Hvala, potpredsednice.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dalibor Radičević. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, na član 1. Predloga zakona o građevinskim proizvodima podneo sam amandman gde sam predložio da se doda stav 2. a sve sa ciljem da se dodatno definiše predmet ovog zakona.

Pred nama je dobar Predlog zakona gde se konačno uređuje oblast građevinskih proizvoda i gde se definišu određeni standardi koji građevinski proizvodi moraju da ispune kako bi mogli da se nađu na našem tržištu. Na ovaj način se štite kupci jer će biti zaštićeni u pogledu bezbednosti kao i u oblasti zaštite zdravlja, a takođe se štite i proizvođači, jer tek donošenjem ovog zakona biće regulisana jedna oblast industrije koja do sada nije imala zakonsku regulativu.

Svedoci smo da se u poslednjih šest godina građevinska industrija konstantno razvija, otvorena su gradilišta na teritoriji cele zemlje i samo dobrom i kvalitetnom zakonskom regulativom može da se obezbedi da imamo stabilan razvoj domaće industrije građevinskih proizvoda. Građevinarstvo je grana privrede koja upošljava veliki broj radnika, a da bi tako ostalo bilo je neophodno da se reguliše i oblast građevinskih proizvoda.

Kada se primeni zakon o građevinskim proizvodima, u velikoj meri će se pomoći domaćim kompanijama da izađu sa svojim proizvodima na inostrano tržište. Pre svega na tržište EU. Na ovaj način se razvija domaća industrija, a samo tako možemo i obezbediti sveukupni razvoj Republike Srbije. Hvala.

Hvala, kolega Radičeviću.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Linta.
Izvolite, kolega Linta.

Hvala.

U Srbiji je u prethodnom periodu izrađeno više hiljada stanova za izbegličke porodice. Nažalost, u većini slučajeva kvalitet gradnje tih zgrada, tih stanova je bio veoma loš.

Navešću neke od primera. U pitanju je loša termoizolacija, hidroizolacija i temelja i podruma i podova i zidova i krovova, to dovodi da krovovi prokišnjavaju, dolazi do pucanja zidova zbog loše urađenih temelja, do iskrivljavanja tih zidova. Imamo loše urađene keramičarske radove, dolazi do pucanja tih pločica, loša stolarija, loše sanitarije, i ljudi su zaista ogorčeni zbog takvog načina gradnje, a znaju da je Međunarodna zajednica, da su međunarodni donatori, dali sredstva da se za najveće žrtve rata na prostoru bivše Jugoslavije, urade stanovi na jedan kvalitetan način i da konačno reše ključno pitanje integracije, a to je pitanje stanovanja.

Evo, imamo poslednji slučaj gradnje 235 stanova u naselju Ovča, gde ima više zgrada, već pucaju zidovi. Imaju problema sa odvodom vode. Na dve zgrade, čini mi se, uopšte nema krova, tako da stanari imaju velike probleme sa vlagom kada pada kiša, kada pada sneg. Ja želim da apelujem na gospođu Mihajlović i na Vladu Srbije da obrate pažnju na ovaj problem.

Poznato je da se u Srbiji realizuje tzv. regionalni stambeni program i da u narednih godina treba da bude izgrađeno još bar desetak hiljada stanova i montažnih kuća.

Nadležna državna institucija koja vodi taj proces izgradnje izbegličkih zgrada i stanova jeste jedinica za pravljenje proje…ili tzv. JUP, znači osnovan od strane Vlade. Apelujem na gospođu Mihajlović da se pošalje jasna poruka JUP-u da se traži od investitora koji su izabrani na tenderima, da u narednom periodu zgrade i stanove za izbegličke porodice rade na jedan kvalitetan način u skladu sa urbanističkom, tehničkom dokumentacijom, jer neprihvatljivo je u 21. veku da ti ljudi dobiju stanove koji su građeni kao pre 200 godina.

Dakle, apelujem na vas gospođo Mihajlović da se tu angažujete i da zaista u narednom periodu ne bude tih problema i oko gradnje stanova i oko gradnje montažnih kuća.

