Da li još neko od ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Molim vas, prijavite se.
Reč ima Jadranka Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Moje izlaganje upućujem premijerki Brnabić i ono se odnosi na ozbiljan problem kada je u pitanju balet Narodnog pozorišta, zapravo kada su u pitanju baletski igrači u celini. Iako baletski igrači imaju, odnosno baletski umetnici imaju beneficirani radni staž, njihov odlazak u penziju je u potpunoj disharmoniji sa zahtevima baletske profesije. Dakle, zna se da baletski umetnici počinju veoma rano svoje umetničke karijere, ali nažalost one i kratko traju, tako da već negde oko 40 godine života praktično njihovo telo kao i kod sportista, jednostavno nije u mogućnosti da odgovori visokim zahtevima ove teške i lepe profesije.

I, onda dolazimo do jednog začaranog kruga da novi baletski igrači ne mogu da budu primljeni, a jedan deo postojećih baletskih igrača, ne može da učestvuje u predstavama, samim time se stvara jedna ozbiljna teškoća uopšte u izvođenju repertoara u organizaciji, a de ne govorimo o tome da se time prosto zaustavlja napredovanje našeg baleta, a samim tim i ove ozbiljne grane naše kulture.

Ja sam pre izvesnog vremena po ovom bila i na razgovoru kod ministra za kulturu i informisanje i moram da kažem, istina me obavezuje, da kažem da sam bili i prijatno iznenađena, mada bi trebalo da je to sastavni deo rada svakog ministarstva, ali zaista Ministarstvo kulture je za dve godine učinilo ozbiljan pomak u zaštiti interesa baletskih igrača, pre svega kada je u pitanju nagrađivanje, jer su, verujem sa mnogo teškoća i mnogo prepreka morali da savladaju jednu zakonsku činjenicu, kada je u pitanju nagrađivanje, a to je da baletski igrači ne mogu da imaju visoku stručnu spremu, odnosno ne postoji fakultet za baletske igrače.

Takođe, sam tada shvatila da i problem o kome sada govorim prevazilazi jedno ministarstvo, zato se obraćam premijerki Brnabić sa molbom da što je pre moguće, evo predlažem, da primi u najkraćem mogućem roku direktora baleta, on je dugo direktor i mislim da iz prakse može da da mnogo dobrih ideja, da zajedno sa ministarstvima, svakako ovo mora biti uključeno i Ministarstvo finansija i Ministarstvo za rad, a rekla bih i Ministarstvo prosvete, ne bih sada da objašnjavam zašto jer nemamo vremena.

Dakle, molim da se u najkraćem mogućem roku ovaj problem u okviru zakona reši, to je dug problem, dugo traje, da ne kažem više decenijski problem, njega nije rešila ni prethodna vlast, a rekla bih da nije ni pokušavala da ga reši iako su mnogi koji su došli na vlast posle 2000. godine i te kako činili sve da se prikažu kao jedini i ekskluzivni nosioci svega što je dobro, pametno i kreativno u kulturi. Hvala vam.

Hvala.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Duško Tarbuk, dr Aleksandra Jerkov i mr Ivan Kostić.
Nastavljamo zajednički načelni jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka od 1. do 10. dnevnog reda, po redosledu prijava za reč.
Reč ima narodna poslanica Olivera Pešić. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući, uvažena potpredsednice Vlade sa saradnica, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, govoriću o Zakonu o građevinskim proizvodima.

Smatram da će ovaj zakon bitno uticati na razvoj građevinarstva u Srbiji, kao jedne od najznačajnijih privrednih grana.

Srbija usvaja jedan potpuno nov zakon koji će na jedan sveobuhvatan način urediti ovu oblast i ono što je možda bitno da se kaže, zarad građana Srbije, da sve zemlje u okruženju imaju već usvojen ovakav zakon, a da se u EU on primenjuje još od 1989. godine.

Usvajanjem ovog Predloga zakona će se pre svega podići nivo kvaliteta materijala koji se koristi u gradnji puteva, mostova, zgrada i drugih objekata što će za rezultat imati da objekti koji se grade u Srbiji budu bezbedniji i sigurniji po zdravlje i život građana Srbije.

Takođe, podizanjem nivoa kvaliteta materijala domaći proizvođači u građevinarstvu će postati konkurentniji na tržištu EU.

Do sada zakonskim predlozima nije bilo uređeno da inovativni proizvodi koji se u Srbiji plasiraju na tržištu građevinskih materijala mogu da budu plasirani i to se sada definiše ovim zakonom tako da će se i na taj način omogućiti našim proizvođačima koji proizvode za domaće tržište, ali i za tržište EU da budu konkurentniji, a samim tim se i otvara dodatni prostor za razvoj građevinarstva u Srbiji.

