Hvala dr Vesoviću.
Nisam stigao da pogledam, evo ja vam se izvinjavam, ako je to rečeno, ali ja nisam stigao da pogledam.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Delić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Zvonimir Stević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Despotović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite kolega Despotoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici ovaj Predlog zakona o građevinskim proizvodima neće popraviti stanje kada je u pitanju izgradnja objekata i sam kvalitet izgradnje u Republici Srbiji, a da ne govorim o samoj legalizaciji u protekle tri godine, od popisanih 2.050.000 objekata, a trenutno je legalizovano 183.000.

Što se tiče građevinske inspekcije i njenog prelaska u nadležnost gradova, poverenje vršenja inspekcijskog nadzora u oblasti izgradnje objekata do 800 m2, kao i izgradnja objekata za koje rešenje o građevinskoj dozvoli izdaje gradska uprava, otvara se niz problema u praksi.

Kao prvo, ideja Nacrta izmena zakona o planiranju i izgradnji je ubrzanje procedure i transparentnost svih postupaka, što je u direktnoj suprotnosti sa odlukom da građevinska inspekcija bude centralizovana, dok je u praksi teško vršiti direktnu kontrolu velike teritorije, konkretno za grad Beograd, sa jedne pozicije i Sekretarijata za inspekcijske poslove gradske uprave grada Beograda, u smislu poznavanja problema i terena svake opštine ponaosob.

Zatim, sledeći problem koji takođe prati građevinsku inspekciju je taj što se neće moći da se vide raniji postupci inspekcijskog nadzora po opštinama, jer predmeti se fizički nalaze u opštinama, da bi se znalo na šta se tačno odnosi i šta sve obuhvata.

Potrebno je izvršiti uvid u predmet koji se nalazi u opštinskim bazama, a nadzor će vršiti drugi organ, u ovom slučaju građevinska inspekcija u sastavu grada.

Ostaje dalje večiti problem da ne postoji ili je jako loša komunikacija građevinske inspekcije sa Sekretarijatom za legalizaciju, koji samo obavesti opštine, da je investitoru nešto ozakonjeno, ali ne dostavlja nikakav dokument ili kopiju, odnosno kopiju odobrenja, kako bi građevinski inspektori mogli da imaju uvid šta se to na terenu radi. Ako toga nema, stvara se velika zloupotreba. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Miletić Mihajlović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Nogo.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik dr Danijela Stojadinović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Spasoje Jovanović.

Da li neko želi reč? (Da.)

Izvolite.

Gospođo ministar, ovaj amandman se odnosi na deklaraciju koja će da stoji prilikom proizvodnje građevinskog materijala u Srbiji. Mi ne sumnjamo da će naši proizvođači apsolutno ispravno kao i do sada da vrše deklarisanje toga šta je sastav.

Znate, postavlja se pitanje i pokrenuli smo tu temu juče, a šta je ono što se uvozi u Srbiju, jer baš nije apsolutno ispravno da to što se nalazi na deklaracijama raznih proizvoda građevinskog materijala koji dolazi iz zemalja EU je autentično i na srpskom tržištu.

Ja ne mogu da zamislim da čuvena preduzeća u Srbiji, poput aranđelovačkih, juče smo pominjali „Bekament“, tu imamo i „Šumadiju granit“, pa imamo proizvodnju studeničkog kamena koji je čuven svuda u svetu, da će ti ljudi da se bave nekim falsifikatom.

Ovaj zakon je jedna knjiška verzija propisa kako to treba da se uredi, da bi mogao da se nađe na tržištu.

Postavlja se pitanje šta je vaše ministarstvo, šta je Vlada Srbije uradila da tim kompanijama iz Srbije omogući da se one nađu na evropskom tržištu? Nije tajna da ta preduzeća, a mnoga od njih su jedva preživela opstanak. Ona mikro preduzeća koja ste vi takođe pominjali su nikla iz nekih porodičnih firmi iz određenih kreditnih linija.

