Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2018. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 74 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 86 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, imali smo pre nekoliko dana jedan veliki skandal u Beogradu, kada je generalni sekretar Severno-atlantskog pakta na jednom beogradskom fakultetu, na Filološkom fakultetu, držao jedno predavanje i srpskim studentima objasnio, na pitanje o agresiji, bombardovanju NATO pakta na SRJ 1999. godine, Generalni sekretar NATO pakta Jens Stotenberg, nam je objasnio kako je bombardovanje SRJ bilo za naše dobro, kako je demokratija morala da se uvede u Srbiju pod bombama i kako je to bilo nužno da bi se srušio sa vlasti Slobodan Milošević, iako je Slobodan Milošević ostao na vlasti godinu i po dana nakon bombardovanja.

Naravno, ovo je neviđeni skandal i zbog toga me zanima šta će da preduzme ministar prosvete Mladen Šarčević, kakve će mere da preduzme prema dekanu Filološkog fakulteta, prof. LJiljani Marković, koja je inače bila kadar SNS i kandidat za odbornika na izborima za Skupštinu Grada Beograda?

Kako je moguće da jedna takva osoba to priredi u sred Beograda srpskim studentima? Da li je to istina na koju mi pristajemo? Da li je moguće da smo spremni i na tolika poniženja da ne smemo da odgovorimo ni u Beogradu na jednu takvu provokaciju? Očekujem da se dekan Filološkog fakulteta pod hitno smeni. Inače, ona je imala jednu izjavu u jeku beogradske kampanje kada je rekla da SNS na svojoj listi prikuplja samo stručnjake i da je to zbog budućnosti Srbije.

Da li ćemo zbog budućnosti Srbije morati da se pomirimo s tim da smo sami krivi što je 2.500 civila ubijeno, što imamo više od 100 milijardi dolara materijalne štete od tog zločinačkog bombardovanja ili, ako to nije tako, hajde da vidimo da se ova gospođa smeni.

Imali smo takođe izjavu i Evropskog komesara za susedstvo, Johanesa Hana, koji je rekao kako ne treba da se nadamo, pošto rešavanje pitanja Kosova nije jedini uslov za ulazak Srbije u EU. Podsetiću vas da je Aleksandar Vučić nedavno, u intervju za Rojters, rekao kako želi da postigne sveobuhvatni sporazum sa Prištinom, ali da nam trebaju onda garancije da će Srbija da postane član EU do 2025. godine. Sada je jasno da to neće biti tako, da je priznanje Kosova od strane Srbije samo jedno u nizu poniženja koje se traži od nas i da, svakako, ne postoji perspektiva Srbije u EU.

S tim u vezi, bi trebalo da nam predsednik Srbije Aleksandar Vučić objasni šta i kako dalje, da li će konačno da odustane od puta evrointegracija, od srljanja u Briselskom procesu u pregovorima sa tzv. Prištinom, ili mi nastavljamo, iako znamo šta nam se sprema?

Još nešto, nijedna postkomunistička država nije postala članica EU da prvo nije postala članica NATO pakta. Da li je Srbija spremna da se učlani u NATO pakt kako bi dobila perspektivu u EU? To treba da nam se objasni, a to bi bilo najveće poniženje do sada. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik koleginica Sonja Pavlović. Izvolite.

Hvala.

Danas ću postaviti niz pitanja vezanih za problematiku zaštite voda Srbije.

Pred očima narodnih vlasti organi gonjenja koji ne reaguju već dugo kraj savskog nasipa uzvodno od Novog Beograda, divljaju bahati ljudi, ugrožavajući bezbednost čitavog grada, oglušujući se osiono o brojne zakonske propise, Prostorni plan Srbije, Zakon o vodama, Krivični zakon Srbije, Zakon o planiranju i izgradnji, Zakon o zaštiti životne sredine pa i sam Zakon o ozakonjenju. Par stotina ljudi je sagradilo vikendice na tzv. vodnom zemljištu, koje se poklapa sa užom, a negde i sa neposrednom zonom zaštite izvorišta beogradskog vodovoda.