Neusaglašeno domaće zakonodavstvo sa zakonodavstvom EU, takođe negativno utiče na naše privredne subjekte koji posluju i proizvode za tržište u Srbiji, ali istovremeno i za tržište EU, jer oni imaju duple procedure i duple troškove, obzirom na to da moraju svoje poslovanje usaglase prema zakonima koji važe u Srbiji, ali i zakonima koji važe u EU, tako da će se usvajanjem ovog Predloga zakona i taj problem rešiti.

Problemi koji će se takođe rešiti sa usvajanjem Zakona o građevinskim proizvodima bitno će uticati na opšti razvoj Srbije u smislu većeg iskorišćenja sredstava iz pred pristupnih fondova EU, koji su Srbiji na raspolaganju, jer sada prilikom realizacijom projekta koje se finansiraju sredstvima EU se javljaju veliki problemi, upravo iz tog razloga što EU zahteva da se proizvodi, odnosno materijal koji se ugrađuje u oblasti građevinarstva da bude visokog kvaliteta, odnosno da bude prema određenim standardima.

Obzirom na to da mi nemamo akreditovano domaće telo za ocenu usaglašenosti što će se tek sad postiće ovim zakonom. Iako smo u prethodnom periodu usvojili skoro sve harmonizovane standarde da bismo realizovali projekte, mi moramo da angažujemo tela iz EU koja će vršiti ocenu kvaliteta građevinskih proizvoda i verovatno je to jedan od razloga što Srbija možda nedovoljno koristi sredstva iz pretpristupnih fondova EU, upravo je taj što se javljaju poteškoće prilikom realizacije projekta sa ugradnjom materijala po evropskim standardima.

Isto tako domaći proizvođači građevinskih proizvoda koji se bave izvozom mogu da primene harmonizovane standarde samo ako angažuju telo iz EU i to su neki od problema koji će se rešiti usvajanjem ovog predloga zakona, koji će bitno uticati na razvoj građevinarstva u Srbiji.

Na kraju samo kratko želim da se osvrnem na opaske koji su narodni poslanici DS juče imali tokom diskusije, u nedostatku argumenata vezano za rad vašeg Ministarstva, vezano za boju šlema koju nosite na gradilištu. Želim da pohvalim vašu prisutnost na terenu, odnosno na gradilištima. Želim da pohvalim rezultate rada vašeg Ministarstva, da vam poručim da nastavite da gradite mostove, pruge, kilometre auto-puteva koji nam dovode nove investitore, a novi investitori dovode nova radna mesta i dokle god vaše Ministarstvo ima rezultate rada kakve je imalo do sada, imate podršku narodnih poslanika SNS da nosite šlem u boji koja vam najbolje pristaje. Zahvaljujem na pažnji.

Hvala.
Reč ima Ivana Nikolić. Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Poštovana potpredsednice Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, kada je reč o Predlogu zakona o građevinskim proizvodima kao najvažnije se ističe to, znači, primenom ovog zakona biti stvoreni uslovi da građevinski proizvodi koji se stavljaju na tržište u Republici Srbiji, a koji se ugrađuju u objekte, zadovoljavaju propisane zahteve u pogledu ispunjavanja osnovnih zahteva za objekte i svakako stvaranje ambijenta za jednu zdravu konkurenciju za domaće učesnike na tržištu.

Posebno se ističe kao važno u vremenu kada u Srbiji imamo sve više gradilišta, kada imamo rekordni broj investicija, to što se podiže nivo kvaliteta materijala, koji se koristi u gradnji puteva, mostova, zgrada i ostalih objekata. Najvažnije će se objekti koji će se ubuduće graditi biće bezbedni i ekološki prihvatljivi i koji će čuvati živote zdravlja ljudi, a to je svakako na prvom mestu.

Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, predložena rešenja svakako su na dnevnom redu u cilju otklanjanja određenih nedostataka uočenih u dosadašnjoj primeni važećih zakona. Zatim, preciziraju se određene norme, a sve u cilju poboljšavanja i unapređenja građevinarstva u Srbiji što će doprineti daljem napredovanju na listi Svetske banke u uslovima poslovanja, odnosno Dujing biznis listi i ovde bih dodala da rešenja koja se primenjuju u ovim oblastima pozicioniraju Srbiju po najnovijim izveštajima na deseto mesto u oblasti izdavanja građevinskih dozvola.

