Hvala, koleginice Turk.
Reč ima prof. dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Pomenuli ste dve, po meni, veoma važne stvari, ne samo infrastrukturu i nove auto-puteve koje ćemo raditi, rekli ste da više nema povlašćenih opština, predsednika opština, gradova, itd. I, to je veoma važno pomenuti, nema okruga i nema grada ili opštine u Srbiji u kojoj se ne vodi računa, kada govorimo o infrastrukturi.
Dakle, trudimo se da ravnomerno ulažemo, naročito tamo, dakle, možda više tamo gde se nikada ili se vrlo malo ulagalo. Naravno, postoje i danas određene jedinice lokalne samouprave koje se ponašaju na takav način. Vi imate situaciju, recimo, Šapca. Nebrojano puta sam bila tamo. Imate situaciju da tamo gde je, recimo, u onim mesnim odborima gde, na primer, pobedila SNS, tu gradonačelnik Šapca ne dozvoljava da se ulaže jedan jedini dinar kako bi se taj deo Šapca razvijao. Zatvaraju se ambulante, ne ulaže se u puteve, itd. To je nešto što stvarno mora da ostane iza nas.
Što se tiče svih ostalih gradova i opština, situacija je potpuno drugačija. Dakle, mi smo, kako raste broj kilometara auto-puteva koje puštamo, tako raste prihod od putarine. Kako raste prihod od putarine, tako imamo više novca da možemo da ulažemo u rekonstrukcije i rehabilitacije puteva.
Reći ću vam da dok oni nisu gradili auto puteve, taj prihod od putarine je negde bio 2012. godine milijardu dinara. Danas je, odnosno 2017. godine, prihod od putarine je osam milijardi dinara. Taj novac ide u puteve, dakle, u održavanje auto-puteva, ali isto tako i u regionalne puteve, u njihovo održavanje. Mislim da je to najvažnije kada govorimo o rekonstrukcijama i rehabilitacijama.
Pomenuli ste, naravno, i one koji ne znaju ni koji su veći gradovi, da ne govorim o manjim gradovima, ali koji ne znaju ni koji su veći gradovi u Srbiji, pa povezuju Kragujevac i Užice Moravskim koridorom, itd, protiv su, kao što je Jeremić, protiv su, recimo, izgradnje auto-puta Niš–Merdare–Priština, nemajući pojma ni o ekonomiji, ni o tome šta to znači za privredni razvoj, itd. Ali, bez obzira na sve njih, znači, kritičari neka kritikuju, dakle, mi ćemo i te kako da završavamo auto-puteve. Evo nam Koridor 10, evo nam Koridor 11. Počinjemo Niš-Merdare-Priština, počinjemo Ruma-Šabac-Loznica. Završavamo dokumentaciju za Zrenjanin – Beograd. Razgovaramo o auto-putu ka BiH. Sve je to veoma važno da bi Srbija iskoristila svoj položaj i bila ne samo tranzitna ruta, nego jednostavno, obezbedila da naši građani, naši ljudi ostanu i žive u Srbiji.
Tako da, hvala vam na podršci za ove zakone i za rad.

Hvala.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Ivana Stojiljković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Vesna Marković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Zahvaljujem na milosti.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću u sledećem amandmanu govoriti o divljoj gradnji u Novom Pazaru za vreme bivše vlasti, koja je finansirana prodajom droge.

Ali, sada ću govoriti da je važnije državu izgrađivati, nego njome vladati. Država koju smo mi zatekli je bila teritorijalno već obogaljena. Politički je bila obezglavljena, vojno nemoćna, jer su prodali oružje i ostavili nam dobro razoružanu vojsku. Država je bila nacionalno ponižena, ekonomski devastirana, socijalno neodrživa, moralno unakažena. Država bez ikakvih šansi za sadašnje i buduće generacije, država sa dvoprstnom Vladom, Vladom koja je dvroprsta Vlada, Vladom koja je najvažnije odluke donosila SMS porukama. To je bila Vlada dva palca. Dakle, oni nama drže predavanje.

Mi treba da se zalažemo da resursi, prirodna i stvorena dobra pripadaju narodu. Nama je pripala čast da surovo istrgnutu državu, koju su oni istrgli iz ruku naroda, vratimo narodu, vratimo sirotinji, doduše, potpuno gotovo očerupanu. Nama je pripala ta obaveza i čast, ja to tako vidim, da svako srazmerno svojim sposobnostima, od prirodnih i stvorenih dobara ima pravo na pošten posao, pristojnu zaradu, čestit dom, dostupno školstvo i zdravstvo i dostojanstvenu starost i da to obezbedimo zarađenim novcem, dakle, izgradnjom, prodajom materijala, proizvodnjom, da se borimo za siromašne, a ne kao što su oni radili, borili su se protiv siromašnih. I lako bi mi zbrinuli siromašne. Ja sam zabrinut samo zato što su nam pretnja oj alavi, oj bogati, koji žele po svaku cenu, uz podršku spolja, da se dokopaju vlasti i da se ponovo bore protiv siromašnih, da ih čerupaju, a ne protiv siromaštva. Hvala.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik doc. Mihajlo Jokić.
Izvolite, dr Jokiću.

Poštovana gospodo, poštovana ministarka, govoriću o nečemu o čemu danas niko nije govorio, a to je o problemu sa kojim se mi susrećemo, a koji će biti još više izražen u danima koji dolaze. To je nedostatak stručnih kadrova.

Znači, mi imamo, prvo, nedostatak radne snage u građevinarstvu, imamo mnogo priučenih u građevinarstvu, a najmanje imamo stručnih kvalifikovanih ljudi. Da bi napredovali, da bi gradili u Srbiji, da bi gradili van Srbije, mi moramo imati stručnu radnu snagu. Stručna radna snaga može se obezbediti dualnim obrazovanjem. Dualno obrazovanje je krenulo, ali meni se čini da je malo zastalo.

