Zahvaljujem predsedavajući.
Prvo pitanje, ispred poslaničke grupe Pokreta centra, upućujemo ministru finansija, i tiče se akciza na naftne derivate.
Interesuje nas, da li je planirano snižavanje akciza na naftne derivate, obzirom da one u maloprodajnoj ceni učestvuju između 53% i 55% , obzirom da je cena naftnih derivata u proteklih godinu dana povećavana za čak 22%, da nam je dizel gorivo najskuplje u regionu, da to povećanje cena naftnih derivata od 22% u proteklih godinu dana mnogo, mnogo više od realnog procenta rasta, realnog rasta zarada, te uz stabilan, relativno stabilan kurs eura i jak dinar, to predstavlja i povećanje u eurima, što značajno udara na budžete građana i privrede?
Akcize se po Zakonu o akcizama mogu smanjivati i do 20%, pa nas interesuje zašto se, nakon okončanja fiskalne konsolidacije i finansijskih rezultata, kojima se Vlada hvali, zbog kojih je, evo ukinula Zakon o privremenom načinu izračunavanja penzija i prestala penzije da umanjuje, zašto se ne primeni zakonska mogućnost da se cenovni udari, eksterni cenovni udari sa svetskog tržišta nafte ne amortizuju korekcijom akciza, kako bi se sprečio kontinuiran porast cene naftinih derivata na domaćem tržištu?
Podpitanje, može li se država, barem odreći fiskalnog prihoda po osnovu PDV-a koji obračunava na te akcize?
Mi smo predložili model, kojim bi se cenovni šokovi amortizovali, tako što bi se uvodila stepenasta akciza koja bi kada cene naftinih derivata rastu bila snižavana kako bi se smirio udar na cene naftnih derivata.
I pod pitanje je, da li je barem planirano da se akciza oslobode na gorivo, neke ugrožene društvene kategorije, kao što su recimo osobe sa invaliditetom, kada već znamo, recimo da diplomate mogu da kupuju gorivo bez akcize, pa plate 70 i nešto, umesto 170 i nešto litru naftnog derivata.
Drugo pitanje, upućujemo Republičkom zavodu za statistiku, interesuje nas kolika je medijana mesečne zarade u Srbiji po mesecima u 2018. godini? Da pojasnim, dakle ne interesuje nas prosečna zarada interesuje nas medijana, to je onaj statistički podatak i to je onaj iznos zarade od kojeg manju zaradu ima polovina stanovništva u Srbiji, jer prema podacima iz januara meseca ove godine, 50% odraslog stanovništva u Srbiji, ima prihode manje od 213 evra. Prihode veće od 444 evra ima svega 27% stanovništva.
Dakle, govorimo o čarobnoj zaradi od 200 evra, koja predstavlja nedostižan iznos za polovnu stanovništva Srbije. Ako se hvalimo prosečnim zaradama od 450 evra, onda to znači samo jednu jedinu stvar, a to je da imamo jednu malu manjinu sa izuzetno velikim primanjima, zbog čega imamo tako iskrivljenu statističku sliku i raspodelu zarada, gde nam jedna četvrtina zaposlenih zarađuje nešto više od 450 evra, a polovina manje od 213 evra.
U tom smislu, nas interesuje da nam Republički zavod za statistiku dostavi podatke o medijani, jer smatramo da je podatak o prosečnoj zaradi, obzirom na iskrivljenu distribuciju prihoda u ovom društvu potpuno, potpuno beznačajan.
Ponoviću, beznačajan zbog činjenice da nam je prosečna plata statistički tolika kolika je samo zbog toga što imamo jedan mali, mali broj građana Srbije koji imaju ekstremno velika primanja. Hvala.