Zašto je ovo važno pitanje, pogotovo za ovih nekoliko hiljada porodica? Sada po Zakonu o izbeglicama ti ljudi imaju pravo da otkupe te stanove. Međutim, preti opasnost, već ima situacija gde Komesarijat za izbeglice želi da naplati visoke otkupne cene tih stanova i tih zgrada, koje su ponavljam urađene na loš način i ovde je bitan jedan razgovor sa Komesarijatom za izbeglice da vidimo da ta otkupa cena tih stanova bude zaista simbolična ili čak da ljudi ne plate ništa uzimajući u obzir da su 20, 25 godina bili podstanari i uzimajući u obzir da su, ponavljam ti stanovi urađeni na loš i nekvalitetan način. Hvala.

Hvala kolega Linta.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Dubravka Filipovski.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Dušica Stojković.
Izvolite, koleginice Stojković.

Zahvaljujem.

Uvažena potpredsednice Vlade, gospođo Mihajlović sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije. Ovo je trenutak, da li shvatate, ovo je trenutak da pokažemo da država Srbija ima snage da se izbori sa nelegalnom gradnjom, ovo je trenutak i da pokažemo da država može da se izbori i da se poštuju svi oni zakoni i propisi koji važe u ovim zaista značajnim oblastima.

Ovo je trenutak da pokažemo našim građanima da oni mogu zaista da žive u urbanistički uređenim naseljima, kvartovima i ulicama.

Divlja gradnja je najveći problem u Republici Srbiji. Brojka više od dva miliona objekata nelegalno izgrađenih, a nisu izgrađeni ni za vreme Aleksandra Vučića, ni za vreme SNS, ni za vreme Ane, ni Zorane, izgrađeni su u nekom drugom vremenu, izgređeni su za vreme prethodne vlasti. Brojka od više od dva miliona nelegalno izgrađenih objekata, deo su rezultata i karaktera vlasti, one prethodne vlasti, svih onih koji nas danas optužuju, da se igramo žmurke, svih onih koji nas optužuju da ne radimo dobro svoj posao, da nismo preuzeli odgovornost za ozakonjenje objekata u našoj zemlji.

Podsetiću vas, to su svi oni koji su dozvolili javašluk, koji su dozvolili urbanistički haos, svi oni koji su dozvolili bezakonje u ovoj državi i kršenje svih propisa i pravila zakona u ovoj zemlji.

Uzmimo npr. grad Beograd, mi možemo sada da ovde nacrtamo mapu svih 17 beogradskih opština i da idemo od opštine do opštine i da govorimo kakav je bio karakter vlasti Dragana Đilasa, i njihovog saveza za uništavanje Srbije i Beograda, kakav je bio karakter vlasti dok su oni imali prilike da vladaju Beogradom.

Uzmimo npr. „Pazl grad“ opštinu Voždovac, „Pazl grad“ čudo neviđeno koje se nalazilo u samom centru opštine Voždovac, „Pazl grad“ je koštao građane Voždovca, građane Beograda 350 hiljada evra. „Pazl grad“ čudo neviđeno je korišćeno isključivo u predizborne svrhe Dragana Đilasa, i lokalnih funkcionera iz DS na Voždovcu. Umesto mesta za dečiju igru i smeh, postalo je ruglo i stecište narkomana, građeno je bez građevinske dozvole, ova igraonica na otvorenom, građena je bez lokacijske dozvole, sve procedure javne nabavke su prekršene u gradnji ovog propalog Đilasovog objekta.

Zaista je ovo danas dobra prilika da se podsetimo o svim propalim projektima koji su urađeni u Beogradu. Mi danas raspravljamo o Zakonu o građevinskim proizvodima, o jednom modernom zakonu koji će zaista približiti i u naše domaće zakonodavstvo uneti sve one standarde koji važe u zemljama EU.

Svi materijali koji su izgrađivani u ovaj propali Đilasov projekat, „Pazl grad“ nisu imali sve neophodne standarde, nisu imali ateste, nisu imali standarde koji se tiču bezbednosti, nisu imali građevinske standarde.