Od 2015. godine, sekretar Sekretarijata za poslove legalizacije objekata, Nemanja Stajić, nije odbio ni jedan zahtev za ozakonjenje nezakonito izgrađenih vikendica u koritu reke Save, uzvodno od savskih bokova, bez obzira na činjenicu da vikendice ugrožavaju nasip koji brani od poplava više od 100.000 ljudi u savskim blokovima, kao izvorište vode koju koriste svi Beograđani. Vrhunski stručnjaci u oblasti građevine izjavili su da ova nelegalna gradnja može se okarakterisati kao namerno oštećenje vitalno važnih sistema, čime se ugrožavaju životi i materijalna dobra velikog broja ljudi.

Stoga, vezano za navedenu problematiku, postavljam sledeće pitanje Ministarstvu poljoprivrede, Sektor za vode, Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstvu za zaštitu životne sredine, Javnom preduzeću „Srbijavode“, kao i aktuelnom gradonačelniku Beogradu.

Da li će zbog nevršenja svoje dužnosti biti smenjen Nemanja Stajić, sa dužnosti sekretara Sekretarijata za poslove legalizacije objekata, te da li se protiv njega ili nekog drugog odgovornog lica nadležnog za navedenu problematiku podneli krivične prijave po članove 227. i 261. Krivičnog zakona Srbije?

Podsećam, član 261. službeno ili odgovorno lice koje ne preuzima propisane mere zaštite životne sredine ili ne postupi po odluci nadležnog organa o preduzimanju mera za zaštitu životne sredine, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom od tri godine.

Član 227. odgovorno lice koje iskorišćavanjem svog položaja ili oštećenja, prekoračenjem granice svog ovlašćenja ili nečinjenjem svoje dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu protivpravnu imovinsku korist, ili drugom nanese imovinsku štetu, kazniće se zatvorom od tri meseca pa sve do deset godina.

Sledeće pitanje – ne postoji opravdanost za izgradnju malih hidroelektrana, jer se iz njih dobijaju male količine struje, a uništavaju se reke, navode u Ministarstvu zaštite životne sredine. Izgradnja velikog broja malih hidroelektrana na rekama Stare planine, rekama kopaoničkog kraja, Mlavi kod Žagubice i ostalim bujičnim tokovima širom Srbije, može da ugrozi ne samo reke u tim zaštićenim biserima prirode i živi svet, već i da ostavi katastrofalne posledice po ljude i životnu sredinu, zaključuju stručnjaci, s tim se slaže i Ministarstvo za zaštitu životne sredine. Nedavno je i ministar Goran Trivan rekao da su male hidroelektrane devastirale životne sredine i uništavaju biodiverzitet u sredinama gde se naprave. Najavljuje da će pokrenuti izmenu zakona koji omogućava izgradnju malih hidroelektrana u zaštićenim sredinama.

O pogubnosti malih hidroelektrana, javnost su upozorili dekani šumarskog, biološkog, rudarskog, geološkog i geografskog fakulteta, univerziteta u Beogradu i direktor Instituta za biološka istraživanja. Ako bi bilo izgrađeno svih 856 objekata, bilo bi obezbeđeno najviše do 3,5% potrebne količine električne energije na godišnjem nivou, ali bi istovremeno bilo uništen najvredniji brdsko-planinski predeo i vodotoci Srbije.

Stoga postavljam pitanja sledećim institucijama: Ministarstvu zaštite – da li su rađene studije uticaja na životnu sredinu, vezane za dobijanje saglasnosti na ove objekte i da li je Ministarstvo na njih dalo saglasnost? Ministarstvu poljoprivrede, Direkcija za vode – da li je i na osnovu čega data vodoprivredna saglasnost za izgradnju ovih objekata? Ministarstvu energetike – da li je zeleni dinar koji se naplaćuje svakom domaćinstvu kroz račun za struju, izvor subvencionisanja povlašćenih proizvođača, što u prevodu znači da građani sami plaćaju subvencionišu povlašćene proizvođače i sami plaćaju devastiranje voda Srbije?