Zašto Vlada Republike Srbije, garancijski fond ove zemlje, a mi nemamo srpsku razvojnu banku kao što ona postoji u Kini, u Rusiji, ne pomognu da jedan zamah se da srpskom građevinarstvu, jer ovako mi dolazimo u situaciju da će to da bude puko preživljavanje, postojaće određeni investicioni projekti koje rade, evo sada je to u redu kada su u pitanju kineske, ruske, azerbejdžanske kompanije. Mi smo apsolutno protiv dolaska „Behtela“ koji će da koristi bilo koji materijal i da izgrađuje ovu deonicu o kojoj je bilo reči, jer to je direktni lobi američke ambasade u korelaciji sa vama lično i ministarstvom, ali se postavlja pitanje kako ove firme i ko će njima to da omogući, jer lepo da se kaže – odlično vi ćete da poslujete po evropskim standardima, ali kako da se nađete na tim tržištima.

Ne bih da pravim opet reklamu onim firmama koje sam pominjala, jer dolazim sa područja Šumadije, ali budite sigurni, jer poznajem i lično te ljude da su sami sebi omogućili prolaz na ta tržišta, slobodna konkurencija, reći ćete, slobodan prolaz, sve je to tačno, ali šta ćemo i kako ćemo da osokolimo nekoga ko to treba da radi u budućnosti i da povratimo one izgubljene firme koje su nekada bile prepoznatljive.

Drugo što hoću da postavim kao pitanje, kada govorim o ovom, a pitanje je da li ćemo do kraja više imati i vremena da se javljamo je tzv. građevinski otpad.

Procena stručnjaka je, a bila je jedna konferencija prošle godine da Srbija gubi oko 500 miliona evra na građevinskom otpadu. Ta oblast uopšte kod nas nije uređena i to je jedan resurs koji je možda manje poznat bilo kome, a sa druge strane, ovde ima i kolega koji su iz lekarske struke, a nestručno i bilo kakvo recikliranje građevinskog otpada dovodi do pojačane brige za zdravlje naših stanovnika, bez obzira u kom gradu da se nalaze.

To su sve pitanja na koja biste trebali da imate urgentni odgovor kroz jasne zakone, kroz potencijale koje može da ima svako od tih privrednika. Lako je da se, ja sam zaista pogledala kao i sve kolege poslanici iz SRS, naročito kada smo pisali amandmane, ovde piše i zato mi naglašavamo, srpska deklaracija, srpski proizvod, jel hoćemo da to bude autentično naše? Sve zemlje oko nas su donele takav zakon koji je unificiran i koji je u saglasnosti sa zahtevima EU.

Hvala koleginice Jovanović.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Stefana Miladinović.
Da li neko želi reč? (Da.)

Hvala uvaženi predsedavajući.

Poštovana ministarka, ja se ne bih složila sa uvaženim kolegama iz opozicije kada govore da ovaj zakon neće doprineti ni kvalitetu gradnje u Republici Srbiji u budućnosti, pre svega mislim da je ovo izuzetno važan zakon i treba da postoji u našem sistemu, bez obzira na to kako ga na kraju usvojimo, verujem da će u narednom periodu kao rezultat primene sigurno i ovaj zakon, kao i brojni zakoni pretrpeti izvesne korekcije i usaglašavanja.

Sam član 2. o kojem danas raspravljamo, njime se definišu pojmovi, odnosno pojmovnik u ovom zakonu.

U članu 2. stav 1. tačka 12) predložena je, zapravo kaže se da – harmonizovani standard je evropski standard koji je donet na osnovu zahteva Evropske komisije za primenu u harmonizovanom zakonodavstvu EU.

Ja sam predložila da se ovaj stav, odnosno tačka menja: „harmonizovani standard je evropski standard za koji se primenjuje kao pravna tekovina EU, a koja je uneta u domaće zakonodavstvo“.

Zapravo, smatram da je formulacija koju ste predložili, možda ne najprikladnija i da se standardi mogu definisati kao obavezni, ali prosto ovaj glagol – zahtevati, u ovom smislu ima neki kontekst naredbe, pa možda da razmotrite još jednom i prihvatite ovaj amandman. Hvala vam.

Hvala, koleginice Miladinović.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite, kolega Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja razumem neke kolege iz opozicije koji iz svojih programskih ciljeva kritikuju ovaj zakon. Međutim, naše usklađivanje zakonodavstva sa zemljama u okruženju i sa zemljama EU nije zbog članstva Srbije u EU, već, na prvom mestu, da bismo onaj deo zakonodavstva koji ima pozitivne posledice za celu srpsku privredu primenjivali u Srbiji.

