Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Linta.
Da li neko želi reč?
Kolega Linta, izvolite.

Kao što je poznato u Srbiji živi oko pola miliona proteranih Srba sa područja današnje Hrvatske, Federacije BiH i preko 200 hiljada interno raseljenih lica, sa Kosova i Metohije, to je gotovo 10% građana Republike Srbije.

Ta se populacija suočava sa velikim brojem problema, pre svega sa problemima povratka oduzetih imovinskih, stečenih, statusnih i drugih prava u mestima i područjima odakle su proterani, a sa druge strane suočava se velikim problemom rešavanja ključnih pitanja integracije.

Jedno od najvažnijih pitanja integracija jeste pitanje stanovanja. U Srbiji je u prethodnom periodu izgrađeno nekoliko hiljada stambenih jedinica za izbegla, interno raseljena lica.

Međutim, imamo jedan problem o kome sam ja više puta govorio sa gospođom Mihajlović, imali smo i sastanke, naime, imamo 530 porodica koji žive u sedam gradova u Srbiji, to su Niš, Kragujevac, Valjevo, Kraljevo, Pančevo, Stara Pazova. Šta je problem? Tih 530 porodica je jedina kategorija iz ove ranjive populacije koja nema prava otkupa svojih stambenih jedinica. Memorandumom Vlade Srbije i Italije dobili su to pravo. Nažalost, za vreme ministra za kapitalne investicije, Velimira Ilića, to im je pravo oduzeto.

Ja još jednom apelujem, na gospođu Mihajlović, da organizujemo sastanke i sa Kabinetom premijerke, da vidimo da taj problem rešimo i da tim ljudima omogućimo da dobiju pravo…(Isključen mikrofon)

Zahvaljujem, kolega.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Dubravka Filipovski.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Dušica Stojković
Da li neko želi reč? (Da.)
Koleginice Stojković, izvolite.

Zahvaljujem gospodine Arsiću.

Srbija je napredovala za pet mesta na rang listi Indeksa globalne konkurentnosti, koju objavljuje svake godine Svetski ekonomski forum i u ovoj godini zaista beležimo sjajne rezultate, bolji smo za čak pet mesta.

Ja zaista sa ovog mesta i iz ovih poslaničkih klupa želim vama, gospođo Mihajlović, ali i svim resornim ministrima u aktuelnoj Vladi Republike Srbije da zaista čestitam na sjajnom rezultatu.

Usvajanjem ovog zakona, Zakona o građevinskim proizvodima, mi ćemo zapravo omogućiti da naši domaći građevinski proizvodi zaista budu konkretniji na domaćem i evropskom tržištu.

Ovaj zakon nas vodi i korak napred ka EU. Želim da podsetim sve svoje drage kolege, narodne poslanike, da kao član Odbora za evropske integracije mogu da kažem da je ovo jedan zaista važan zakon. Ne slažem se sa opozicijom da je ovo tehnički zakon. Ovaj zakon će nas dovesti do toga da usvojimo sav onaj korpus zakonodavstva koji je obuhvaćen u Poglavlju 1, koji se odnosi na slobodu kretanja robe.

Procenjuje se, Evropska komisija procenjuje da ima čak 120 procedura i propisa koje se odnose na slobodu kretanja i bezbednost građevinskih proizvoda. Ne slažem se sa opozicijom da je ovo tehnički zakon. Ja bih sve njih poslala u naše građevinske firme, gde su uposleni radnici, poslala bih im sve one građevinske firme da vide koliko je teško danas izvoziti građevinske proizvode, koliko je teško da se obezbede proizvodi koji su konkurenti na razvijenom tržištu EU. Onda i te kako ovo nisu tehnički zakoni, ovo su jedni moderni zakoni koji će omogućiti dodatni podsticaj razvoju građevinarstva u našoj zemlji, ali će i omogućiti da objekti koji se grade u ovoj zemlji budu bezbedniji i ekološki sigurniji. Zahvaljujem.

Hvala koleginice Stojković.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik dr Darko Laketić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, i danas smo nastavili da govorimo o Zakonu o građevinskim proizvodima i ono što je naročito bitno jeste da se, pre svega, odredbama, predloženim odredbama ovog zakona, očekuje ujednačavanje kvaliteta građevinskih materijala, samim tim očekuje se uspostavljanje jedne standardizacije, čiji rezultat će definitivno biti kvalitet infrastrukturnih objekata koji se grade na teritoriji Republike Srbije.

Ono o čemu bih takođe želeo da govorim danas, jeste jedan infrastrukturni projekat koji sam pomenuo u svom prošlom izlaganju, a koji se tiče pre svega života i opstanka srpskog naroda u Topličkom okrugu.

