Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Boško Obradović.
Izvolite kolega.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pomaže Bog svima.

Ja bih želeo da postavim, veoma konkretna pitanja, nadležnom ministru za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Branku Ružiću, a tiče se nastupajućih lokalnih izbora u Srbiji, oko kojih postoji jedna velika i značajna kontraverza.

Naime, prema kalendaru lokalnih izbora koji treba da budu održani do opštih lokalnih izbora, na proleće 2020. godine, postoje samo dve opštine u kojima treba da budu održani izbori. Jedna je opština Lučani, gde izbori treba da budu održani do kraja ove godine, jer u decembru mesecu ističe mandat od četiri godine SO Lučani i druga je opština Medveđa, koja u septembru iduće 2019. godine treba da ima lokalne izbore.

Dakle, u ovo trenutku ne postoji u kalendaru lokalnih izbora ni jedan drugi grad, ili opština gde bi trebalo da se održe lokalni izbori pre objedinjenih lokalnih izbora na proleće 2020. godine.

Moje pitanje za ministra je vrlo konkretno.

Pod jedan – kada će biti raspisani lokalni izbori u opštini Lučani, zašto ne možemo da znamo termin tih izbora i šta se i kako oko svega toga manipuliše?

Pod dva – da li je tačna informacija do koje sam došao da Srpska napredna stranka razmišlja da veštački izazove lokalne izbore u još najmanje tri opštine, koji će biti raspisani u istom terminu kada i izbori za opštinu Lučani? Misli se, pre svega, na opštine Kula, Kladovo i Doljevac. Evo, kolega Vladimir Orlić mi sugeriše da planiraju još najmanje dve opštine, u kojima bi paralelno sa opštinom Lučani raspisali izbore do kraja ove godine ili početkom sledeće godine.

Otkuda ovi izbori? Da li će oni biti protivzakonito i veštački izabrani? Da li su to opštine u kojima ne postoje lokalni mediji i nema nikakvih uslova za regularne izbore? Da li time Srpska napredna stranka želi da sakrije ono što ih čeka u opštini Lučani, a to je jedan ozbiljan, da tako kažem, izazov izborni, jer Savez za Srbiju se prvi put pojavljuje na jednim izborima, upravo u opštini Lučani i tamo imamo jednu situaciju da vidimo da li uopšte u Srbiji više ima poštenih i fer lokalnih izbora ili ne. I zašto se izazivaju, ako je to plan, veštački, protivzakoniti, lokalni izbori na drugim mestima? Da li da bi se skrenula pažnja sa svega onoga lošeg što je vlast SNS i SPS uradila za prethodne četiri godine u opštini Lučani?

A evo da vidimo, i to je moje pitanje takođe za ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, zašto nisu ispunjena sledeća predizborna obećanja: zašto nije vraćen osnovni sud u Guču, a bilo je predizborno obećanje SNS; zašto nije otvoreno hiljadu novih radnih mesta, kako je to obećavala SPS i SNS; zašto nisu asfaltirani putevi opštinskog reda u Dragačevu; zašto nije završena sportska hala u Lučanima, a i to je bilo predizborno obećanje; zašto nema praktično nikakvog ulaganja u selo i poljoprivredi i zašto nije rekonstruisan i obnovljen bazen u Lučanima, što je takođe bilo lokalno predizborno obećanje?

Šta se onda radilo za ove četiri godine? Sve vreme su postojale samo svađe između političara SNS iz Gornjeg i Donjeg Dragačeva, konkretno, između Slobodana Jolovića, najvećeg političkog preletača Dragačeva i Radoša Milovanovića, direktora Namenske industrije „Milan Blagojević“ iz Lučana i praktično je blokiran rad i život u Dragačevu, zbog sukoba ova dva vodeća političara SNS.

Posledice su surove. Opština je pala na ispod 20 hiljada stanovnika. Za četiri godine dve hiljade ljudi se odselilo iz opštine Lučani i ako se ovako nastavi, za nekoliko godina Dragačevo će imati nula stanovnika.

Primer vaše vlasti je upravo renoviranje puta između Lučana i Guče, koji sada možete doći između Lučana i Guče tek za sat vremena, jer ne može mesecima da se renovira taj put, kao i onaj čačanski vijadukt koji kasni više meseci.

Da ne govorim da ništa nije urađeno ni za mlade, ni za selo i poljoprivredu, niti ima novih radnih mesta, niti funkcioniše kancelarija za poljoprivredu i privredu, a da ne govorim o tragediji malinara i drugih poljoprivrednika, posebno onih koji proizvode jagodasto …(Isključen mikrofon.)

