednostavno ne treba u ovom trenutku gubiti vreme, ali pitanje je o različitim razmišljanjima, kada su bukvalno nijanse u pitanju.

Onaj ko ne zna da su prihodi lokalne samouprave praktično najvažnije, koje ona sama ostvaruje urbanizam i inspekcijski poslovi, me upravo tera na nešto što mislim da je zaista ključna stvar koja ovo ministarstvo može da popravi.

Bez obzira na zabranu zapošljavanja, smatram da ovo ministarstvo mora, upravo zbog svih ovih predloženih zakona, koji su danas na dnevnom redu, da insistira kod republičke Vlade, da se lokalnim samoupravama odobri zapošljavanje ljudi, stručnih, osposobljenih koji će raditi na poslovima legalizacije i svih budućih poslova koji su vezani i za urbanizam i za inspekcijske poslove. Zašto?

Mi ne bismo danas uopšte razgovarali o legalizaciji da su nam inspekcije od kraja devedesetih godina i početka 2000. radile svoj posao, bar malo. Ne bismo danas imali stotine hiljada objekata koji su izgrađeni bez građevinskih dozvola na mestima na kojima je to praktično nemoguće.

Vi pokušavate, i mi zajedno sa vama pokušavamo, da ovo dovedemo u zakonske okvire koji su prihvatljivi, ali to nije dovoljno. Mi moramo da razmišljamo o budućem koraku.

Ako ne budemo na ovakav način razmišljali o tome da u lokalnim samoupravama treba više ljudi, ali ne koji će raditi neke druge poslove, nego upravo poslove iz oblasti urbanizma i oblasti inspekcija koje su vezane za urbanizam, onda mi ovaj posao ne vodimo na odgovarajući način, ne razmišljajući o tome šta je sledeći korak koji nas čeka.

Pored ovoga, ja imam jednu veliku molbu za ovo ministarstvo, znam da zakon ne može da se piše, pa da se određene pozicije izuzimaju samo iz zakona. Kada kažem pozicije, mislim na određene teritorije.

Mi imamo, nažalost, da su poplave o kojima je kolega Neđo Jovanović na jedan drugi način govorio, u Obrenovcu i još u nekim drugim gradovima, ali za Obrenovac decidirano znam, u potpunosti uništile svu građevinsku dokumentaciju, znači kompletnu arhivu gradske opštine Obrenovac, sve je to uništila poplava i ni jednog jedinog papirića tamo više nema.

Uništena je kompletna arhiva Suda, uništena je arhiva Katastra i mi sada imamo jednu ozbiljnu situaciju koja će se pojaviti kao problem u budućoj praksi. To je, rekonstrukcija predmeta i dostavljanje i pribavljanje određenih dokaza koje čak i ovi zakoni traže, a oni jednostavno ne postoje više.

Moram vas podsetiti da je država u obavezi da poseduje tako nešto.

Da li je potrebno vršiti izmene i dopune Zakona o poplavama, pa na taj način relaksirati način rekonstrukcije predmeta, kada su u pitanju građevinske dozvole, potvrde, dokazi da je neki objekat izgrađen uz građevinsku dozvolu ili na određeni način, ohrabriti i pomoći lokalnoj samoupravi da se sa ovako malo dokaza koje može da pribavi, i ima, izvrši rekonstrukciju predmeta i time se stavi u službu građana Srbije.

Zahvaljujem, kolega.
Reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena potpredsednice Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, evo, na kraju načelne rasprave o predlozima zakona iz nadležnosti Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, ja mogu da konstatujem da ozbiljnih zamerki na zakone nije bilo, što potvrđuje da su predlozi zakona dobri. Osim na hitnost postupka i osim napada, naravno, na Aleksandra Vučića i njegovu porodicu, na Srpsku naprednu stranku, pa čak i poimence na neke poslanike SNS, možemo reći da konstruktivnih predloga nije bilo. Videćemo dalje u raspravi u pojedinostima, kada budemo konkretnije govorili o predlozima.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je proteklih godina ostvarilo ozbiljne rezultate, pre svega u vazdušnom saobraćaju. U periodu od 2013. do 2017. godine uvećan je saobraćaj u prevozu putnika za 60% i robe za 300%. Broj preleta preko Srbije i letova unutar Srbije za 80%.

Ovakve rezultate prati i privredni efekat. Ukupni, direktni prihodi, uvećani su za 60% u 2017. godini i iznose oko 70 milijardi dinara, dok se ukupni indirektni prihodi procenjuju na više od dve milijarde evra. Er Srbija je u 2018. godini nagrađena najvećom ocenom za bezbednost.

Pozitivni efekti očekuju se i od postupka koncesije aerodroma „Nikola Tesla“, koja je vredna milijardu i po evra. Ovaj postupak značiće povećanje broja putnika za 15 miliona godišnje. U budžet Srbije direktno ide 501 milion evra, a neposredne investicije „Vansija“ biće oko 730 miliona evra. Godišnje će u budžet Srbije ići šest do 16 miliona evra.

U Srbiji je od 2012. godine izgrađeno više od 250 kilometara auto-puta i obnovljeno oko 2.000 kilometara magistralnih i regionalnih puteva, a u planu je i novi investicioni ciklus. Akcenat je na Koridoru 10 i 11. Započeti su radovi na mnogim deonicama. Neki radovi su završeni, neki se privode kraju i čeka se puštanje u saobraćaj. Od životne važnosti za građane je, naravno, i Moravski koridor, dakle, izgradnja auto-puta Pojate – Preljina, dužine 110 kilometara.

Želim da pomenem i jeftine stanove za pripadnike snaga bezbednosti. Već smo ove godine govorili o tome, a prošle nedelje su predstavnici Vlade sa predsednikom Aleksandrom Vučićem definisali sva ključna pitanja. Dakle, već ima više 23.000 prijavljenih. Do 1. maja će krenuti izgradnja u sedam gradova. Prvo u Vranju i Nišu.

Radi se o ogromnom projektu koji se dešava po prvi put u novijoj istoriji, da država gradi stanove za pripadnike snaga bezbednosti i ja sam nadam da će svakako ovaj projekat biti model za naredni period.

Predloženim izmenama i dopunama radiće se na dalje na ovim, ali i na drugim pitanjima. Nastavlja se borba protiv divlje gradnje, protiv bahatih i neodgovornih investitora. Sprečavaju se zlouptrebe u postupcima ozakonjenja. Radi se na reformi zastarelih postupaka. Stvaraju se uslovi za dalji razvoj privrede. Radi se na privlačenju novih investicija.

Zbog svega napred navedenog poslanička grupa SNS će vrlo rado podržati ove predloge u danu za glasanje. Zhvaljujem.

Zahvaljujem.
Saglasno članu 98. stav 4. Poslovnika, zaključujem zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka od 1. do 10. dnevnog reda.
Prelazimo na 11. tačku dnevnog reda – PREDLOG ODLUKE O IZMENAMA ODLUKE O IZBORU ČLANOVA I ZAMENIKA ČLANOVA ODBORA NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE
Pre otvaranja jedinstvenog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 192. stavu 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije.
Da li predstavnik predlagača želi reč? Ne.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? Ne.
Na listama nema prijavljenih za reč, te na osnovu člana 98. stava 4. Poslovnika, zaključujem jedinstveni pretres o Predlogu odluke.
Sa ovim bismo završili sa današnjim radom.
Nastavljamo u ponedeljak, sa početkom u 10.00 sati.