Za tri godine reformi pored svih zalaganja i odgovornog rada predsednika Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića i odgovorne Vlade, Srbija ima dobar rejting i baš u ovoj oblasti na sve zemlje u okruženju i u odnosu na sve zemlje u okruženju Srbija je danas ima najbolji i najsavremeniji sistem izdavanja građevinskih dozvola, a nadležno ministarstvo i u skladu sa prioritetima Vlade Republike Srbije u delu koji se odnosi na digitalizaciju efikasno radi na daljem unapređenju softvera u cilju još bržeg i lakšeg izdavanja građevinskih dozvola i svih elektronskih dokumenata.

Kada govorimo o građevinarstvu, konkretno u delu koji se odnosi na izmene Zakona o ozakonjenju objekata, važno je istaći da je primenom ovog zakona u periodu od novembra 2015. godine do danas doneto 166.000 rešenja. Poređenja radi, napomenuću da je u prethodnih 15 godina doneto 150.000 rešenja po svim propisima koji su se odnosili na legalizaciju objekata. To govori da se sada u Srbiji radi efikasno, da se radi transparentno, da se vrši kontrola, da se redovno dostavljaju izveštaji i da se primenjuju rešenja koja su jeftinija, bolja i sigurnija za građane Republike Srbije.

Kada je reč o zakonima kojima se definiše odvijanje vazdušnog saobraćaja u Srbiji, odmah ću istaći da je predsednik Republike Srbije, još dok je bio premijer, a to je nastavio i danas, i ova aktuelna vlada doprinose razvoju ove oblasti.

Vlada Republike Srbije u oblasti vazdušnog saobraćaja se prvenstveno bavi razvojem i unapređenjem pružanja usluga u vazdušnom saobraćaju, dalje upravljanje vazdušnim saobraćajem i prihvatom i otpremom vazduhoplova, putnika, robe i pošte u međunarodnom avio saobraćaju.

Odgovornom radu govore rezultati koji se beleže u periodu od 2013. do 2017. godine, pa tako prevoz putnika je veći za čak 60%. Sa 3,5 miliona putnika sada imamo 5,6 miliona putnika. Povećan je transport robe sa 8.000 tona na 22.000 tona. Broj preleta preko teritorije Republike Srbije i letova unutar teritorije Republike Srbije uvećan je za čak 26%, sa 512.000 na 643.000.

Ovako dobre saobraćajno-tehnološke rezultate prate odlični privredni efekti. Ukupni i direktni prihodi u sistemu vazdušnog saobraćaja uvećani su za 75% i to sa 40,54 milijarde na 71,1 milijardu dinara, dok se ukupni indirektni prihodi procenjuju na iznos veći od 2,2 milijarde evra.

Poseban uticaj u svemu ovome, što je osnov za povećan obim saobraćaja i odličan privredni efekat, ima međunarodna saradnja. Zalaganjem predsednika Aleksandra Vučića za ugled Republike Srbije u svetu i prepoznavanjem Srbije kao dobrog partnera govori i podatak da je u poslednje četiri godine doneto, odnosno realizovano 30 sporazuma o vazdušnom saobraćaju, a opet, poređenja radi, to je tri puta više nego u periodu od 2000. do 2014. godine, kada je Srbija vođena u propast.

Iskoristila bih priliku da kažem da su predložena rešenja i sprovođenje važećih propisa doprinela da „Er Srbija“ u 2018. godini dobije priznanje u vidu najveće ocene za bezbednost, maksimalnih sedam zvezdica od strane „Erlajn Rejtings“, relevantne svetske institucije koja se bavi ocenjivanjem kvaliteta usluga i nivoom bezbednosti u avio-kompanijama.

Ono što se posebno ističe kao poseban trud i rad predsednika Aleksandra Vučića jeste to da se naročito pozitivni efekti očekuju od završetka postupka koncesije „ANT“ vredne 1,5 milijardu evra.

Predložena rešenja na dnevnom redu svakako idu u korak sa pozicijama u kojima se Republika Srbija nalazi. U Republici Srbiji, od kada odgovorna vlast sprovodi program SNS, dostignut je suficit u budžetu, imamo preko 150.000 zaposlenih, imamo 16 milijardi evra vrednosti projekta, imamo rekordan broj gradilišta, imamo izgradnju koridora suštinske važnosti. Svakako je važno i u ovom trenutku podsetiti se na Koridor 10, Koridor 11, autoput E-763, obilaznicu oko Beograda, brzu saobraćajnicu prvog B reda Novi Sad-Ruma-Šabac-Loznica, autoput E-761, Moravski koridor, autoput Beograd-Sarajevo, a uz sve to konstantno se vrši rehabilitacija i državnih i opštinskih puteva i konstantno se radi na izgradnji mostova.

