Neophodno je da zaštitimo svoje banje, da zaštitimo svoje prirodne resurse, jer potpuno je jasno da će se i u budućnosti, kao što se sada već na Bliskom istoku i u Africi vode ratovi za hranu i za pijaću vodu, Srbija ima svoje resurse, ali se oni, nažalost, zbog loše vladavine ovog režima, krčme i nedomaćinski se njima posluje.
Posebno sam zabrinuta zbog najavljene privatizacije banja. Ministar Rasim LJajić je već najavio da će početi od Sijarinske, Vranjske i Kuršumlijske Banje, što dodatno poziva na oprez, zbog svih onih dešavanja i u našoj južnoj pokrajini. Tu bih svakako dodala i PIO fond, koji je država bukvalno preuzela u svoje ruke, iako je on vlasništvo svih zaposlenih, svih građana Srbije, koji svojim radom pune ovaj fond. Imovina PIO fonda je preko 10 milijardi evra i mi ne smemo da se igramo sa ovim.
Takođe, pijaća voda nije resurs koji je obnovljiv, koji možemo u bescenje da prodajemo i koji možemo da krčmimo tek tako. Ono što posebno zabrinjava u poslednje vreme jesu i mini hidroelektrane. Ja ne znam koliko su građani upoznati sa tim da je država Srbija, da je ovaj režim, konkretnije, dozvolio privatnicima da čitav tok reke smesti u cev, kako bi dobio ubrzanje, kako bi proizvodio struju koju onda prodaje i od toga se bogati, uništavajući živi svet, onemogućavajući građane koji imaju svoju zemlju, svoja imanja pored tih reka, onemogućavajući im da žive tu.
Zbog toga je neophodno da mi počnemo da razgovaramo o tome kako ćemo zaštititi svoje reke, svoje resurse pijaće vode, imovinu PIO fonda i kako da obogatimo tih 10 milijardi evra, a ne da ih tek tako prepustimo SNS javašluku. Hvala.