Javnom preduzeću „Srbijavode“ i HMZS i Zavodu za zaštitu prirode, da li su izdali pozitivna mišljenja za izgradnju malih hidroelektrana? Predsedniku opštine Žagubica, gospodinu Safetu Pavloviću, da li je istina da je jedan od investitora malih hidroelektrana „Ribare“ kod Žagubice njegova firma „Deks kompani“?

Još jedno pitanje vezano za vode.

To za sledeći put, koleginice.
Reč ima narodni poslanik, koleginica, Sanda Rašković Ivić. Izvolite.

Hvala.

Moje prvo pitanje ide ka predsedniku Srbije, gospodinu Aleksandru Vučiću i ono glasi, kada će nam predsednik Srbije, Aleksandar Vučić reći koja je njegova politika u vezi sa KiM?

Naime, on je pre nekoliko nedelja na glavnom odboru rekao da narod ne želi ono što on nudi i da je njegova politika poražena. Moram da kažem da nije do kraja ostalo jasno šta je on to nudio, niti na osnovu čega je video da to narod neće. Marko Đurić je pre neki dan na Beogradskom bezbednosnom forumu pomenuo, citiram – otvorena pitanja statusa i teritorije, govoreći o KiM i predložio je razmenu teritorije.

Moje pitanje zašto se istovremeno vršilo biranje da se povuku priznanja nezavisnosti Kosova, a u isto vreme se govori i plasira ideja o razmeni teritorije kada znamo da razmena teritorije podrazumeva državnost, jer granica i teritorija su svojstvene državama. Moje dalje pitanje je, da li je predsednik Vučić instruirao šefa Kancelarije za KiM, Marka Đurića da sa tako visokog mesta plasira, odnosno kao probni balon baci ovu temu razmene teritorije.

Moje drugo pitanje, ide za ministra MUP, gospodina Stefanovića, a ono je vezano za bezbednost kako u Beogradu tako i u Srbiji. Moje pitanje je što ministar unutrašnjih poslova i MUP uopšte planira da preduzme kako bi se povećala bezbednost. Evo, i sinoć je došlo do pucnjave i to mediji javljaju da je ta pucnjava bila u blizini dečije igraonice. Mi smo svedoci da ovde u našem gradu lete u vazduh automobili sa ljudima, da se vrše mafijaške likvidacije i moram da kažem da premlaćivanja ovako običnih prolaznika postaju svakodnevna pojava. Znači, šta gospodin ministar i MUP uopšte misle da preduzmu da se poboljša bezbednost u Beogradu i u Srbiji?

Treće pitanje ide ka premijerki Brnabić i ministru privrede i ono se tiče tekstilne industrije, da li je moguće da u zemlji koja je imala besprekornu tekstilnu industriju kao što je imala Srbija, danas vlast mora da dovodi turske investitore da bi zapošljavali žene i muškarce da samo šiju za njih. Naglašavam to šiju, jer tu nema ni kreiranja ni odabira materijala, ni odabira modela, a mi sa druge strane imamo jako mnogo preduzetnika koji su spremni i koji su mali i srednji preduzetnici i bave se tekstilnom industrijom i tekstilom. Ti ljudi nemaju nikakva podsticajna sredstva za razliku od turskih investitora, a Turska je velesila u tekstilu i ispada kao da je Turska dovedena ovde da pogasi i potpuno uguši tekstilnu industriju Srbije. Moje pitanje je, zašto se to u Srbiji radi i zašto se ona sredstva podsticajna koja se daju stranim investitorima u tekstilu ne daju domaćim preduzetnicima? Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima koleginica, Ana Stevanović. Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Moje pitanje upućujem Ani Brnabić, predsednici Vlade i predsedavajućoj Saveta za kreativne industrije. Moram na početku da pohvalim jednu činjenicu zaista vrednu pohvale, a to je da je ove godine u srpski film uloženo preko milijardu dinara. To je svakako pohvalno i to predstavlja put da se naša kinematografija vrati na staze stare slave jugoslovenskog filma.