Dakle, Vlada Republike Srbije intenzivno radi na stvaranju uslova koji će doprineti još boljem razvoju Republike Srbije. Otvaraju se i otvaraće se fabrike pored tih lepih i modernih saobraćajnica. Zapošljavaju se i zapošljavaće se građani Srbije u tim fabrikama i to svakako doprinosi sveobuhvatnom razvoju Republike Srbije.

S obzirom na svoj geografski položaj, Srbija zaista predstavlja raskrsnicu važnih saobraćajnih tokova koji povezuju jug i sever, istok i zapad Evrope. Transport, generalno, i infrastruktura jesu najvažnija područja industrije i predstavljaju osnov ekonomskog razvoja Republike Srbije.

Cilj je stvoriti bezbedne transportne mreže koje će privući nove investicije, koje će poboljšati kvalitet života i doprineti poboljšanju odnosa sa zemljama u regionu. Svakako, u danu za glasanje SNS će podržati sve predložene zakone. Hvala.

Hvala.
Reč ima Marinika Tepić. (Nije prisutna.)
Reč ima Đorđe Komlenski. (Nije prisutan.)
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Ja ću i ovih nekoliko minuta iskoristiti da probam od potpredsednice Vlade da dobijem odgovore na pitanja na koje nisam dobio juče, a vezani su, pre svega, za dosadašnje rezultate u sprovođenju Zakona o ozakonjenju na određene promene koje se sada predlažu.

Ponoviću, ministarka, vaše reči kada je ovaj zakon usvajan pre tri godinu parlamentu, kako je vaša odgovornost da se zakon sada sprovede i kako ćemo meriti uspeh ovog zakona na osnovu rezultata njegove primene. Koji su rezultati njegove primene danas? Činjenica da je od 2.050.000 popisanih objekata, legalizovano 183.000. Za tri godine 183.000? Tom dinamikom vi ovaj posao nećete završiti za 30 godina i to onda dovodi u sumnju mogući rok zakona za sprovođenje ovog zakona od pet godina.

Ministarka, vi ovde promenama zakona kao zmija noge pokušavate da sakrijete satelitski snimak koji je, navodno, urađen 2015. godine. Taj snimak do sada, po zakonu, kako je govorio zakon, ponoviću, mora biti dostupan na uvid građanima u elektronskom obliku na internet stranici ministarstva nadležnog za poslove građevinarstva. Tako je pisalo u zakonu i to nije bilo moguće. Kada odete na sajt ministarstva, on vas pošalje na sajt katastra. Na sajtu katastra se kaže – uvid na internetu može da ostvari samo zaposlen u opštini ili u katastru, a građanin može tako što će negde da ode, kod nadležnog organa za sprovođenje ozakonjenja i vi sada to stavljate u zakon.

Znači, smanjujete mogućnost koju nikad niste omogućili suštinski građanima, a vaš partijski kolega, zamenik gradonačelnika Beograda juče priča kako sada uvodite mogućnost da građani vide snimak preko interneta, što je neistina, što je potpuno suprotno onome što danas predlažete ovde u parlamentu.

Niste mi dali odgovor na to zašto ta promena? Ako sve radite transparentno zašto krijete taj snimak? Krijete ga zato da bi mogli da legalizujete sve ono što je izgrađeno za tri godine od donošenja ovog zakona.

Možete da vrtite glavom koliko hoćete, vi ste rekli ovde da će se, donošenjem ovog zakona pre tri godine, na divlju gradnju u Srbiji stav tačka, da će ovaj zakon to da reši. Ovo su vaše reči zato što je ovaj zakon primenljiv. Pa, kako je primenljiv? Koliko se objekata u Beogradu i Srbiji gradi nelegalno u poslednje tri godine? Dvadeset posto objekata se gradi bez dozvole. Jedan od tih objekata je objekat u Nacionalnom parku Kopaonik.

Šta ste rekli za građenje po nacionalnim parkovima? Rekli ste – jedno su nacionalni parkovi, parkovi prirode prvog i drugog stepena. Ni u jednoj varijanti nema gradnje i nema ozakonjenja ni po vašim zakonima, ni po postojećim koji trenutno postoji, a ni po ovom po kome se nadam da će parlament usvojiti. To ste rekli pre tri godine. I, šta radi onda ona kafana na vrhu famozne investitorke iz Smedereva već godinu dana? Koga vi zamajavate pričom kako ste vi uradili svoj deo posla? Svoj deo posla možete da kažete da ste uradili onog trenutka kada taj objekat bude srušen, a ne da se igrate žmurke sa ministrom Stefanovićem da li jeste ili nije bilo asistencije policije.

