Ovo je vrlo simpatična situacija, dame i gospodo narodni poslanici, interesuje čoveka kako ćemo mi da glasamo o nekom amandmanu, bilo kom. Konkretno, za ovaj je čuo već šta misli Vlada jasno i šta mislimo mi i jasno je da ovo nikakve veze ni sa čim pametnim nema kada govorimo o njegovim rečima.
Najbolji mogući način da sazna kako se izjašnjava poslanička većina je da se dođe u danu za glasanje, da se dođe a ne da se prespava ceo dan za glasanje kao što se radi od sednice do sednice, pa će biti lepo sve jasno zašta smo glasali, za šta nismo. Naravno, ne očekujem da će razumeti onaj ko to pita i ne očekujem da će zapamtiti, jer je pokazao da nije u stanju ni da razlikuje narodne poslanice, ni da razlikuje poslaničke grupe, ni različite članove zakona, a ni različite zakone.
Čovek koji je u stanju da održi konferenciju za medije u jedan i 15, ispriča toliko gluposti da se samo gledamo među sobom – Šta mu bi? Onda kada uđe u salu par sati kasnije, pošto je u međuvremenu verovatno odmarao, premorio se i preforsirao od držanja konferencije za medije, mi mu kažemo – To su sve potpune gluposti, nemojte time da se bavite, sve ste promašili što ste mogli promašiti.
Onda još sat vremena nastavlja da greši, pa nakon još sat vremena do sat i po grešenja shvati da je pogrešio, ali kako beše, preko Tvitera napiše – nešto sam promašio, a nema hrabrosti, a nema obraza, nema toliko elementarnog dostojanstva da kaže koleginici – vas sam uvredio, prema vama sam se ogrešio, vama se izvinjavam. U jedan i petnaest počne da greši, u pola šest nekako shvati da greši, ali ni tada kada to shvati nema obraza da uputi izvinjenje, a to je dužan, pre svega, koleginici.
Kako ćemo mi da glasamo, to će moći da utvrdi veoma lako. Najveći problem je, pošto je ovde pozivao određeni gospodin na neka izvinjenja, što oni ne da nisu shvatili da apsolutno u svemu katastrofalno greše, nego izgleda nisu još shvatili da su oni dužni da mnoga izvinjenja isporuče ovoj zemlji. Recimo, izvinjenja prema 5.000 ljudi u Železari koje su hteli da ostave na ulici. Recimo, izvinjenja prema svim roditeljima u Beogradu prema kojima su se ogrešili, pa su im duplo više naplaćivali, a sada grad Beograd mora po milion evra svakog meseca da nađe po tom osnovu. Recimo za sve one građane koje su zadužili u tom Beogradu za milijardu i 200 miliona, a u Srbiji tek za mnogo više, i za svaku školu koju su unesrećili, svaki komplet knjiga koji su uskratili deci i za svaku socijalnu pomoć koju su uskratili i ugradili u svoja skupa odela, 500.000 izvinjenja da upute ljudima koje su izbacili na ulicu, a onda da pričamo o drugim stvarima.