Da li biste vi pustili, poštovane kolege, dragi građani Srbije, svoje dete da se igra u ovako jednoj nebezbednoj igraonici na otvorenom? Ja ne bih.

Slični primeri propalih projekata Dragana Đilasa, možemo naći u mnogim Beogradskim opštinama, u Rakovici, Novom Beogradu, na Zvezdari, na Voždovcu i ostalim delovima grad.

Ovi propali projekti su građane Beograda koštali 1,2 milijarde evra koliko nam je Dragan Đilas i njihov Savez za promene ostavio u amanet nakon silaska sa vlasti.

NJima je osnovni zadatak da se zapravo ponovo vrate nakon šest godina na vlast u Beogradu i Srbiji i da ponovo kreću da realizuju sve one propale projekte, ali prosto, to im kod građana Srbije ovog puta neće proći.

Da bi građani Srbije živeli dostojanstveno, da bi naša deca bila bezbednija, da bi stanari u stanovima i zgradama u Srbiji zaista bili sigurniji, neophodno je da usvojimo ove evropske zakone i ove evropske standarde i neophodno je da brže i efikasnije sprovedemo proces ozakonjenja objekata u našoj zemlji.

Ove zakone koji su svima, koji su pred nama, a podsetiću vas, ja sam 2015. godine digla ruku i glasala za zakon o ozakonjenju objekata, jer sam zaista verovala i dan danas verujem da je moguće da se u Republici Srbiji izvede jednostavnija i efikasnija procedura ozakonjenja objekata, legalizacija nelegalno izgrađenih objekata.

Gospođo Mihajlović, zaista, odajem vam priznanje. Vi ste, zapravo, stavili ruku u jedno osinje gnezdo. Kao predstavnik Vlade Republike Srbije ste se zaista drznuli sa svim nadležnim ministarstvima da konačno rešimo jedan od najvećih problema u našoj zemlji, jer kada usvojimo ove zakone, ove moderne zakone o kojima danas raspravljamo, neće se više desiti da imamo azbestne zgrade, da imamo zgrade sa zaista sumnjivim građevinskim proizvodima i materijalima.

Neće se dozvoliti da u takvim zgradama podižemo naše porodice, da porodice svih vlasnika stanova brinu da li će pasti plafon, šta će se desiti, kakav će imati pritisak vode, da li će imati kanalizaciju, trotoare i svu onu neophodnu komunalnu infrastrukturu.

Neće se dogoditi da dalje imamo urbanistički haos. Umesto toga, imaćemo planski izgrađene gradove, planski i dobro uređene urbanistički ulice, kvartove, naselja, sve ono što nalazimo u razvijenim zemljama EU.

Drago mi je da ćemo imati izmenama Zakona o ozakonjenju objekata i planiranju i izgradnji i adekvatnu i efektivnu kontrolu inženjerskih licenci kako se svi oni propusti ne bi dešavali na terenu.

Imaćemo vladavinu zakona, umesto vladavinu i pravilo ulice koji je bio karakter prethodne vlasti u ovoj zemlji. Imaćemo, konačno, adekvatan zakonski odgovor na bezobzirno ponašanje divljih graditelja u ovoj zemlji.

Uvažena potpredsednice Vlade, gospođo Mihajlović, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ovo je trenutak da pokažemo da Republika Srbija zaista ima snage da se izbori sa nelegalnom gradnjom u našoj zemlji. Ovo je trenutak da pokažemo da možemo da se izborimo da se poštuju svi zakoni i propisi koji važe u ovoj zemlji. Hajde da iskoristimo taj trenutak.