Ja da vam kažem, onog dana kada je trebalo da bude izvršenje rušenja tog objekta, u tom objektu se nalazilo preko 50 batinaša. Rekli su ljudi koji su bili tamo i videli.

Ja nisam bio, ja nisam batinaš. Vi imate stranačke odrede batinaša, mi to nemamo.

Znači, ti ljudi su bili tamo spremni da se obračunaju sa ljudima koje ste vi trebali da pošaljete da sruše nelegalno sagrađeni objekat i dobro je što nisu pristupili tome, jer verujem da bi dobili batine, jer policije nije bilo nigde, ali ne možete vi, vi ste i potpredsednica Vlade, da kažete – ja sam svoj posao kao ministarstvo uradila. Vi ste potpredsednica Vlade.

Zašto nije došlo MUP da vam asistira tom prilikom? I koliko ćete da čekate do sledeće prilike?

Niste mi odgovorili zašto se iz zakona briše da sredstva od taksi pripadaju opštinama i gradovima mogu da se troše samo na uređenje građevinskog zemljišta i infrastrukture? Zašto je to obrisano sada, da bi mogli da trošite na novogodišnju rasvetu, fontane, jarbole i slične stvari? Sami ste govorili - Stavili smo ovo u zakon da bi se namenski trošila sredstva. Sada to brišete. Ovaj zakon ne može da prođe Skupštinu bez da se postavi pitanje odgovornosti vašeg rada, odnosno nerada u prethodne tri godine.

Zašto nije zaustavljena divlja gradnja? Kako može taj objekat na Kopaoniku da ima predmet za legalizaciju ako je sagrađen 2017. godine? Da li je uhapšen neko zbog toga što je stavio u fasciklu taj predmet? Koliko ima tih praznih fascikli danas po opštinama i gradovima u Srbiji? Kolika je tarifa da se unutra stavi određeni predmet? Vi to znate. Znate kolika je tarifa. Naravno, tarifa je od 20 do 50 evra, ali te pare očigledno ne uzima neko ko bi trebao. I ovim zakonom hoćete da uterate te pare u vaše džepove.

Hvala.
(Aleksandar Marković: Poslovnik.)
Po Poslovniku reč ima Aleksandar Marković. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Želim da reklamiram član 27. koji kaže da se predsednik Narodne skupštine stara o primeni ovog Poslovnika. Mislim da ste morali da preduzmete sve moguće mere da sprečite govornika da ovde iznosi neistine, da vređa, da kleveta, ali to je ono što smo mi već navikli kada je on u pitanja, mada ja moram da priznam da sam očekivao da će prethodni govornik na početku svog izlaganja da nam uputi ovde svima izvinjenje, izvinjenje zbog njegovog koalicionog partnera koji je juče na najmonstruozniji način uputio jezive pretnje smrću predsednici Vlade, Ani Brnabić, predsedniku Republike, SNS, dakle i pozivao na ubistvo istih. Ali, s obzirom da je izostalo izvinjenje od prethodnog govornika, ja mogu da smatram da se on slaže sa onim što je Srđan Nogo, kao njegov partner, saradnik izgovorio.

Drugo, gde je prekršen Poslovnik, dozvolili ste da iznosi neke neistine i neke neistinite podatke kada je reč o nelegalnoj gradnji. Nije SNS ni na koji način odgovorna za količinu i broj nelegalno izgrađenih objekata u Srbiji. Upravo je njegova stranka odgovorna za to što u Srbiji imamo stotine hiljada nelegalnih objekata. Ko je bio na vlasti tada? Ko je dozvolio nelegalnu gradnju? Pa isti taj Tadić koji je bio predsednik u dva mandata, za čije vreme se nelegalno gradilo, dok je prethodni govornik bio šef poslaničke grupe njegove stranke ovde. Tada nije galamio. Tada mu to nije smetalo. Danas je našao nešto da prigovara.

Pa, za vreme njegove vlasti je nelegalno sagrađen onaj čuveni pašnjak na Vračaru, gde upravo ministar tadašnji odbrane, gospodin Šutanovac, iz njegove stranke je sagradio zgradu i ima stanove. On najmanje ovde ima pravo da nekom spočitava nešto.