Amandmani Srpske radikalne stranke su više u cilju da iskoristimo tu minimalnu mogućnost poslovničku, kako bi izneli svoje mišljenje o predloženim zakonima. Javnosti treba da je jasno da je standardizacija kada je u pitanju kvalitet, kada je u pitanju tržište, uvek opravdana.
Ovde javnost treba da je upoznata šta je druga strana te medalje. Druga strana te medalje je što sadašnje stanje privrede i proizvođača, konkretno ovde, građevinskog materijala nisu u situaciji, nisu tehnološki, tehnički, ni finansijski na tom nivou da bi mogli da za nekih dve do četiri godine postignu taj tzv. evropski nivo kvaliteta.
Ovde se Zorana Mihajlović služi već viđenim marifetlucima. To smo videli od Bože Đelića. Boža Đelić je isto ovo ovako koristio, tako što je govorio umesto da me nagradite, umesto da me pohvalite, vi kažete „Boža derikoža“, vi me grdite, vi me nazivate „Vojvodom od 10.000.000“ itd, tid.
Ovo što se dešava kada je u pitanju pokušaj primene ovakvih zakona, odnosno usvajanje ovih standarda već više puta viđeno u svetu. To je opisano u knjizi čoveka koji se zove DŽon Perkins. On je napisao jednu knjigu koja ima naslov „Ekonomske ubice“. Da bi privreda u oblasti građevinarstva mogla da dostigne nivo evropskih standarda moraju ogromna ulaganja, ne samo u proizvodnju, nego u sistem kontrole.
Da ne bi bilo zabluda, ranije je Srbija imala ovakvo jedno iskušenje, a to je bilo usvajanje ISO standarda, ISO 9000 itd, 9011, 9012. Sve je podrazumevalo usvajanje tih standarda, poboljšanje tehnološke proizvodnje i kupovanje dodatne nove opreme. Nikad se ne uvodi neki standard da bi zemlja, u ovom slučaju Srbija, mogla većim delom da primenjuje tehnologiju sa kojom raspolaže. Uvek se to na ime kvaliteta, na ime mogućnosti povećanja BDP, na ime izlaska na strano tržište uvek se to garnira sa tim, a pozadina svega je kupovina nove opreme, nove investicije.
Ima tu nešto što je povezano, a govorio je predsednik poslaničke grupe SRS o kompaniji „Behtel“. Uzmite, pročitajte, gde god se pojavila ta kompanija isti redosled stvari je išao, išla je prvo standardizacija, pa u toj standardizaciji videćete kako čak i ministarstvo predlaže da u oblasti proizvodnje cementa… To je već evropski standard. Zašto? Zato što su cementare već vlasništvo stranih kompanija. U oblasti armiranog betona. Zašto? Zato što armirani beton proizvode oni koji su u vlasništvu stranih kompanija. Razne oblasti gde su standardi postignuti, to su već strane kompanije, a ovde gde bi, eventualno, mogla domaća privreda da ima neke šanse to nije tržište EU.
Da se razumemo, domaća proizvodnja ne u narednih dve do četiri godine, nego u mnogo više godina neće biti konkurentna na zapadnoevropskom tržištu. Jedino što može to je da u ovome planu i projektu domaće građevine domaća proizvodnja u oblasti građevinarstva nađe svoju šansu, a ne da se sad ide sa dodatnim troškovima. Hvala.