Naime, pored onih vrlo značajnih razloga koji su vezani za infrastrukturu, moram da pomenem da i komercijalni razlozi su vrlo značajni. Zašto to kažem? Zato što veliki broj automobila koji se kreće od Merošine do Merdara praktično, ovde pre svega mislim na automobile koji prolaze u vremenu letnje turističke sezone, raspusta dečijeg, to su automobili, pre svega, lica, onih lica, stranih državljana koji prelaze na teritoriju Kosova i Metohije, kojima se ne naplaćuje nikakva putna naknada, odnosno putarina od Niša do Merdara iz razloga što je od Merošine do Merdara praktično magistralni put.

Na ovaj način, izgradnjom ovog puta, odnosno auto puta u punom profilu, ta naplata putarine bi bila regularna i na taj način bi država imala značajnog interesa u svemu tome. Pre svega da kažem da će stručna lica dati o tome završnu reč.

Još jednom samo da naglasim da je industrijska zona koja je planirana u Prokuplju, a odluka Vlade je donesena na sednici Vlade koja je održana u Prokuplju. Planira se da se izgradi na 16,5 hektara i potreban je pun profil auto puta. Hvala.

Hvala dr Laketiću.
Gospodin Dragomir Karić se javio. Samo da vas obavestim da poslanička grupa kojoj vi pripadate nema više vremena.
(Dragomir Karić: Po amandmanu?)
Nemate mogućnost po amandmanu da se javite, istrošeno je vreme. Možete po nekom drugom osnovu, po Poslovniku možda. Hvala.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Ivana Stojiljković.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Vesna Marković.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite kolega Rističeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja se ne slažem sa Dragoljubom Karićem oko pravca razvoja zemlje.

Dame i gospodo narodni poslanici, postoje zemlje koje imaju zlato i dijamante, a siromašne su. Postoje zemlje koje nemaju ništa od toga, sada citiram jednog pojedinca – a bogate su zato što su ljudi organizovani. Sve je u organizaciji.

Ovi pre nas nisu mogli da organizuju državu, a tu pre svega mislim na poljoprivredu i prerađivačku industriju. Mi danas, Evropa ima jedno uslovno grlo stoke po hektaru, mi imamo 0,33. Mi proizvodimo žitarice više od sadašnjeg stočnog fonda, da možemo da proizvedemo milijardu kilograma mesa, plus jaja, plus mleko. Dakle, to vredi neprerađeno dve milijarde. To što bi bio novi proizvod. Prerađeno vredelo bi četiri ili pet milijardi.

Mi se moramo organizovati. To je dugotrajan proces. Moramo se organizovati i otkloniti greške prethodnih režima, da bi ova zemlja napredovala. S tim u vezi treba da napravimo tipske farme, koje će se praviti od prirodnih i drugih materijala. Sem što ćemo proizvoditi stoku i meso žive vage, da proizvodimo i obnovljivu energiju, od prirodnih đubriva i od zelene mase. Na takav način bi, za razliku od energije koja se dobija od vetra i sunca, imali stabilniji izvor energije, sa kojim bi snabdevali prerađivače koji bi prerađivali meso, mleko i jaja i na takav način napravili posle i hleba za sve naše stanovnike, posebno u ruralnim sredinama. Hvala.

Hvala, kolega Rističeviću.
Kolega Dragomir Karić ima reč. Izvolite, pravo na repliku.

Hvala vam, gospodine predsedavajući.

Poštovanje gospođo ministarko, drage kolege i koleginice i poštovani naši gledaoci koji nas gledaju ispred malih ekrana, znači, ne bih se složio sa mojim prijateljem, gospodinom Rističevićem, a uopšte sa svim opozicionarima koji tvrde da je ovo tehnički zakon. Podržavamo u potpunosti amandmane Dušice Stojković i Darka Laketića i normalno, smatram da je razvoj proizvodnje građevinskih materijala jedna osnovna i strateška stvar za svaku zemlju, pogotovo za Srbiju, koja kreće jednom furioznom brzinom ka Evropskoj uniji.

Znači, zakoni koji se donose, zakoni koji uređuju prava svih proizvođača su izuzetno danas važni i neophodni, pogotovo podrška, imajući u vidu, nikada ne treba zaboraviti da su srpske kompanije bile motor i da su snabdevale čitavu onu bivšu Jugoslaviju sa većinom građevinskih materijala. To je ono što danas treba da ponovimo i obnovimo, bez obzira da li imamo zemlju u Evropskoj uniji ili nemamo.

Podržavam sve ove amandmane, podržavam zakon i mislim, poštovana gospođo Mihajlović, da ste u potpunosti na pravom putu. Hvala vam.