Kolega Obradoviću, postavite konačno pitanje. Ne morate da pravite predizbornu kampanju ovde u Skupštini za predstojeće lokalne izbore. Možete u nekoj diskusiji, ako ste dovoljno vešti.

Kako da vam kažem, gospodine predsedavajući, ja sam prvi narodni poslanik od kad pamtim u ovom sazivu, za ove dve i po godine, koji je prekinut za vreme postavljanja poslaničkih pitanja. Ja vam zaista čestitam.

Možda ste do sad u nečemu i bili prvi, ali u ovome niste, budite u to uvereni.

Hvala vam puno.
Mislim da sam imao niz konkretnih pitanja, ali, imam i još nekoliko, veoma konkretnih pitanja.
Prvo je da mi se dostave svi finansijski rezultati poslovanja Sabora trubača u Guči u poslednje četiri godine, za vreme vlasti Srpske napredne stranke.
Drugo, da mi se odgovori na pitanje zašto je napravljen sukob sa udruženjem ugostitelja u Guči?
Treće, da mi se odgovori na pitanje šta opština Lučani radi u podršci rađanja mladim bračnim parovima?
Da li će biti privatizovana Namenska industrija „Milan Blagojević“ u Lučanima, da li će veliki deo radnika biti otpušten i da li će biti smanjene njihove plate zbog privatizacije u koju ih vodi SNS po novom Zakonu o privatizaciji namenske industrije u Srbiji? Da li je to konkretno i da li građani Lučana mogu da očekuju da će najveća fabrika ovoga kraja, Namenska industrija u Lučanima, biti privatizovana od strane SNS, kao PKB i RTB Bor, biti prodata Arapima i da li će radnici tamo izgubiti svoja radna mesta i plate im biti smanjene?

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Enis Imamović. Izvolite.

Hvala.

Juče je navršeno 26 godina od zločina u Sjeverinu, kada je 16 ljudi, građana ove države, mučeno, oteto i ubijeno, samo zato što su bili Bošnjaci. Mnoge detalje ovog zločina javnost dobro zna. Znamo da su ih oteli iz autobusa na redovnoj liniji Rudo – Priboj, znamo da su ih nakon legitimisanja, svih putnika, izveli samo Bošnjake, 15 muškaraca i jednu ženu, da su ih kamionom odvezli u pravcu Višegrada, u motel „Viline vlasi“, gde su ih pretresli, mučili, a potom i svirepo ubili na obali reke Drine.

Mnogo toga o ovom zločinu se danas zna, međutim, mi, a ni javnost, još uvek ne znamo ko su nalogodavci, inspiratori ovog zločina. Ne znamo ni gde su tela naših ubijenih sunarodnika i dok njihove porodice, pored posmrtnih ostataka, tragaju i za pravdom, mi ne znamo zašto ovim žrtvama i njihovim porodicama nije dodeljen status civilnih žrtava rata.

Zato ponovo postavljam pitanje ovog puta u svojstvu predsednika Republike Aleksandru Vučiću, da mi odgovori, a takođe i predsednici Vlade, ministarki pravde i Tužilaštvu za ratne zločine – zašto ovi ljudi još uvek nisu dobili status civilnih žrtava rata?

Članovi porodica žrtava su pokrenuli upravni postupak za sticanje ovog statusa, međutim svi njihovi zahtevi su odbijeni. Oni su 2007. godine podneli tužbu protiv Republike Srbije zbog njene logističke i finansijske podrške vojnim i paravojnim jedinicama bosanskih Srba, kao i zbog propusta organa da zaštite svoje građane na državnoj granici koju su otmičari prešli sa kamionom punim otetih ljudi.

Ovakve ponašanje države i njenih sudova prema nestalim i ubijenim Bošnjacima i njihovim porodicama su vrlo teške i ozbiljne poruke za sve i za čitav bošnjački narod koji živi u Republici Srbiji. Zato tražim i objašnjenje od predsednice Vlade zašto je Vlada iz Akcionog plana za poglavlja 23. i 24. izbacila obavezu rasvetljavanja ovih zločina.

Ana Brnabić je u tome vreme bila i ministarka upravo na čelu ministarstva koje je, uprkos našim zahtevima, ove zahteve i ova pitanja izbacilo iz Akcionog plana.

Pored žrtava otmice u Severinu, mi još uvek čekamo na pravdu za žrtve otmice u Štrpcima, granatiranje bošnjačkog sela Kukurovići od strane Užičkog korpusa i druge zločine u Sandžaku koji su za žrtve imali Bošnjake, građana ove države. Dakle, ovo su ljudi koji su bili žrtve organizovanih vojno-policijskih i paravojnih struktura u Srbiji.