Prva karakteristika tog filma, bila je zabranjivanje filmova, što je važan deo tradicije našeg filma, to je nešto po čemu su naši filmovi i poznati. Između ostalog, i nagrade na pojedinim filmskim festivalima, u našoj zemlji nose imena po rediteljima, čiji su filmovi bili zabranjivani, između ostalog to je Živojin Pavlović.

Govoreći o filmu „Mezimica“, koji je podigao pažnju i prašinu javnosti, pre nekih mesec dana, ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević rekao je da zabrane nema, jer je zabrana pravni dekret.

Međutim, i u staroj Jugoslaviji, zabranjen je samo jedan film, film „Grad“, iz 1963 godine. Scenaristi su bili Kokan Vlakonjac, Marko Babac i već pomenuti Živojin Pavlović. Međutim, to je bilo u Sarajevu, što znači da u Srbiji ni jedan film nikada nije bio zabranjen.

Činjenica da ne postoji dekret za film „Mezimica“, ne znači da je zabranjen, jer to nije potrebno, između ostalog to se govori o dokumentarnom filmu „Zabranjeni bez zabrane“, Milana Nikodijevića i Dinka Tucakovića. Sve u svemu, vratili smo se tradiciji i to je dobro.

Problem je u tome što postoji još jedna tradicija, a to je pružanje usluga stranim produkcijama, na čemu ova država insistira. Proteklih godina, želimo da velike produkcije dolaze u Srbiju, da ovde snimaju filmove, ali činjenica jeste da velike produkcije, jesu u vlasništvu velikih kompanija i korporacija.

Moje pitanje za gospođu Brnabić glasi: - Da li velike kompanije i korporacije mogu da dozvole sebi da snimaju filmove u zemlji u kojoj su filmovi zabranjivani? Filmske zvezde, danas su angažovani humanitarno, bave se ljudskim pravima i kako će takve zvezde pristati da snimaju u našoj zemlji, znajući da ovde postoje zabrane? Svet se promenio, ali izgleda da vladajuća struktura u našoj zemlji to još uvek nije shvatila.

Brukamo se pred strancima, između ostalog glumica Aglaja Terasova, koja je trebala da glumi u filmu „Mezimica“, glumila je u filmu „Led“, koji je u zemlji Srbiji videlo preko 120 hiljada gledalaca. Zamislite sada, kada nju budu intervjuisali u Rusiji, koja nam je strateški važna zemlja i kada bude morala da objašnjava zbog čega je odbila jedan mnogo veliki film u Rusiji, da bi snimala film u Srbiji. To je katastrofalno po imidž naše zemlje. To je toliko loše, da je lošije od svega što bi mogao film da proizvede, da bi uopšte bio snimljen u Srbiji.

Scenarista Dimitrije Vojinov je svoj sporan scenario, postavio na internet i svakome ko je dobronameran i ko ume da čita, shvatiće da u ovom filmu nema ničega antisrpskog, niti antidržavnog. U pitanju je klasičan žanrovski film, triler koji bi bilo vredno pogledati i šteta što ga nećemo za sada pogledati.

Moje pitanje za gospođu Brnabić, glasi: - Na koji način i da li Republika Srbija namerava da ispravi ovu grešku, zbog složenog pravnog zamešeteljstva, imajući u vidu potencijalne katastrofalne posledice u oblasti filmske industrije, pošto nameravamo da se nametnemo, kao vodeća zemlja u regionu u oblasti filmske produkcije?

Drugo pitanje, glasi: - Da li su cenzori uzeli u obzir sve okolnosti pre nego što su odlučili da uopšte zabrane ovaj film? Očekujemo, takođe da se ova odluka prilagodi savremenom svetu, jer je ona neodrživa i pitam se na koji način će ovo biti realizovano?