Hvala, koleginice Stojković.
Reč ima prof. dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Hvala vam što ste akcenat u vašem izlaganju posebno stavili na izmene i dopune Zakona o ozakonjenju. Mislim da je to vrlo značajno i bez obzira što poslanici opozicije čine sve da nekako zaboravimo sve ono što su nam ostavili, podaci govore. Zaista, oko dva miliona nelegalno izgrađenih objekata koje su ostavile kako vlasti u Beogradu, tako uopšte te demokratske vlasti 2012. godine, odnosno 2014. godine.
Nije jednostavno bilo ni krenuti u rešavanje tog pitanja, zato što niko živi pre toga to nije ni želeo, jer je potpuno jasno da ta neuređena priča o izdavanju građevinskih dozvola jeste bilo mesto za korupciju, jeste bilo mesto da oni zarade silne milione.
Kad se postavljaju pitanja odakle Đilasu 24 miliona evra, pa, evo, možda upravo zbog toga što smo bili poslednji na listama za izdavanje građevinskih dozvola i zbog toga što je, u stvari, izgrađeno preko milion nelegalno izgrađenih objekata u Beogradu, dakle, za vreme njegove vladavine.
U svakom slučaju, Vlada se uhvatila u koštac. Nije bilo jednostavno, doneli smo Zakon. Sada pokušavamo da pooštrimo taj zakon, jer smo videli sa kakvim se problemima susrećemo ako hoćemo zaista da ozakonimo, odnosno ako hoćemo da kaznimo one koji zaista bahato grade svoje zgrade. Neće više biti moguće trgovati stanovima. Dakle, ove izmene i dopune zakona su zaista protiv onih koji i dalje nastavljaju da bahato grade tamo gde ne smeju da grade i, naravno, to rade zbog svoje lične koristi jer uglavnom sve te stanove i prodaju.
Dakle, izmenama i dopunama ovog zakona neće više biti moguće trgovati tim stanovima ili svim onim što oni žele da naprave na nezakonit način, kao što neće biti moguće ukoliko u procesu, odnosno u skladu sa ovim zakonom ne završite ozakonjenje da bavite se ili da radite, da obavljate bilo kakvu uslužnu ili komercijalnu delatnost. Setite se, recimo, one diskoteke u Novom Sadu i šta se sve desilo. To je bio nelegalno izgrađen objekat. Dakle, moramo da vodimo računa o bezbednosti.
Kada uopšte govorimo o tome šta je bilo, a kako je danas, ne treba uopšte čak ni mnogo reči. Dakle, ispod 500 gradilišta je bilo 2012. godine u Beogradu. Danas ih ima nekoliko hiljada. Danas pričamo o legalno izdatim građevinskim dozvolama za preko milion kvadrata samo u Beogradu. Dakle, to nisu neke šarene laže, to su dokumenta koja su izdata na zakonit način. Toga nije bilo, odnosno bilo je jako malo do 2012. godine i zato se, između ostalog, Beograd kao centar i kao glavni grad veoma sporo i razvijao. To su te stvari koje su nam ostavili.
Zaista hvala. Nadam se da ćemo uspeti da ne samo ove zakone usvojimo, nego da ih, naravno, i primenimo.
Kad ste pominjali Inženjersku komoru, podsetiću vas da suština uopšte promena koje mi želimo da izvršimo jesu bezbednost i sigurnost, da nam se ne desi da u Baba Višnjinoj se uruši temelj zgrade, da u Takovskoj leti krov zgrade. Neko je odgovoran za tako nešto. Hvala.

Hvala, potpredsednice Vlade.
Narodni poslanik Sonja Pavlović, povreda Poslovnika. Izvolite.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, ovo je trenutak da se otvori Poslovnik i da se ukaže na kršenje člana 106. da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.

Poštovani predsedavajući, ovo je trenutak kada treba da počnete da primenjujete član 108. i da se brinete o redu na sednici Narodne skupštine.

Nismo mi ovde u obavezi, niti dužni da slušamo predizborne kampanje, naročito ako su one neistinite, nego da se bavimo zakonima koji su na dnevnom redu, a na dnevnom redu nam j e set zakona iz oblasti prostornog planiranja i građevinarstva i treba da ukažemo građanima Srbije na sve štetne efekte tog zakona. Zato vas molim da preuzmete sednicu i da iskoristite ovaj trenutak da vi počnete da vodite ovu sednicu, jer ovako možemo da pričamo beskrajno i nikada nećemo na pravi način moći da objasnimo građanima Srbije o čemu se zapravo radi u ovim zakonima. Hvala.