Reč ima koleginica Mirjana Dragaš. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani poslanici, iskoristila bih danas mogućnost za postavljanje pitanja predsednici Vlade, gospođi Brnabić, ali i ministru za državnu upravu i lokalnu samoupravu, pre svega, a pitanje se u stvari odnosi na inspekcijski nadzor, odnosno sprovođenje Zakona o inspekcijskom nadzoru, koji je Skupština usvojila 2015. godine. Menjali smo ga u ovoj godini.

Naime, donoseći zakone u ovoj Skupštini, vrlo često smo ocenjivali i u stvari svaki put ocenjivali njihov visoki kvalitet, značaj za reformu odnosa u društvu, značaj za reforme u oblasti bilo na koje se odnosi, zdravstva, privrede, poljoprivrede, itd. Zakoni jesu u velikoj meri i kvalitetni.

Kada se uoči neki problem, Skupština je tu uvek spremna da izvrši izmene i dopune zakona. Međutim, u životu često se srećemo sa tim da se zakon nedovoljno sprovodi ili neadekvatno ili da ima neke druge probleme koji se često odnose i na sam inspekcijski nadzor.

Reformom inspekcijskog nadzora, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, kao i mi, postavili smo sistem tako da on ima sistem inspekcijskih službi, uređen na savremen način, onako kako je to uređeno u zemljama EU i drugim zemljama savremenog sveta.

Uveden je subjekt, uveden je novi termin „subjekt od poverenja“, a ukupno savremeni inspekcijski sistemi se baziraju u stvari time na proceni rizika, za razliku od onog prethodnog pristupa, tzv. stopostotne ili totalne kontrole. Ovaj pristup, novi naravno, mi smo podržali, odnosno odobravamo ga.

Međutim, s obzirom da se naše društvo nalazi, mogu reći u tranziciji, odnosno mnoge oblasti doživljavaju potpuno nove reforme, novi pristup u poslovanju, itd, neophodno je da postoji i klasičan inspekcijski nadzor.

To smo videli kod rasprave, na primer, Zakonu iz oblasti životne sredine, zatim sanitarne inspekcije, inspekcije rada, građevinske, zdravstvene, poljoprivredne itd, gotovo da nema životne oblasti u kojoj ova tema na određen način nije prisutna.

Neadekvatnim, odnosno nedovoljnim brojem inspektora koji su na terenu, a nedovoljnim primenjivanjem ovog prethodnog novouvedenog sistema, mi u stvari imamo nedovoljno pokriveno ovo područje nadzora i samim tim nedovoljno ili neadekvatno sprovođenje zakona.

Zato je u stvari moje pitanje – Kako obezbediti bolju i veću efikasnost u sprovođenju zakona, bolju efikasnost, bolju i veću efikasnost nadzora, odnosno same inspekcijske kontrole, a time i veći kvalitet, funkcionalnost u sprovođenju zakona.

Istovremeno, može se postaviti kod ove oblasti i pitanje – Može li se, na primer, u narednom planiranju budžeta, razmatrati i doneti odluka da se nezavisno od ograničenja broja zaposlenih u državnih organima, na odgovarajući način i u većem broju poveća broj inspektora u naročito osetljivim oblastima i kategorijama rada, kao što su na primer baš zdravlje stanovništva, poljoprivreda, ekologija, itd.

Kada je reč o budžetu, može se postaviti i pitanje, da li je u pojedinim oblastima, u svakom od ovih zakona, ne samo u ovom ministarstvu ili ne samo odlukom Vlade, predsednice Vlade, odnosno svako ministarstvo pojedinačno, razmotriti tu mogućnost pojačavanja nadzora i rada inspekcijskih službi.

Time bi u stvari obezbedili da upravo funkcionalnost zakona bude u većoj meri sprovedena i veća efikasnost i kvalitet života i zdravlja stanovništva, a time bi obezbedili ne samo onu represivnu meru u sprovođenju zakona, nego i onu jednu edukativnu, jer bi u sprezi i jednog i drugog sistema obezbedili u stvari veću odgovornost svih privrednih subjekata u sprovođenju zakona i njihov kvalitet poslovanja. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik, Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, zbog časti i obraza ne samo države Srbije, nego i pravosudnih organa, dužan sam da postavim sledeće pitanje, a odnosi se na Ministarstvo pravde, da li je tačno da su zbog teških zločina koji su počinjeni u ime srpskog naroda procesuirani tzv. slučajevi, a kažem da se radi o teškim zločinima u Sjeverinu i Štrpcu, da su krivci izvedeni pred lice pravde? Da li je to tačno ili ne? Kažem i da su trebali da budu izvedeni pred lice pravde. Najbolje po srpski narod bi bilo da to nisu ni počinili i da se nikad više takvi zločini ne učine. Da li je tačno da su predstavnici srpske države i srpskih političkih stranaka uvek govorili da su to teški zločini?