Tradicija zabranjivanja svakako mora da se prilagodi, ne možemo baš sve tradicije da obnovimo i moraju malo da se osavremene.

To je ipak do globalizacije i do tih evropskih standarda koji će nam ukinuti sve te lepe stvari, poput zabranjivanja filmova. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đurić.
Izvolite kolega.

Zahvaljujem predsedavajući.

Prvo pitanje, ispred poslaničke grupe Pokreta centra, upućujemo ministru finansija, i tiče se akciza na naftne derivate.

Interesuje nas, da li je planirano snižavanje akciza na naftne derivate, obzirom da one u maloprodajnoj ceni učestvuju između 53% i 55% , obzirom da je cena naftnih derivata u proteklih godinu dana povećavana za čak 22%, da nam je dizel gorivo najskuplje u regionu, da to povećanje cena naftnih derivata od 22% u proteklih godinu dana mnogo, mnogo više od realnog procenta rasta, realnog rasta zarada, te uz stabilan, relativno stabilan kurs eura i jak dinar, to predstavlja i povećanje u eurima, što značajno udara na budžete građana i privrede?

Akcize se po Zakonu o akcizama mogu smanjivati i do 20%, pa nas interesuje zašto se, nakon okončanja fiskalne konsolidacije i finansijskih rezultata, kojima se Vlada hvali, zbog kojih je, evo ukinula Zakon o privremenom načinu izračunavanja penzija i prestala penzije da umanjuje, zašto se ne primeni zakonska mogućnost da se cenovni udari, eksterni cenovni udari sa svetskog tržišta nafte ne amortizuju korekcijom akciza, kako bi se sprečio kontinuiran porast cene naftinih derivata na domaćem tržištu?

Podpitanje, može li se država, barem odreći fiskalnog prihoda po osnovu PDV-a koji obračunava na te akcize?

Mi smo predložili model, kojim bi se cenovni šokovi amortizovali, tako što bi se uvodila stepenasta akciza koja bi kada cene naftinih derivata rastu bila snižavana kako bi se smirio udar na cene naftnih derivata.

I pod pitanje je, da li je barem planirano da se akciza oslobode na gorivo, neke ugrožene društvene kategorije, kao što su recimo osobe sa invaliditetom, kada već znamo, recimo da diplomate mogu da kupuju gorivo bez akcize, pa plate 70 i nešto, umesto 170 i nešto litru naftnog derivata.

Drugo pitanje, upućujemo Republičkom zavodu za statistiku, interesuje nas kolika je medijana mesečne zarade u Srbiji po mesecima u 2018. godini? Da pojasnim, dakle ne interesuje nas prosečna zarada interesuje nas medijana, to je onaj statistički podatak i to je onaj iznos zarade od kojeg manju zaradu ima polovina stanovništva u Srbiji, jer prema podacima iz januara meseca ove godine, 50% odraslog stanovništva u Srbiji, ima prihode manje od 213 evra. Prihode veće od 444 evra ima svega 27% stanovništva.

Dakle, govorimo o čarobnoj zaradi od 200 evra, koja predstavlja nedostižan iznos za polovnu stanovništva Srbije. Ako se hvalimo prosečnim zaradama od 450 evra, onda to znači samo jednu jedinu stvar, a to je da imamo jednu malu manjinu sa izuzetno velikim primanjima, zbog čega imamo tako iskrivljenu statističku sliku i raspodelu zarada, gde nam jedna četvrtina zaposlenih zarađuje nešto više od 450 evra, a polovina manje od 213 evra.

U tom smislu, nas interesuje da nam Republički zavod za statistiku dostavi podatke o medijani, jer smatramo da je podatak o prosečnoj zaradi, obzirom na iskrivljenu distribuciju prihoda u ovom društvu potpuno, potpuno beznačajan.

Ponoviću, beznačajan zbog činjenice da nam je prosečna plata statistički tolika kolika je samo zbog toga što imamo jedan mali, mali broj građana Srbije koji imaju ekstremno velika primanja. Hvala.