Sam Zakon o standardizaciji građevinskih proizvoda jeste jako bitan, jer nisu samo bitni proizvođači. U krajnjem slučaju, bitni su korisnici ili konzumenti tih građevinskih proizvoda.

Usvajanjem ovog zakona dolazimo u situaciju da ne može više neki proizvođač neke komponente ili dela da, zahvaljujući relativno nešto nižoj ceni, prodaje nešto što nije standardno, nije kvalitetno i na taj način oštećuje i građanina Srbije koji zida svoju zgradu u kojoj će da živi, a i omogućava nesavesnim investitorima da prave stambene zgrade koje će nekome da prodaju i da kupuju jeftin materijal da bi što je moguće više zaradili, a prodaju te iste stanove kao da su oni napravljeni od prvoklasnog materijala.

Međutim, i država je konzument ovih proizvoda. Evo, ja ću to na jednom primeru da objasnim koliko je bitno. Recimo, 2001. i 2002. godine rađena je rekonstrukcija autoputa od naplatne rampe Požarevac do Bubanj Potoka i nazad. Zamislite kako izgleda ta rekonstrukcija auto puta za vreme DOS-ove vlade, 2001. i 2002. godine, kad rekonstrukciju tog auto puta radi Čume? Zamislite? Evo, osuđivan kriminalac, najbolji prijatelj DOS-ove vlade radi rekonstrukciju auto puta bez javne nabavke, bez standardizacije, bez projekta, navodno nekom revolucionarnom tehnologijom.

Nadzor? Zamislite u to doba da je neki nadzor smeo da kaže Čumetu – nije urađena rekonstrukcija auto puta kako treba? Verovatno bi završio u kesama, jer je to bio period kada nisu postojali zakoni u Srbiji, odnosno postojali su, ali se nisu primenjivali i Srbija nije štitila svoje građane i svoje službenike, nego kriminalce i mafijaše.

To da sam u pravu govori činjenica da rekonstrukcija autoputa, znači, obezbeđuje nesmetano odvijanje saobraćaja sledećih 20 godina, minimum. Posle samo tri ili četiri godine ponovo je rađena rekonstrukcija iste deonice, pa i to nije valjalo.

Oni koji znaju i koji koriste taj deo autoputa doživeli smo da 2010. ili 2011. godine one pukotine po auto putu budu krpljene bitumenom. Znači, nekom opremom stave običnog radnika sa brenerom i on ide polako i krpi auto put. E, takve su bile rekonstrukcije autoputa, dok taj autoput i ta deonica autoputa, konačno, 2015. godine nisu urađeni kako treba. Sad je taj auto put kako treba i stoji tamo. Može ko ne veruje da proveri.

Ali, šta sam hteo da kažem? Da bismo izbegli da nam više kriminalci i mafijaši na bilo koji način, nekim čudom im bude omogućeno da rade neke javne radove, a mislim da to čudo ne može da se desi sledećih 30, 40 godina, da, ako ništa drugo, bar ono što naplate i urade kako treba. Dotle, drugarima iz DOS-a preostaje samo da izmišljaju neke tajkune nove, a štite one koji su ih dovodili na vlast te 2001. godine, možda se i neki ne sećaju, bili su malo mali, ali to je njihov problem, bili su njihovi očevi zajedno s tim tajkunima, bili su njihovi očevi sa Čumetom i da ne spominjem sve sa kim, da više nikada ne budu u situaciji da bilo šta, na bilo koji način, naprave bilo kakvu štetu građanima Srbije, pa čak i kad rade neku rekonstrukciju auto puta.

Hvala, kolega Arsiću.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Član 2. Predloga zakona o građevinskim proizvodima u suštini nije pravna norma i ništa ne propisuje. To je nekakvo tumačenje pojmova koji se nalaze u ovom zakonu i naš stav, principijelan, i uvek predlažemo da se to briše zato što mislimo da nepotrebno opterećuje zakonski tekst.