Moje drugo pitanje je da li je tačno da slučajevi „tuzlanska kolona“, da slučajevi „Dobrovoljačka“, u kojoj su pobijeni vojnici u povlačenju po sporazumima, u kojima je učestvovala i Međunarodna zajednica ili vojne misije, da ti slučajevi, ti krivci u tim takođe teškim zločinima koji su učinjeni prema srpskom narodu, prema mladim srpskim vojnicima, nikada u Bosni i Hercegovini, a ni van BiH, da podsetim, slučaj Ejupa Ganića itd. nikada nisu procesuirani?

Da li mi imamo manje-više vredne žrtve u građanskom ratu koji je, po meni, izazvan više spolja nego iznutra, jer nije teško zavaditi balkanske narode, ali to uvek treba činilac spolja?

Da li je čak tačno da i u Podrinju ne možete na prste nabrojati, a mislim da niko nije kažnjen, u Srebrenici, oko Srebrenice za 3.267 osoba, da niko nikada nije odgovarao za odsečene glave koje su oni Mehmedovići nosili po Srebrenici, da niko nikada nije kažnjen za zločine u Podrinju, a radi se o hiljadama srpskih žrtava? Pri tome, žao mi je što moram žrtve nacionalno da prebrojavam, to ne činim ja, to je uradila Međunarodna zajednica, pravosuđe u BiH, dakle, zločin nad Srbima i nije neki zločin.

Da li je čak tačno da su protagonisti tog zločina slavljeni kao heroji u BiH? Ne samo da nisu kažnjeni, nego su ih Bošnjaci, a i neki naši, slavili kao heroje.

Ovo je majica na srpskom glumcu, majica sa likom Jove Divljaka, učesnika u zločinu nad srpskim vojnicima u Dobrovoljačkoj, koji su se povlačili po dogovoru i sporazumu, koji su imali ne samo dve vojske, već je bio i Unprofor, ili kako se ta međunarodna misija zvala. Da li je ovo tačno što ja pitam?

Još jednom, moram da kažem da žalim nad svim žrtvama, čak više nad onima od srpske ruke. Ali, takođe bih voleo da jednom neko u Skupštini BiH na ovaj isti način izrazi žaljenje na zločinima koji se nedvosmisleno desili, a nisu kažnjeni. Žrtve imaju pravo na jednakost, imaju pravo na pravdu, da počinioci zločina, ma iz kog naroda su bili, budu kažnjeni na isti način.

Moje sledeće pitanje je vezano za izbore u Lučanima. Da li je Boško Obradović svoj optimizam bazirao na procenama Đorđa Vukadinović? Ako je on ispitivao ko će pobediti u Lučanima, ja onda verujem da su oni već pobedili sa 105%. On obično to pomnoži sa jedno 10 puta, koliko se sećam. A u takvoj situaciji, žao mi je kolege iz SNS, vi niste prešli cenzus.

S tim u vezi, pitam organe Vladu Republike Srbije, Ministarstvo finansija ili onog ko kontroliše „Lutriju Srbije“, da li je tačno da je jedne godine za vreme vladavine stranke bivšeg režima „Lutrija“ bila u minusu, znači, godišnjem, te godine je bila u minusu? Da li je tačno da je iz „Lutrije Srbije“ za istraživanje Nova srpska politička misao Đorđa Vukadinovića dobila 2.400.000 dinara, za istraživanje, čini mi se, da li ste zadovoljni svojim životom?

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Boban Birmančević. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani građani Srbije, svoja pitanja uputiću Ministarstvu unutrašnjih poslova, ministarki pravde i Javnom tužilaštvu.