Imam te podatke, ne znam da li su oni tačni, ali negde između 3.500 i 4.500 učenika je obuhvaćeno dualnim obrazovanjem. Ako je to tačno, na ukupan broj đaka to je malo. Ušli smo u 32 zanimanja, u 32 struke, i to je malo, u 52 grada. Znači, to se mora uvećati, to se mora povećati, ako želimo da obezbedimo stručnu radnu snagu.

Sada, kako to uraditi? Znači, prvo mora vrlo tesna saradnja sa Ministarstvom za obrazovanje. Moraju se osposobiti škole za početne korake u dualnom obrazovanju. Da se razumemo, kada treba privreda da krene, kada treba privreda da se ubrza, kad treba da se poveća BDP, a uvek kažem bruto nacionalni u bruto domaćem, onda je tu najzahvalnija građevinska industrija. Građevinska industrija to najpre pokrene. Građevinska industrija je najviše komplementarna, ona povlači najviše drugih privrednih grana.

Vi ste to dobro uradili i mi smo na dobrom putu, samo se moramo izboriti, moramo obezbediti stručnu radnu snagu. Tu se krije još jedna opasnost. Zapad je gladan, zapad trebuje i nema dovoljno tih istih radnika sa kojima mi ovde kuburimo u Srbiji. Oni će, sigurno kada se ovo otvori, otići tamo za veće plate, za ta veća primanja, što je sasvim normalno. Znači, moramo se obezbediti i u tom slučaju da oni ostanu ovde u Srbiji i da rade. Kažem, bez stručne radne snage, mi ove projekte, koje smo dobro zamislili, ne možemo ostvariti.

Još jedna pohvala. Pohvaljujem vas u ime Valjeva što je krenuo taj idejni projekat da se radi put od Valjeva do Nepričave do Lajkovca. Hvala vam što držite obećanje i što će to biti urađeno u onim rokovima koje ste vi rekli, a vrlo je važno da se rokovi poštuju. Hvala.

Hvala, dr Jokiću.
Reč ima prof. dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Što se tiče dualnog obrazovanja ništa ne stoji, kao i svako obrazovanje to je proces. Dakle, za sve je potrebno u tom smislu vreme. Recimo, Ministarstvo građevinarstva je podržalo osnivanje još jednog odeljenja u građevinskoj školi. Slažem se sa vama, neophodni su nam kadrovi od onih najosnovnijih –armirača, tesara, pa do onih drugih.
Puno se radi u Srbiji, 16 milijardi evra je vrednost investicija u infrastrukturi. Dakle, neko to treba da realizuje. Oni će se sigurno realizovati, ali bolje je za nas da to budu naši ljudi, naše kompanije i naši građani.
Što se tiče Valjeva, onako kako smo i rekli, dakle, projekat se završava. Imamo ovih dana i razgovore u Vladi sa potencijalnim investitorima koji su uglavnom iz Narodne Republike Kine, a koji su zainteresovani da učestvuju u izgradnji. Vlada će nakon razgovora doneti određene odluke i itekako ćemo se potruditi da i Valjevu omogućimo izlazak na auto-put, onako kako to dolikuje ovom gradu. Hvala.

Hvala.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Izvolite, kolega Komlenski.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, amandman koji sam podneo je praktično deo ovog zakona, a da li ćete ga usvojiti ili ne je stvar izbora. Naravno, ja ću ostati pri tome da je mesto ovom amandmanu u sklopu zakona. Zašto?

Vi ste se ovog trenutka zaista uhvatili ozbiljnog posla, a to je urediti jednu oblast koja ni na koji način nije bila uređena u Republici Srbiji, ni direktno, ni indirektno. To jeste jedan ozbiljan poduhvat, jako važan, kako za razvoj Republike Srbije, tako i za jačanje infrastrukturnih resursa koje Republika Srbija ima, ali je važno i za svakog od nas, pojedinca, koji, recimo, želi bilo šta da gradi i radi, privatno zida kuću, bilo kakav objekat.

Ovaj zakon će nama omogućiti da dobijemo potpuno jasnu sliku materijala koji koristimo za gradnju. Nećemo više morati da razmišljamo o tome da li u cementu ima više ili manje ugrađenog pepela koji se sad koristi, moći ćemo da biramo da li hoćemo da platimo možda i skuplje cement koji ne sadrži pepeo, da li ćemo koristiti građevinske blokove u koje je takođe ugrađen pepeo ili nije, koja vrsta gline. Ovo možda u prvom trenutku i deluje kao nekakvo ograničenje industriji Srbije koja se bavi građevinarstvom.

Ono što je meni bitno jeste da ste vi iskoristili jednu jako važnu reč, obzirom da ja nisam neki evro-fanatik, nisam ni neko ko se zalaže posebno za ulazak u EU, a to jeste da kažete ovde da su u pitanju srpske tehničke specifikacije. Ovo jasno ukazuje da je intencija ovog zakona i ove Vlade da se podizanjem standarda u Republici Srbiji, jednostavno dovođenjem u red oblasti koje apsolutno nisu bile uređene, stvori mogućnost da ljudi koji proizvode to plasiraju i na evropsko tržište, da mi jako dobro znamo i na jednostavan način znamo šta kupujemo. Da li će to stvoriti preduslov da se jednog dana građani Srbije lakše na referendumu izjasne hoće li ka EU ili ne? Jednostavno, zasigurno hoće. Zbog toga ćemo podržati ovaj zakon, a mislim da prihvatanjem ovakvih amandmana može da pomogne u nekakvoj daljoj realizaciji samog ovog zakona i njegovoj primeni. Hvala.