Inače, Zakon o građevinskim proizvodima je loš, a pogotovo, reći ću šta je suština, zbog čega je loš, što mi nemamo poverenja u njegovu primenu. Loš je zato što zakon nije propisao ko je taj, da li pojedinac, da li ustanova, da li komisija, da li inspektor, ko je to fizičko ili pravno lice koje će reći – da, ovaj građevinski materijal ispunjava određene standarde, ovaj ne ispunjava? To mora da dovede u sumnju ceo zakon i to uvek može dovesti do zloupotrebe. Govorili smo više puta ovih dana o tome i to je zaista ozbiljna primedba.

Šta mi zapravo mislimo šta ste vi hteli ovih zakonom? Hajde da ne bude zabune. Nemamo mi ništa protiv toga, to smo već rekli, da se ova materija uredi, da građevinski proizvodi budu po određenim standardima, sa određenim kvalitetom, itd, ali, šta mi mislimo da se iza ovoga krije i šta je zapravo namera Vlade, a pre svega resornog ministra? S obzirom da se zna opredeljenje ministra Zorane Mihajlović i njeni i lični kontakti sa ovim Kajlom Skotom, američkim ambasadorom, mi mislimo da će ovim zakonom polako neprimetno da se zapravo sa našeg građevinskog tržišta istisnu najveći investitori, Kinezi, a bogami i Rusija i Azerbejdžan su tu, takođe, na značajnom mestu.

Kako će se to desiti? Tako što će neki građevinski materijal, recimo, da se propiše da treba da ima određene performanse i onda dođe taj neko, niko sad još ne zna ko, i uradi, ne znam, kineska firma ili nabavi ciglu takvu i takvu, odgovara svim uslovima i onda taj neko, nevidljivi, iza zavese kaže – e, ne može cigla tih dimenzija, mora biti 0,1 milimetar manja. Dakle, to je apsolutno moguće.

I, šta se onda dešava? Onda se kaže ili izvolite uzmite kredit, pa nabavite te cigle 0,01 centimetar manje ili nabavite ove iz američkog „Behtela“, koji to već ima i za koji smo, zapravo, pravili ovaj zakon. Eto, to je suština, koliko god vi vrteli glavom. Mi želimo, pre svega, da ovo čuju građani, ali da čuju bogami i narodni poslanici koji će glasati za ovo. Kada se ovo pojavi kao tema i kao afera nemojte da bude da niste znali, da vas nismo upozorili.

Kad smo već kod tog „Behtela“, znate, najpre moramo da podsetimo zbog javnosti da ste vi, ministarka Mihajlović, napravili skandal neviđenih razmera tako što ste dozvoli da Kajl Skot pored vas u zgradi Vlade prizna lažnu državu Kosovo bez vaše reakcije. To je nešto što bi u svakoj ozbiljnoj državi izazvalo ili rekonstrukciju Vlade i vašu smenu ili biste sami shvatili grešku, pa podneli ostavku. Ovo drugo očigledno se neće desiti, a ovo prvo i dalje očekujemo.

Vi ste pokušali u javnosti i ranije da nam, eto, i taj „Behtel“ koji je inače na vrlo lošem glasu i mi smo govorili o tome da su oni za 30% više radili i u Rumuniji i u Hrvatskoj, da je hrvatski ministar zbog toga podneo ostavku.

Ali, šta je ovde bitno? Pre svega zbog javnosti i zbog malog broja vaših istomišljenika, koji mnogo vole Ameriku, „Behtel“ nije državna firma. Odnos sa „Behtelom“ nema nikakve veze sa SAD i nije bilo nikakve potrebe da ambasador dolazi zato što vi potpisujete neki memorandum sa nekom privatnom firmom. Vi dobro znate, pretpostavljam da znate, da u Americi skoro ništa nije državno. Znate li vi da su federalne rezerve Centralne banke u Americi u privatnom vlasništvu? Dakle, tamo nema ničeg državnog i ovaj odnos nema nikakve veze, odnos sa „Behtelom“ nema nikakve veze sa SAD ili sa nekom državom SAD.

Takođe je opšte poznato da se u celoj Americi ništa ne radi bez provizije, tamo se ni dobar dan ne kaže bez provizije, to je prosto kod njih uobičajeno i normalno, pa je normalno i kod njihovih firmi koje dolaze kod nas da na taj način funkcionišu i to je jedan od razloga zašto vi ne volite Kineze, Ruse, Azerbejdžance, odnosno ni njih, a ni njihove firme. Hvala.