Prvo pitanje postavljam, a jako je bitno i značajno za sve građane Srbije, vezano je za pretnje koje su upućene predsedniku Republike Srbije i premijerki Republike Srbije. Takav akt jednostavno zaslužuje procesuiranje i zaslužuje da građani znaju zašto i kako i pod kojim uslovima je nekom dozvoljeno da preti vešanjem u Beogradu, na Terazijama, predsedniku Republike Srbije, predsedniku koji je dobio podršku svojih građana i koji se nalazi na toj funkciji upravo zahvaljujući svojim građanima.

Drugo pitanje postavljam, takođe, MUP, Ministarstvu pravde i Tužilaštvu, a vezano je za Željka Veselinovića i pretnje silovanjem premijerke, pretnje koje su svima poznate i iza kojih stoji ne samo Željko Veselinović nego upravo i njihov savez i prvi pomenuti u prvom pitanju takođe je član tog saveza. Očekujemo da država odradi svoj posao i da oni koji prete silovanjem premijerke budu nagrađeni u skladu sa zakonom.

Treće pitanje takođe MUP, Ministarstvu pravde, ali i Tužilaštvu, vezano za gradonačelnika grada Šapca Nebojšu Zelenovića, takođe jednog od osnivača Saveza za Srbiju. U tom savezu nema nikog ko ne preti, ne ucenjuje, ne kupuje glasove i ne obmanjuje građane. Pitanje vezano za gradonačelnika Šapca je, pre svega, pitanje za 72 stana, koja su, jednostavno, po nalazu DRI nestala i koja postoje u Šapcu. Kome su podeljena, kako su podeljena i ko je imao pravo da 72 stana podeli, a da u budžetu nema niti jednog dinara prihoda od ta 72 stana? Neka ispitaju državni organi.

Prema istom gradonačelniku upućeno je i sledeće pitanje, a vezano je za pet miliona evra. Žalba Višem sudu na presudu Osnovnog suda, upućena još pre dva meseca, i još uvek nije dobila odgovor. Građani Srbije i građani Šapca očekuju odgovor – gde je i kada će biti odgovoreno koliko je i ko je u pravu za zloupotrebu od pet miliona evra? Pitanje direktno Tužilaštvu i MUP – zašto i kada će biti procesuirani oni koji su tih pet miliona evra, zajedno sa Nebojšom Zelenovićem potrošili, a poznato je svima da su javne nabavke sprovedene bez bilo kakvog papira, bez bilo kakve dokumentacije, da su milionski iznosi prebacivani na račune privatnih firmi? Kada će MUP utvrditi ko je, koje su te firme i ko je potrošio ta sredstva?

Sledeće pitanje je takođe vezano za jednog od osnivača Saveza za Srbiju, koji je od 2016. godine kupovao glasove, u pitanju je Nebojša Zelenović, gradonačelnik koji je kupovao glasove za lokalne i republičke izbore 2016. godine. NJegov aktivista Veselinović je to priznao u Osnovnom javnom tužilaštvu. Moje pitanje je kada će biti procesuiran nalogodavac, a to je Nebojša Zelenović? Onaj ko kupuje glasove mora za to da odgovara.

Sledeće pitanje je upućeno Ministarstvu finansija, a pitanje je vezano takođe za budžet grada Šapca. Od 2016. godine niti jedno zaposleno lice u gradskoj upravi i javnim preduzećima grada Šapca nije zaposleno u skladu sa zakonskim procedurama, niti jedno jedino lice nije zaposleno u skladu sa zakonom. Zaposleni su samo oni koji su doneli 50 ili 100 sigurnih glasova za Nebojšu Zelenovića. To je, takođe, predmet koji mora ugledati svetlost dana i koji mora dobiti odgovor.

Za 100 sigurnih glasova dobijao se posao na neodređeno vreme, za 50 sigurnih glasova za Nebojšu Zelenovića i Dušana Petrovića na određeno vreme, pri čemu niti jedno jedino zapošljavanje u 2016. godini nije bilo u skladu sa zakonom. Očekujemo od Ministarstva finansija odgovor koliki su to iznosi i kada će oni koji su dali nalog za zapošljavanje, koji nije bio u skladu sa zakonom, biti za to i kažnjeni?