Danas je Srbija na papiru kandidat za članstvo u EU. Mi se borimo da zemlja u tom procesu konačno postane demokratska zemlja zasnovana na vladavini prava, na pravdi i na jednakosti za sve njene građane. Međutim, od pravde i jednakosti danas nema ni traga ni glasa i mi danas živimo u zemlji u kojoj se veličaju zločini i zločinci, a proganjaju se pravda i pravednici.

Zapitajmo se kakva je budućnost zemlje sa takvim stanjem uma? Kakva je budućnost Bošnjaka u Srbiji ukoliko ovi zločini iz skore prošlosti ostanu nerešeni? O kakvom poverenju u državu i državne organe i institucije mi možemo da govorimo ukoliko ti organi i institucije najgrublje krše, izruguju se i iživljavaju se nad pravom i nad žrtvama i nad pravdom, a Vlada u isto vreme kaže da rešavanje i rasvetljavanje ovih zločina nema mesta u Akcionom planu? Zar neko misli da je ovo način da se vrati poverenje u državu i državne organe? Ja ne mislim tako i zbog toga mi je važno da odgovore na ova pitanja i objašnjenje dobijem u zakonskom roku. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima koleginica Aleksandra Jerkov. Izvolite.

Zahvaljujem, kolega Arsiću.

Moje prvo pitanje upućeno je ministru zdravlja Zlatiboru Lončaru, ali i javnom Tužilaštvu, za koje duboko verujem da je nadležno za ovo što ću pitati.

Naime, 19. novembra ove godine, pre svega nekoliko dana, javnost je potresla informacija koju je objavila naša građanka Violeta Cvetković, koja je u video snimku koji je objavila ustvrdila da su njeno bolesno dete lekari odbili da pregledaju.

Nakon toga je usledio jedan rat informacijama između lekara, dotičnog doma zdravlja, i same Violete Cvetković. Međutim ono na šta se odnosi moje pitanje je ono što se desilo sutradan 20. novembra 2018. godine kada se u tabloidu „Informer“ pojavio zdravstveni karton ove žene, kada se u tom tabloidu napisao datum kada je ona izvršila abortus, kada je objavljen njen dosije, kada je pisano da je bila u sekti, da je ranije bila osuđivana i da je verovatno sa željom da se čitaoci ovog režimskog tabloida odvrate od toga da veruju u bilo šta što je ona napisala, ustvrdilo da je ona izvršila abortus na Badnji dan.

Moje pitanje Tužilaštvu je dokle je stigla istraga koja će utvrditi da li su podaci koji su po građanki Violeti Cvetković, u režimskom tabloidu „Informer“ objavljeni tačni? Ukoliko su ti podaci tačni onaj ko je „Informeru“ javio, dojavio ili omogućio da dođe u posed njenog zdravstvenog kartona je počinio ozbiljno krivično delo.

Moje pitanje Zlatiboru Lonačaru je šta je uradio po ovom pitanju? Šta ima nameru da uradi povodom činjenice da jedan režimski tabloid na ovakav način proganja jednu našu sugrađanku? Da li je svestan kolika je šteta naneta toj ženi? U koliku je ona opasnost dovedena? Moje pitanje je šta je Ministarstvo zdravlja uradilo povodom činjenice da su se naročito osetljivi podaci o jednoj našoj sugrađanki i građanki Republike Srbije našli u režimskom tabloidu „Informer“ koji u svojoj praksi da gazi preka svega i svakoga ko kritikuje bilo šta u ovoj državi, nije prezao od toga da učini čak ni ovako jednu skandaloznu stvar?

Drugo moje pitanje je upućeno predsedniku Republike Srbije. On je naime, pre dva dana obilazeći fabriku tekstila kod Kraljeva u mestu Adrani izgovorio uz, kako bih rekla, kvazi mangupski osmeh, sledeću rečenicu direktoru te fabrike, uz naravno mizogene opaske o tome kako Turci treba da čuvaju naše žene i vode računa o njima. Citiram predsednika Republike Srbije: „Pa ti si sve žene uzeo da rade, pa zato si ti srećan, misliš da ćeš… eee.“

Moje pitanje predsedniku Republike Srbije je da li bi mogao da završi ovu rečenicu? Da li bi mogao da nam objasni šta je tačno mislio da kaže? Šta on tačno misli da poslodavac, koji je zaposlio sve žene očekuje od svojih radnica i iako smo već u isto tako pomenutim režimskim tabloidima, mi koji smo ovo pitanje pokrenuli juče, mislim na poslanice DS, a nazvane imenima koje zarad dostojanstva Narodne skupštine ne bih ponavljala ovde, molim vas da ovo pitanje prosledite i samo da ga zamolite da završi rečenicu, pa da onda i mi žene znamo šta njemu da kažemo.