Za kraj pitanje – kada će gradonačelnik Zelenović odgovarati za pretnje odbornicima i medijima koji ne misle isto kao Nebojša Zelenović i Savez za Srbiju, kada će Savez za Srbiju jednostavno biti procesuiran u skladu sa svim pretnjama, ucenama i lažima koje izgovaraju od kako su se osnovali?

Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Duško Tarbuk, dr Žarko Obradović, Đorđe Milićević i Gordana Čomić.
Nastavljamo pretres u pojedinostima o 1. tački dnevnog reda – PREDLOGU ZAKONA O GRAĐEVINSKIM PROIZVODIMA.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su, povodom pretresa u pojedinostima po 1. tački dnevnog reda Predloga zakona o građevinskim proizvodima, pozvani da sednici prisustvuju prof. dr Zorana Mihajlović, potpredsednik Vlade i ministar građevinarstva, saobraćaj i infrastrukture, Aleksandra Damjanović, Miodrag Poledica, Imre Kern i Zoran Lakićević, državni sekretari u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Jovanka Atanacković, Đorđe Milić i Zoran Ilić, pomoćnici ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, i Božana Lukić, samostalni savetnik u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Jolović.
Da li neko želi reč?
Kolega Joloviću, izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena ministarko sa saradnicima, u članu 1. Predloga zakona o građevinskim proizvodima dodaje se stav 2. koji glasi – Ovim zakonom podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na ravnomerni razvoj.

Predloženi amandman ima za cilj da da naglasak na ravnomerni razvoj, jer put Srbije ka pridruživanju EU podrazumeva, pored mnogih drugih reformskih procedura, i pripremu za prilike i zahteve konkurentnog zajedničkog tržišta i ovo zahteva veliku posvećenost kvalitetu proizvoda i usluga.

Uspostavljanje nacionalnog sistema infrastrukture, kvaliteta ima višestruki cilj. Pre svega, predstavlja preduslov slobodnog protoka robe i otklanjanja tehničkih barijera u trgovini, a glavni je pokazatelj plasiranja bezbednog proizvoda na tržište i predstavlja strukturu koja ima direktan uticaj na inovacije i konkurentnost i preduslov je za pristup međunarodnim tržištima i pokazatelj je mere u kojoj su potrošači zaštićeni, a podrška je u ekonomskom razvoju uopšte. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, kolega.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević.
Da li neko želi reč?
Izvolite, koleginice.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena potpredsednice Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, u Nišu je ove godine održan poslovni forum Srbija-Bugarska na kome je bila prisutna potpredsednica Vlade i koja je iskoristila priliku da pozove bugarske kompanije da učestvuju u infrastrukturnim projektima u Srbiji i da zajedno sa kompanijama iz Srbije rade na modernizaciji pruge Niš-Dimitrovgrad i autoputu Niš-Priština.

Vlade Srbije i Bugarske će se truditi da unaprede saradnju i da spoljnotrgovinsku razmenu dovedu čak na tri i po milijarde evra. O uspešnosti saradnje mi možemo da budemo primer zemljama u regionu. Naravno, autoput Niš-Merdare-Priština je dobra prilika za saradnju.

Za Srbiju i Bugarsku važni su infrastrukturni projekti, završetak istočnog kraka Koridora 10, gasovod Niš-Dimitrovgrad, kao i modernizacija pruge Niš-Dimitrovgrad.

Na tom poslovnom forumu bilo je oko 90 preduzeća iz Srbije i oko 40 kompanija iz Bugarske. Ovo je konkretan primer međunarodne saradnje naše zemlje sa zemljama u okruženju. Tako nastaju međunarodni sporazumi koji Srbiju čine modernijom, uređenijom i naprednijom u smislu ispunjavanja visokih standarda.

Iz oblasti Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture do sada je realizovano oko 30 međunarodnih sporazuma koji za rezultat imaju ozbiljan razvoj infrastrukture kod nas.

Ovaj predlog zakona upravo će u oblasti građevinski proizvoda uticati na to da naša zemlja može da ispuni svetske standarde i po pitanju kvaliteta, ali to će uticati i na konkurentnost, odnosno podići će konkurentnost domaćih proizvoda na stranim tržištima. Na taj način će i privreda u oblasti građevinarstva dostići visok stepen razvoja. Prema tome donošenje ovog zakona je nužno, jer će se rešiti mnoga pitanja iz ove oblasti. Hvala.